Дебевец: Национални састав у Суду БиХ није довољно избалансиран

Дебевец је, током подношења извјештаја ВСТС-у о раду Суда БиХ за 2017. годину, навео да је у већини других судских вијећа у тој правосудној институцији национална структура, углавном, задовољавајућа.

Он је истакао да је у прошлој години, статистички гледано, смањен прилив предмета ратних злочина, али да је остао одређени број неријешених предмета.

Дебевец је нагласио да је смањени број судија утицао на брзину рјешавања појединих предмета.

"Као нерјешива означена су 24 предмета, а то су ситуације гдје су оптужени недоступни. У децембру прошле године запримили смо 23 предмета које Суд до краја године није могао да заврши. Ипак, број ријешених предмета у прошлој години, једнак је оном из претходне године", рекао је Дебевец.

Он је истакао да су сви рјешиви предмету у раду, да се у рад узимају хронолошки према запримању, да имају одређену динамику заказивања рочишта, те да праве још двије нове суднице које ће створити могућност чешћег заказивања рочишта.

Дебевец је додао да су ентитетским судовима уступљена 23 предмета ратних злочина, док је Суд БиХ од ентитетских тужилаштава и Тужилаштва Брчко дистрикта преузео укупно 21 предмет ратних злочина.

Предсједник Врховног суда Републике Српске Весна Антонић је, подносећи извјештај у ВСТС-у, рекла да се на нивоу те правосудне институције број предмета у 2017. години смањио за 213, али не подједнако на свим рефератима.

"У 2017. години, Суд је запримио 2.376 предмета, започео годину са 2.457 предмета, а ријешио 2.563. У прошлој години у овом суду није било предмета у којима је наступила застарјелост", навела је Антонићева.

Она је истакла да проблем представља велики број неријешених предмета у управном реферату.

Предсједник Врховног суда Федерације БиХ /ФБиХ/ Милорад Новковић рекао је да је тај суд у прошлој години показао изузетно добре резултате, а да се посебно водило рачуна о суђењу у разумном року.

Новковић је истакао да је настављен тренд смањења предмета, наводећи да их је у односу на исти период прошле године мање за 527.

Према његовим ријечима, Врховни суд ФБиХ ријешио је 99,4 одсто старих предмета, те додао да само један судија није испунио норму и то због здравствених проблема.

Новковић је изразио очекивање да ће запошљавањем недостајућег кадра ова правосудна институција постићи још боље резултате у раду, што ће много значити за правосуђе БиХ уопште.

Главни тужилац Републике Српске Махмут Шврака рекао је у свом обраћању ВСТС-у
да су стратешки циљеви РЕпубличког јавног тужилаштва углавном остварени, међу којима је и смањење рока трајања истрага.

Он је навео да је на крају прошле године у Српској радило укупно 95 тужилаца, од којих 12 у Републичком тужилаштву, 34 у Окружном јавном тужилаштву у Бањалуци, 13 у Окружном тужилаштву у Бијељини, 17 у Добоју, 10 тужилаца у Источном Сарајеву, а по пет у Требињу и Приједору.

"Са крајем прошле године примљене су 8.032 пријаве, из претходне године наслијеђено је 2.713, тако да је у укупном раду било 10.745 пријава. На крају извјештајног периода је остало неријешено 2.900 пријава", навео је Шврака.

Он је истакао да је то тужилаштво у прошлој години наредило 6.073 истрага, из ранијих година је пренесено 1.525, па је у раду било укупно 7.598 истрага, од којих је 6.293 ријешено.

Шврака је додао да су тужилаштва у Републици Српској у 2017. подигла 3.968 оптужница против 4.651 лица, те да су судови, поступајући по оптужницама тужилаштва, донијели укупно 4.324 одлуке за 5.022 лица, од којих 3.833 осуђујуће за 4.393 лица, 240 ослобађајућих одлука, 104 одбијајуће, док је 168 предмета ријешено обуставом поступка за 202 лица.

Главни федерални тужилац Здравко Кнежевић рекао је да су успјели задржати ниво ажурности рада као и претходне двије године, додајући да је планом рада за 2017. годину, претпостављено да ће се радити на 1.688 предмета.

"На крају године констатовано је да је план рада премашен, Укупно смо радили на 1.735 предмета, а ријешили 1.724, од чега 1.005 предмета у кривичној области, а 726 предмета у административној, управној и грађанској области. Висок проценат ријешених предмета указује на висок степен ефикасности у раду Федералног тужилаштва", навео је Кнежевић.

Он је нагласио да тужилаштва неоправдано трпе критике за тежа коруптивна кривична дјела у оном дијелу гдје изостају активности истражних органа, прије свега органа унутрашњих послова, тако да се не могу похвалити великим бројем поднесених извјештаја и кривичних пријава од полиције.

"Полицију нико не критикује, само су тужилаштва мета критика и само нас због тога у јавности прозивају. Због тога не уживамо велику популарност у очима јавности. По мом мишљењу, мораће се у исту раван довести и активности полицијских органа у откривању ових кривичних дјела, јер је њихова једина функција, функција откривања. Ми, поред функције откривања имамо и функцију процесуирања, што је велики и обиман посао", навео је Кнежевић.

Он је истакао да остварени резултат на крају године указује да је ријешен велики број предмета ратних злочина и да је остварен циљ који је био предвиђен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.