“Дух” цара Александра стигао до Бањалуке

Дарко Момић
“Дух” цара Александра стигао до Бањалуке

Бањалука - Императорско православно палестинско друштво није превише позната, али јесте јако моћна хуманитарна организација која је један од твораца идеје о изградњи српско-руског храма и културног центра у Бањалуци, чије темеље је 21. септембра посјетио руски министар спољних послова Сергеј Лавров, који је и сам члан ове организације.

Свештеник Српске православне цркве који се школовао и у Москви Миладин Митровић предсједник је овог друштва у Бањалуци. Иако само име слути као да је ријеч о некаквој окултној и мистичној организацији која асоцира на популарну серију “Сенке над Балканом”, истина је потпуно другачија.

- Императорско православно палестинско друштво основао је руски цар Александар Трећи, отац цара Николаја Другог, с циљем да одржава духовне, културне, историјске и политичке везе са Светом земљом, односно Палестином. Основни циљеви друштва су гајење духовног и културног насљеђа царске династије Романов и пропагирање вриједности православља, као саставног елемента идентитета српског и руског народа - објашњава отац Миладин.

Он истиче да је Императорско православно палестинско друштво заједно са Руским географским друштвом, које води руски министар одбране Сергеј Шојгу, једино које никада није прекидало свој рад, јер је функционисало и у совјетском периоду.

- Временом је почело да се преображава у моћну правно-политичку организацију која штити интересе православља, поготово тамо гдје је угрожено, као на Блиском истоку или на Балкану. Друштво броји укупно око 1.500 активних чланова и има своје подручне јединице у свим већим европским градовима. На челу друштва је Сергеј Степашин, бивши премијер Русије и бивши шеф Федералне службе безбједности, насљеднице некадашњег КГБ-а. Он је тренутно на челу Државе ревизорске службе и слободно могу да кажем један од десет најутицајнијих људи у Русији. Угледни и утицајни чланови друштва су и Сергеј Лавров, патријарх руски Кирил, митрополит Иларион - каже Митровић.

Према његовим ријечима, друштво је искључиво хуманитарно-социјалног карактера под покровитељством Руске православне цркве, али на међународном нивоу је израсло у изузетно значајну организацију чији глас се чује и у Уједињеним нацијама, ОЕБС-у, Европском парламенту и другим свјетским организацијама.

- Нас неколицина смо прво постали чланови подружнице друштва у Нижњем Новгороду, а на редовном годишњем Конгресу друштва у Москви прије двије године смо добили зелено свјетло да буде формирана подручна јединица за цијели Балкан са сједиштем у Бањалуци. Имамо 11 активних чланова, међу којима је најпознатији свакако министар индустрије, енергетике и развоја РС Петар Ђокић. Он је послије недавног отварања музеја нашег друштва у Нижњем Новгороду од митрополита Илариона добио орден Светог Георгија - открива Митровић, додајући да из Бањалуке предлажу, али да се искључиво у Москви одлучује ко може постати члан друштва.

Он додаје да је идеја о изградњи српско-руског храма и културног центра постала много активнија када су чланови друштва подстакли и охрабрили владику бањалучког Јефрема да крене у њену реализацију.

- Први човјек друштва Сергеј Степашин упутио је писмо предсједнику Српске Милораду Додику и замолио га да се крене у реализацију те идеје, тако да се слободно може рећи да је друштво носилац идеје о изградњи храма - каже Митровић.

Он истиче да је хуманитарни рад у основи друштва, додајући да у Бањалуци пред почетак школске године по педесетак малишана добије школски прибор од друштва.

Честица камена

Свештеник Миладин Митровић објашњава да се кућа у којој су убијени цар Николај Други и чланови његове породице зове Ипатијевска кућа.

- Из Русије је послат дио камена са те куће, као реликвија и та честица камена биће узидана у српско-руски храм, што је јако значајно. Сергеј Степашин је послао писмо владици Јефрему и захвалио му за реализацију пројекта, а као пратећи дио писма стигла је та лијепо урамљена честица камена - каже Митровић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана