Хакија Мехољић: Сребреницу продали да би Сарајево било кантон

Хакија Мехољић: Сребреницу продали да би Сарајево било кантон 22.04.2010 21:00 | Кристина Ћирковић

На сребреничкој крви заустављен је рат у БиХ. Сребреница је продата да би Сарајево било кантон. Био сам у сребреничкој делегацији 1993. године у Сарајеву када нам је Aлија Изетбеговић предложио да се Сребреница жртвује за Вогошћу. То се, нажалост, десило 1995. године када је наше жртве неко наплатио, али, и послије тога је било доста наплаћивања трагедије сребреничких Бошњака.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" ратни командир бошњачке полиције у Сребреници и члан ратног Предсједништва ове општине Хакија Мехољић. Мехољић је данас предсједник СДП-а у Сребреници и члан Одбора за обиљежавање 11. јула, дана страдања Бошњака Сребренице.

* ГЛAС: Ви тврдите да је све што се десило у Сребреници било договорено или планирано?

МЕХОЉИЋ: Aлија Изетбеговић је тада 1993. тражио не да се убије, него закоље 5.000 Бошњака у Сребреници. Били смо у сарајевском хотелу "Холидеј ин" када сам устао и питао га да ли је он луд и ко ће поубијати толики народ. Послије тога чекао се само повољан тренутак да се умијеша међународна заједница и то је пало на Сребреницу. Aлија Изетбеговић је аминовао да се дозволи геноцид, а Срби су насјели на нешто што је раније спремано.

* ГЛAС: Злочин се, ипак, догодио три године касније?

МЕХОЉИЋ: За све је крива тадашња политика Странке демократске акције и дио међународне заједнице која је морала да зна да, ако су већ заштитили Сребреницу, морају да је чувају до краја. Послије Сребренице међународна заједница не треба да постоји. Јер, ако је Сребреницу чувао цијели свијет, а као резултат такве политике имамо Меморијални центар у Поточарима, о чему онда говоримо. Било је страдања на свим странама и слажем се са неким људима из РС који кажу да нам не треба међународна заједница у БиХ.

* ГЛAС: Ви сте указивали на потребу да се исприча права истина о Сребреници и кажете да се зна шта се дешавало у рату и послије њега?

МЕХОЉИЋ: Као Бошњак љут сам на све који су у Меморијалном центру сахранили 75 особа, а које нису погинуле у јулу 1995. године. Да је то урађено сазнао сам тек прије неколико дана. Сматрам да Бошњаци, који нису погинули при паду Сребренице, треба да буду сахрањени на другој локацији у непосредној близини и да имена људи за које је утврђено да су живи, треба избрисати из списка на спомен-обиљежју. Не смије се таквим стварима скрнавити значај Меморијалног центра, који је резултат тадашње политике и међународне заједнице.

* ГЛAС: Изјавили сте, више пута до сада, да удружења сребреничких жртава немају право да представљају све породице настрадалих Бошњака. Којим аргументом им "одузимате" то право?

МЕХОЉИЋ: Оне жене ходају и брукају нас по свијету. Ишле су у Хаг без знања и сагласности већине породица погинулих, којима и ја припадам, јер су ми у јулу убијена два брата и отац. Оне су, нажалост, злоупотријебиле друге и ходају само због личних интереса. Оне нису шехидске породице, каквим се представљају, јер је шехид онај који је погинуо на божијем путу, односно помажући другим људима.

* ГЛAС: Кажете да сте незадовољни неким чињеницама у вези са меморијалним центром у Поточарима. Којим?

МЕХОЉИЋ: Неко на Меморијалном центру пере паре. Међународна заједница мора да прихвати да нећемо више дозволити да Сребреничани не могу ни мезаре ископати, него да то раде неки људи из Високог. Иако смо имали камењару на подручју општине, за Сребреницу се довози камен из Италије од којег се у Сарајеву праве нишани и довозе у Поточаре.

Заклетва

* ГЛAС: Да ли је истина да је Ваша идеја била да се у Поточарима подигне заједнички споменик свим настрадалим Сребреничанима?

МЕХОЉИЋ: Сматрам да је на том мјесту требало подићи споменик до неба и на њему огромним словима исписати поруку будућим генерацијама: "Народе, не гините у безвезном рату, као ови људи, који су пуцали једни на друге". Ја сам муслиман по рођењу, али, заклећу се у Куран и Библију да нема нечисте вјере, него покварених вјерских службеника, који злоупотребљавају вјеру у политичке сврхе.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица