Неефикасност бх. власти под лупом међународних институција

То пише Н1 напомињући да ће Савјет Европе половином идуће седмице расправљати о нагомиланим проблемима у БиХ. Случајеви "Сејдић-Финци”, "Љубић” и Мостар ће добити значајну пажњу у новој Резолуцији.

Извјестиоци Савјета Гејл и Кокс у приједлогу Резолуције откривају и да БиХ уствари није демократија.

Босна и Херцеговина није демократија него је етнократија у којој се на изборима могу кандидовати Бошњаци, Хрвати и Срби, али не и они који се тако не декларишу само је једна од порука које ће се наћи у приједлогу резолуције о БиХ  Савјета Европе. Од бх. власти ће бити затражена хитна измјена изборног законодавства. Поред овог једна од главна тема резолуције ће бити владавина права те провођење обавезујућих и коначних одлука Уставног суда БиХ и Европског суда за људска права.

Приједлог Резолуције  Савјета Европе гласи: "Скупштина, примјећује, да су избори 2014. други који су од 2009. и пресуде у случају "Сејдић-Финци” одржани у складу са правним и уставним оквиром који је противан европској Конвенцији о људским правима и који су поново омогућили само Србима, Хрватима и Бошњацима да се кандидују за Предсједништво или да буду изабрани/именовани у државни Дом народа. Скупштина такође захтјева од власти у Босни и Херцеговини да што прије имплементирају одлуку Уставног суда од 1. децембра 2016. о саставу Дома народа ФБиХ (у тзв. случају "Љубић”) прије него се одрже општи избори 2018., јер би се у противном нашли у опасности немогућности формирања власти на нивоу Федерације и државе."

Из канцеларије Генералног секретара Савјета Европе Јагланда појаснили су спекулације у вези с могућим увођењем санкција Босни и Херцеговини. Провођење пресуда свих судова остаје нужност.

"Све државе чланице Савјета Европе обвезане су Конвенцијом о људским правима и одлукама Европског суда за људска права. Неке се одлуке проводе брже, а неке спорије. Земљама чланицама се оставља, такозвано, 'поље слободне процјене' при провођењу тих одлука. Даљи надзор врши се редовним "увидом у спровођење тих пресуда" за који се стара Комитет министара  Савјета Европе, а којег чине представници свих земаља чланица. Комитет министара нема у плану санкције против Босне и Херцеговине. То не спречава политичку дискусију о нужности спровођења пресуда, како уопште, тако и у овом посебном случају", изјавио је Данијел Холтген, портпарол генералног секретара Савјета Европе.

Да ће се нешто овакво и наћи у приједлогу резолуције прије неколико дана су најавили представници ХНС-а, а приједог је посебно коментарисао Божо Љубић. Он се том приликом обрушио на оне који кажу како је немогуће провести измјене изборног закона у изборној години.

"Савјет Европе тражи да се то хитно проведе И да се то уради ево најкасније шест мјесеци прије избора. Према томе на тај начин отпадају и они приговори неких актера поготово из Сарајева да се у изборној години не може мијењати изборни закон. Ево Савјет Европе каже да може и да треба", казао је Божо Љубић, предсједник Главног вијећа Хрватског народног сабора (ХНС)

Предсједавајући бх. делегације у Парламентарној скупштини Савјета Европе Сенад Шепић за Н1 каже како не очекује санкције, али очекује да се чује гласно незадовољство чланица. Очекује се и директно именовање одговорних за неиспуњавање одлука Сејдић-Финци, Пилав и рјешавање случаја Мостара.

"Оно што је по мени јако лоше и што је лоше за Босну и Херцеговину је да се по више пута европска јавност мора упознати кроз овакве документе да наше власти више пута преузимају обавезе, обећавају, али мало или скоро ништа не ураде", истакао је Шепић.

У сврху јачања владавине права Резолуција ће тражити ће да успоставимо Врховни суд БиХ или да се креира Апелациони суд у оквиру Суда БиХ. Расправа о БиХ у Савјету Европе ће бити одржана средином идуће седмице, а одмах након тога се очекује и дјеломична расправа у Европском парламенту у оквиру расправе о Западном Балкану, наводи Н1.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.