Крајичник: Руководство Српске позвало Србе да остану у Сарајеву

"Срби нису остали, јер им то није било дозвољено. Изостала је добра воља тадашњег руководства Федерације БиХ из Сарајева и представника међународне заједнице. Ово су непобитне чињенице", истакао је Крајишник, негирајући текст под насловом "Крајишников поклоњени егзодус", објављен у појединим медијима.

Према ријечима Крајишника, истина је да су Срби хтјели да остану у Сарајеву, што су тада, на више протестних окупљања испољили.

Он је рекао да је једини захтјев сарајевских Срба био да се град трансформише у више општина како би имали своју локалну власт, те додао да тај мали уступак није хтјела да учини федерална власт, а међународни представници их на то нису хтјели приморати, а могли су.

Крајишник је нагласио да, иако је имао разлога, никад није хтио да окриви муслиманске представнике из тог времена, јер је, како је рекао, изнад њихове кривице, стављао несрећну судбину која је тада задесила сарајевске Србе.

"Међутим, зато су неки појединци, блиски муслиманском руководству, пласирали бескрупулозну неистину на којој би им и сам Гебелс, да је жив, позавидио. Они су игнорисали чињеницу да је највећи број Срба, више од 100.000 до 1990. године живио у ужем дијелу Сарајева, гдје је цијели рат била муслиманска власт", истакао је Крајишник.

Он је упитао аутора поменутог текста може ли добити одговоре на питања ко је те Србе из најужег градског језгра протјерао, ко им је упадао у станове, ко их је застрашивао, али и зашто се након 22 године ти исти Срби нису вратили у "ужи дио Сарајева".

Крајишник је подсјетио да је непосредно прије егзодуса Срба из Сарајева одржана сједница Скупштине тадашњег Српског Сарајева, на којој је донесена одлука да се свим грађанима оставља на слободан избор да ли ће остати у Сарајеву или отићи.

Послије те, јавно објављене одлуке, рекао је први предсједник Народне скупштине Српске, највећи број Срба је напустио подручје Сарајева и раселио се по многим земљама.

"Данас имамо парадокс. Они који нису хтјели да дозволе Србима да остану у Сарајеву, заговарају да се Сарајево трансформише у дистрикт. Овај приједлог је ругање здравој памети или најблаже речено, накнадна памет која нас не може вратити у вријеме кад је требало услишити молбе Срба и трансформисати Сарајево у 20, умјесто 10 општина и преко Сарајева добити нераскидиву копчу за БиХ. Због те пропуштене прилике БиХ стоји на жстакленим ногамаж са малом шансом да дуго траје", истакао је Крајишник.

Према његовим ријечима, Срби који су напустили Сарајево најбољи су свједоци свега што се 1996. године дешавало и они могу рећи да ли су по нечијем наговору отишли или су морали отићи, јер им није била дата прилика да остану.

"Данашњи становници БиХ, посебно они који заговарају успостављање БиХ као нормалне државне заједнице, треба да знају да су или они или њихови претходници, тиме што нису дозволили Србима да остану у Сарајеву, БиХ украли шансу да буде нормална земља", рекао је Крајишник.

Он сматра да све што се данас политички ради да би се БиХ сачувала од нестанка личи на "крпљење разбијене посуде", за коју је тешко наћи начин да се поново састави.

"Ко је за то крив, лако је свакоме да утврди. Ко жели да узме предње чињенице у обзир", навео је Крајишник.

Егзодус Срба из Сарајева представља низ догађаја који су услиједили након потписивања Дејтонског споразума, када је пет општина Српског Сарајева, у цјелини припало Федерацији БиХ, док је других пет општина подијељено између Републике Српске и Федерације БиХ, гдје су Срби углавном добили периферна, ненасељена и рурална подручја.

Српски борци у Сарајеву у рату су зауставили 36 офанзива и одбранили своје домове, а у тој одбрани погинуло је више од 7.000 војника и цивила.

Егзодус Срба са подручја Сарајева почео је у децембру 1995. године, а завршен је почетком марта 1996. године.

Око 120.000 Срба из Илијаша, Вогошће, Хаџића, Илиџе, Рајловца, Грбавице и дијела Старог града напустили су вјековна огњишта и кренули на простор Републике Српске, не желећи да живе под хрватско-муслиманском влашћу.

Многи Срби одлучили су да премјесте посмтрне остатке чланова своје породице. На Сокоцу је формирано Српско војничко спомен-гробље Мали Зејтинлик, на које су пренесени посмртни остаци близу 1.000 бораца Војске Републике Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.