Metju Periš: Sud i Tužilaštvo BiH čeka neizbježna propast

Rekao je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" bivši pravni savjetnik OHR-a u Brčkom i profesor međunarodnog prava Metju Periš.

* GLAS: Prije tri godine upozoravali ste da je OHR u BiH dio problema, a ne rješenja. Šta se od tada promijenilo?

PERIŠ: OHR je sad manje-više beznačajan, bar na domaćoj političkoj sceni. Milorad Dodik je dokazao da tu instituciju može ignorisati, a političari iz redova ostalih naroda se sve više na njega ugledaju. Pasivan stav visokog predstavnika Valentina Incka je posljednji ekser u kovčegu u kojem počiva nekadašnja politika jake intervencije međunarodne zajednice u BiH. OHR je uticajan jedino kao "ekspert" za BiH čija mišljenja i dalje imaju određenu političku težinu u evropskim metropolama i Americi. Ali i ova vrsta uticaja pomalo blijedi u svjetlu sve različitijih stavova evropskih zemalja o budućnosti BiH. Ne smatram da OHR snosi odgovornost za krizu u Federaciji. Do ove krize došlo je zbog nepomirljivih političkih ciljeva Bošnjaka i Hrvata.

* GLAS: Govori o preseljenju kancelarije OHR-a iz BiH. Šta će to značiti u praksi?

PERIŠ: Zvanično nije najavljeno zatvaranje OHR-a, ali znam da se Valentin Incko umorio od svoje nemoguće misije i da želi da se povuče. Evropljani znaju da OHR više ne egzistira kao efikasna politička snaga u bh. politici, ali se boje političke simbolike zatvaranja te institucije. Solucija koja se razmatra je tipično haotičan evropski kompromis, prema kojem bi se kancelarija zatvorila, a Incko vratio u Beč, ali bi teoretski i dalje imao "bonska ovlašćenja" na daljinu. Ova ideja je besmislena i nadam se da će i nestati u briselskim kuloarima. Kakva god da bude budućnost BiH, OHR u njoj više ne igra nikakvu ulogu.

* GLAS: Kako gledate na stav da Republika Srpska nema pravo da se izjasni o radu Suda i Tužilaštva BiH?

PERIŠ: U savremenoj evropskoj demokratiji svako ima pravo da kritikuje svaku javnu instituciju. Ovaj princip se odnosi i na sudove i tužilaštva, i mnoge kritike upućene na njihov račun su opravdane. Šteta je što su Sud i Tužilaštvo BiH uspostavljene pod pritiskom stranaca i bez saglasnosti naroda koji žive u BiH. Sada se čini da ih čeka neizbježna propast, baš kao i štošta drugo u BiH.

* GLAS: Da li je tačno da je Zlatko Lagumdžija imao podršku međunarodne zajednice da formira vlast u FBiH na nelegalan način?

PERIŠ: Lagumdžija je uspio da predstavi sebe i svoju stranku kao umjeren multietnički glas savremene BiH, koji se uklapa u američku i evropsku viziju zemlje. Predstavio se drugačijim od "nacionalističkih" političara koje međunarodna zajednica voli da mrzi. Tako je dobijao podršku i sredstva, naročito iz američkih izvora. Ali to ga je dovelo na opasan teren na domaćoj političkoj sceni. On misli da uz stranu podršku može da forsira politiku za koju ne postoji konsenzus. Ali neće moći. Interes međunarodne zajednice za BiH je mlak i niko nije u stanju da natjera Milorada Dodika ili Dragana Čovića da prihvate nešto što ne žele oni koje predstavljaju.

* GLAS: Kako gledate na najavu organizovanja "Dejtona dva" o kojem govori Lagumdžija?

PERIŠ: "Dejtonom dva" se neće ništa postići i to svi znaju. Brojni raniji pregovori o ustavnoj reformi u BiH su završili u ćorsokaku, čak i kad su se vodili u atmosferi gdje je bilo mnogo više međunarodnih pritisaka nego sad. Vizije tri naroda o budućnosti zemlje su odveć različite da bi ikakav kompromis bio moguć. Insistiranje SDP-a na "Dejtonu dva" je prefrigan potez.

* GLAS: Pominju se restriktivne mjere i sankcije EU prema političarima u BiH?

PERIŠ: Nema ništa od restriktivnih mjera, jer je to nelegalno prema evropskom pravu i to svi znaju. Bankovni računi ne mogu biti zamrznuti, osim ako se ne radi o finansiranju terorističkih aktivnosti. Teoretski, moguće je ograničiti putovanja, ali za to je potrebna odluka Savjeta EU, za šta će u praksi biti teško postići potrebni konsenzus. To je samo šuplja priča. Ako i jednom nosiocu javne funkcije budu izrečene restriktivne mjere, neka mi se obrati, jer sam advokat.

* GLAS: Mnogo se spekuliše o imenu budućeg specijalnog predstavnika EU. Znate li nešto o tome?

PERIŠ: Zatvaranje OHR-a podrazumijeva otpuštanje svog osoblja. Već godinama rade za tu organizaciju i još žive u eri Pedija Ešdauna. Prepuni su arogancije i prepotentnosti, a uz to su i odgovorni za mnoge od najgorih zloupotreba koje je OHR počinio. Osim toga loše savjetuju dva najviša zvaničnika Valentina Incka i Roderika Mura. EUSR zapošljava, međutim, osoblje odvojeno. Mislim da su mnogo kvalitetniji. Razumiju slabosti prethodne uloge međunarodne zajednice i imaju realniju sliku budućnosti BiH.

FBiH

* GLAS: Na koji način je, po Vašem mišljenju, realno da se razriješi situacija u vezi sa formiranjem vlasti u FBiH?

PERIŠ: Bošnjaci su izabrali SDP, koja nije spremna na kompromis sa dva HDZ-a koji zastupaju većinske hrvatske političke stavove. Mislim da gledamo početak kraja Federacije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.