Хојт Ји није више на списку запослених у Стејт департменту
Амерички званичник који је изазвао много буре својим изјавама, Брајан Хојт Ји, није више на списку запослених у Стејт департменту, пише Спутњик.
Тај портал такође наводи и да је сам Хојт Ји, у интервјуу грчким медијима, рекао и да није донесена никаква одлука о његовом именовању на мјесто амбасадора у неку од држава Балкана, о чему се спекулисало доста у српским медијима.
Наиме, прво се помињало да ће бити постављен за амбасадора САД у Македонији, да би се потом појавила информација да би могао бити постављен на чело амбасаде у БиХ, што је у Србији протумачено као посебан опрез због бројних неријешених питања између Србије и БиХ, али и Републике Српске.
Након вијести о могућем новом запослењу Хојта Јиа међутим, појавила се и она да више није на функцији у Стејт департменту, у оквиру које је обилазио Западни Балкан и са својим изјавама, попут оних да Србија мора да изабере на којој столици ће сједити, изазвао праву пометњу. Због тога је у дијелу политичке јавности перципиран и као "доносилац уцјена” америчке администрације.
Међутим, како наводи Спутњик, сада испада да све оно што је рекао Хојт ји није званичан став Америке. Предсједник РС Милорад Додик је чак рекао и да је Хојт Ји заправо "избачен из Стејт департмента”. Додик је изјавио и да је Ји "лагао овдашњим медијима да је лично поднио оставку, како не би изгубио кредибилитет ’моћног државника‘”.
Да Ји неће бити, како се раније најављивало, амбасадор ни у Босни и Херцеговини, ни у Македонији, потврдио је за Спутњик и историчар Александар Раковиć, напомињуćи да његовог имена нема више на списку запослених у Стејт департменту. Осим тога, Раковиć је напоменуо да је очито утврђено да је његова политика према балканским земљама била штетна, као и да је од земаља које треба да направе савезнике Америке, направио опоненте.
"Изазвао је само конфликте и провоцирао владе држава на Балкану. Ји је, иначе, био у шестом рангу у америчкој дипломатији, што значи да неко ко је тако ниско позициониран не може да постане дипломата. Да би то постао, морао је претходно да напредује неколико корака у хијерархији”, наглашава Раковиć.
Он напомиње и да је очигледно да је Ји имао овакве претензије, али такође подсјеćа и да је амерички аутор Мајк Гонзалес, који ради за "Херитиџ фондацију” и који је први објавио информацију о Јијовој оставци, оставку повезао са писмом из кабинета државног секретара Америке Рекса Тилерсона, у коме каже да су управо од земаља, којима је требало пружити руку, направљени нови супарници.
"Брајан Хојт Ји нас вјероватно више неćе посјетити, осим као грађанско лице. Он је други човјек у низу који је ’смакнут‘ са позиције на којој је био, а који је учествовао у директном увлачењу Црне Горе у НАТО. Прије тога је смијењен Мајкл Карпентер, по доласку Трампове власти, а Гонзалес, поменути аутор, пише да се Хојт Ји једноставно ’провукао‘ током 2017. године и да је нашао ’луфт да дјелује по оној старој клинтонистичкој политици‘, а да је сада у складу са промјенама америчке спољне политике постао — непожељна особа. Ји је сада вјероватно разочаран и то је био разлог зашто је он поднио оставку. Сада га више нема на списку запослених у Стејт департменту. Дакле, он је или отишао или су га, да кажемо, нове америчке власти најуриле са тог мјеста”, објашњава Раковиć.
Раковиć напомиње да када се подноси оставка на функцију коју је Ји имао, то значи само једно — да нисте задовољни политиком.
"То, да ćе бити амбасадор негдје на Балкану, вјероватно је он пустио као вијест, или ’америчка дубока држава‘. Међутим, прије неких мјесец дана је дао грчким медијима интервју у којем је сâм демантовао да ćе на Балкану бити амбасадор у било којој земљи и да Стејт департмент није донио такву одлуку. Дакле, нисмо довољно пратили шта се писало и причало, веć смо по инерцији говорили да ćе постати амбасадор у Македонији или Босни, што су очито били неки луфт балони. У сваком случају, њега овде неćемо гледати. А неćе га гледати ни у Стејт департменту, јер га на списку запослених тамо нема. Америчка политика мијења свој програм према земљама у којима су ’типови‘ као што је Ји направио хаос и изазивао владе које су му биле домаćини, међу којима је била и наша. Он је наступао са позиције голе силе и говорио да долази у име Америке. Међутим, послије текста поменутог Гозалеса, сада видимо да је заправо Брајан Хојт Ји пронашао празан простор у коме је по инерцији дјеловао према балканским државама и ту је радио колико год је могао. Али, неко му је поставио рампу”, рекао је Раковиć.
Саговорник Спутњика каже да је још рано спекулисати ко би могао да га наслиједи, иако се веć спомиње неколико имена. Међутим, како додаје, ко год да дође, мораćе да спроводи политику америчког предсједника Доналда Трампа и његовог државног секретара Рекса Тилерсона, а не да прави хаос и изазива владе које су му домаćини.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
