Мање пара гаси ОХР
Бањалука, Брисел - Европска унија је одлучила да смањи буџет Канцеларији високог представника (ОХР) за пет одсто, а многи у континуираном смањењу буџета виде намјеру ЕУ да потпуно угаси специјални орган УН-а, успостављен након закључивања Дејтонског мировног споразума.
Наиме, према информацији која се налази на страници Европског парламента, планирано је да се ове године финансирање ОХР-а, на чијем је челу Валентин Инцко, смањи за пет одсто на око 2,8 милиона евра. Напомене ради, буџетска година ОХР-а почиње у јуну сваке године. Како је наведено на страници ОХР-а, Савјет за спровођење мира је у прошлој години њихов рад финансирао са 5,3 милиона евра, од чега на ЕУ отпада 54,3 одсто, на САД 22 одсто, на Јапан 10, Канаду три, Организацију исламских земаља 2,5, Русију 1,2 одсто, док на остале донаторе отпада преосталих седам одсто. За наредни буџетски период до 2020. ЕУ ће за ОХР кроз Инструменте претприступне помоћи БиХ (ИПА) уплатити 2,7 милиона евра. Такође, на страници ОХР-а је истакнуто да тренутно имају 93 радника, од чега су 15 странци, од којих је седам под уговором, а четири под привременим уговором. Домаћих запослених у ОХР-у је 78, од чега их је 74 под уговором, један привремено запослени, те троје под уговором са спољним финансирањем.
Иначе, један од највећих заговарача ОХР-а у БиХ је била Велика Британија, јер сматра да би било опасно преурањено затворити ту институцију, међутим након изласка те земље из ЕУ остаје да се види на који начин ће се они односити према овом органу.
Милош Шолаја, директор Центра за међународне односе из Бањалуке, сматра да је ЕУ ставила до знања БиХ да не може напредовати ка чланству уз присуство ОХР-а.
“Мислим да константно смањење буџета ОХР-у, смањење броја запослених и функција које он обавља показује општи путоказ ка коначној одлуци. Ипак не мислим да ће доћи до наглог затварања ОХР-а, мислим да ће он мало дуже одумирати, али да ће на крају одумријети”, каже Шолаја за “Независне”. Додаје да је одавно јасно да ОХР нема директну улогу у БиХ, па се одлука ЕУ о смањењу буџета може посматрати и у практичном смислу, јер се сматра да не постоји сврха да се издваја велики новац.
“БиХ се припрема за ЕУ кандидатуру и свакако би било добро да је добије без ОХР-а. Све друго не би било квалитетно испуњавање услова, јер услови морају бити испуњени унутрашњим одлукама у БиХ”, рекао је он.
Што се тиче Велике Британије, Шолаја сматра да је та земља увијек жељела имати појачан утицај на Балкану и БиХ те да је ОХР био један од инструмената којима су постизали тај циљ.
“Велика Британија је на крају крајева оснивач Савјета за спровођење мира и свакако има интерес да искористи свој утицај”, додао је он.
Срећко Латал, дугогодишњи екперт Међународне кризне групе, каже да одлука о смањењу буџета ЕУ за ОХР није изненађујућа јер они то чине већ годинама.
“Свима је јасно да ОХР своја овлаштења већ годинама не користи и да је његова главна функција да буде ту 'за не дај Боже'. У принципу ни Америка ни земље ЕУ не разматрају опцију кориштења бонских овласти, осим у случају неке веома озбиљне дестабилизације”, рекао је Латал. Он је додао да ни Америка ни Турска ни Јапан још нису промијенили став и још су за останак ОХР-а.
Што се тиче Британије, Латал је рекао да тек остаје да се види да ли ће та земља и када изаћи из ЕУ, те да ће од тога зависити и њихов однос према ОХР-у, БиХ и Балкану.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
