КОЛУМНА: Кандидати за опозицију

Уз програмско одређење које се зове мржња -  освета - хапшење, настоје да скрпе разбијене остатке многих пораза, што их чека и након октобарских избора. Јавно су једни друге прозивали и  уцјењивали роковима до када ће изаћи у јавност са заједничким кандидатима за двије појединачне функције са непосредним избором: предсједник Републике Српске и српски члан Предсједништва БиХ. У првом плану су Мирко Шаровић за члана Предсједништва БиХ, а Младен Иванић за предсједника Републике. Истина, бијељински СДС предлаже Мићу Мићића, а Вукоту Говедарицу предлаже Вукота и добојски СДС.

С обзиром на то да скоро двадесет година СДС-ом не управља номинални предсједник, већ стране амбасаде, нема никакве шансе да Вукота добије шансу да четврти пут заредом изгуби изборе у име СДС-а. О његовој самокандидатури са подсмијехом говоре по сарајевским амбасадама. А јадан већ је изјављивао да је спреман да поведе "револуцију против режима, да се и побије у Народној скупштини", али му је само остало да копира Додика у пјевању. Кажу да није лош, али је ипак бољи гуслар. Мићић није спреман да иде на губитничку листу, већ га занима да појача своју унутарстраначку позицију. Дакле, остају Шаровић и Иванић.

Ћамил Дураковић, бивши начелник Сребренице и кандидат за потпредсједника Републике Српске, хвали СДС-ове прваке по мјери бошњачке политике.  "Једно су Мектић и Шаровић, а друго су локални СДС-ови гуслари". Ћамил већ може рачунати на та два сигурна гласа. Тиме је још једном потврђено да су то Бакирови министри, јер њему дугују своја мјеста.  Шаровић, за Бошњаке најбољи министар у Савјету министара, одавно је пројектовани кандидат за члана Предсједништва БиХ, да би уз Звиздића и Босанца Жељка Комшића био трећи бошњачки члан Предсједништва. И мирна Босна, Херцеговина, а надају се још да ће некако избрисати  Републику Српску.

Годинама промоција пробосанске политике руководства СДС-а иде преко билтена савеза за промјене (сарајевско "Ослобођење"), а не заостају ни други бошњачки медији. Било је ту разних похвала Шаровићу. Тако је награду "Европски најминистар", у југоисточној и средњој Европи за 2017. годину, Шаровић добио јер "својим радом и понашањем шири позитивну енергију, ради и гради боље пословне односе и пријатељства за све у земљи и, према свим анкетама, најпопуларнији је министар у народу у свим дијеловима БиХ, саопштено је из Министарства спољне трговине и економских односа БиХ." Са Звиздићем је Шаровић најбољи јаран, а цех понекад плати збуњени "државни туриста" Игор Црнадак, чекајући увече Колинду која долази тек сутрадан или резервише превоз и хотеле у Давосу, а Звиздић и Шаровић га избришу са списка. С обзиром на то да је изабран из ПДП-а као ванпарламентарне странке, не смије ударити на моћни двојац.

Шаровић у октобру 2015. у Народној скупштини изјављује да није одговоран Републици Српској и да њега не обавезује став народних посланика у највишем органу Републике Српске. Порука јасна - он искључиво одговара сарајевској политици, што бошњачкој што оној из  страних амбасада. Бошњачко Сарајево иде чак дотле да би Шаровића предложили за предсједника БиХ, ако би Срби пристали на такву промјену Устава БиХ. Ако не вјерујете, питајте учеснике сарајевског "Круга 99".  Шаровић  је бошњачкој политици прихватљив,  јер га држе у процјепу досијеом о убиству Ристе Југовића, а препариран је и једногодишњим притвором за злоупотребе и нестанак новца и грађевинског материјала за изградњу Српског Сарајева. Тек када је пристао да ће бити све што они хоће, пуштен је и награђен одштетом већом од стотину хиљада марака. Наравно,  ОХР му је укинуо забрану политичког дјеловања, да би био изабран за министра спољне трговине у Савјету министара.

Циљ "пројекта Шаровић" је био да наслиједи Иванића у Предсједништву БиХ. Промоцију Шаровића вршили су и Бакир Изетбеговић (као доказ да није против Срба), Денис Звиздић и сви сарајевски портали. Гарантују да ће Шаровић добити све бошњачке гласове по систему гласања за Младена Иванића, коме су донијели побједу на изборима 2014. године. Мало џамија, мало Насер Орић, мало СДА и СДП. Тако јавно говоре Недим Чивић, Адмир Чавка, Садик Ахметовић, Хакија Мехољић.

Као враћање дуга СДС-у и захвалност за бошњачке гласове, Иванић је више пута изјављивао да док је он члан Предсједништва, СНСД неће бити дио власти на нивоу БиХ, понављајући што је одредио и рекао Бакир. А онда суочен са пропашћу концепта власти у Сарајеву по мјери Бошњака и Изетбеговића, Иванић почиње  операцију - одвајање. Ово и зато што је ограничени и бахати Бакир зорно показао како се јуриша на Републику Српску када под заставом  СДА има СДС, ПДП и НДП као савез за поразе. Прво је Иванић долазио на састанке са Додиком јавно, онда криомице. Слао је Велимира Сакана уз понуду да се ПДП одвоји од СДС-а и Драгана Чавића, јер "њихова политика не води никуда". Циљ је био да само утврди пазар да га поново неки амбасадори не би морали наметати метиљавом СДС-овом руководству, као за изборе 2014. године. Тада је речено - ако Иванић није кандидат, нећете добити паре за изборну кампању. Иванића су морали прихватити, али су и СДС-овци натрпали џепове доларима.

На сљедећим изборима заједнички циљ Иванићу и садашњем руководству СДС-а је власт у Сарајеву, а ако може још и функција предсједника Републике Српске. Уз то, надају се разбити дводеценијску коалицију СНСД, ДНС и СП која је успјела да сачува Републику Српску од потпуног развлашћења. Удари на Републику Српску били су највећи од 2000. до 2006. године када су удружени СДС и ПДП били на власти у Бањалуци и Сарајеву. Уз Ешдауновог сарадника Чавића, који зато не може направити странку, а ни вратити се на чело СДС-а, савез за примјену Бакирове политике, наставио би оно што је несметано радио до повратка Додика на чело Владе Српске 2006. године.

Варка са Иванићем и Шаровићем неће успјети, говоре сва истраживања бирачког тијела у Републици Српској. Политика такозваног савеза за промјене потпуно је огољена за протекле непуне четири године учешћем у Савјету министара и Парламенту БиХ, када су били опозиција Републици Српској.  Зато ће савез за промјене платити цијену издаје прије свега према својим члановима и бирачима. Под заставом Републике Српске, патриотски блок, формираће власт у Бањалуци и Сарајеву коју неће одређивати Изетбеговић. Када су га 2014. питали како то да у Сарајеву формира власт са СДС-ом, ПДП-ом и Чавићем као губитницима у Републици Српској, Бакир је изјавио: "Додикова коалиција има седам посланика у Представничком вијећу, а савез за промјене има шест посланика и нашег Садика Ахметовића као седмог. Нама превагу даје Иванић као члан Предсједништва БиХ, па ћемо имати већину за Савјет министара и све друге функције." Мора се признати да је Бакир добро намирио руководство СДС-а, ПДП-а и Чавићеве људе. Зато је на штети била Република Српска и њени интереси.

На крају, јасно је да ће кандидати опозиције за предсједника Републике Српске и српског члана Предсједништва, бити тек кандидати за опозицију. Иванић ће пристати да буде кандидат али је свјестан да је сигуран губитак. Зато већ сада гледа како ће се након изгубљених избора смјестити у неку амбасаду. Након Предсједништва БиХ, њему су планирали фотељу амбасадора БиХ у НАТО-у. Није успио извршити задатак - нема  књижења војне имовине на БиХ, а није сломљена Република Српска удруженим сарајевским подухватом. Можда добије утјешну награду, а можда га само прецртају као искоришћеног.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.