Цвијановић: Циљ владе да најнижа плата убрзо износи 500 КМ

“Наш циљ је да најнижа плата убрзо буде 500 КМ. Мислим да смо довољно партнерски наступали у претходном периоду и немам никакву сумњу да ћемо то радити и у будућности и да ћемо брзо доћи до тог циља”, рекла је Цвијановићева новинарима у Модричи поводом данашње одлуке Владе Републике Српске да најнижа плата у Српској износи 440 КМ и да буде исплаћивана од 1. августа.

Она је појаснила да је Влада данас утврдила најнижу плату онако како је и договорено са послодавцима и синдикатом.

Цвијановићева је изразила задовољство због тога што је Влада у претходном периоду донијела сет закона који ће значити повећање плата свим запосленим у Републици Српској за 30 до 50 КМ, што је веома важно.

“То је јединствен примјер у којем смо се опредијелили за одређена законска рјешења да бисмо интервенисали према свим радницима и у јавном и приватном сектору по чему смо уникатни”, рекла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, важно је што је Влада паралелно са тим успјела постићи договор са синдикатом и послодавцима у вези са повећањем износа најниже плате.

“Остаје још неколико интервенција које ћемо заједно радити, али у суштини претпоставке су створене - најнижа плата је и званично повећана, а повећање плата кроз сет закона видјеће се већ на августовској плати”, поручила је премијер Српске.

Влада Републике Српске, на приједлог Економско-социјалног савјета, донијела је одлуку о измјени одлуке о најнижој плати у Српској у 2018. години, која сада износи 440 КМ и биће исплаћивана од 1. августа.

Ова одлука је још једна у низу мјера Владе предузетих с циљем стварања што повољнијег привредног амбијента и положаја радника у Српској смањивањем фискалних оптерећења у сврху повећања плата и заштите најнижих плата, саопштено је из Бироа Владе за односе са јавношћу.

Цвијановић: Извјештај Комисије о Сребреници - тест за све политичке партије

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је да Извјештај Комисије за Сребреницу о догађајима у јулу 1995. године заслужује да се нађе на дневном реду сједнице Народне скупштине пред људима које је директно изабрао народ, као и да сви треба да покажу озбиљност, јер је то тест за све политичке партије.
Цвијановићева је новинарима у Модричи рекла да је владајућа коалиција понудила свим парламентарним партијама да иду ка томе да Извјештај буде стављен ван снаге, да би се послала порука која је далеко јача када то уради парламент, него када то уради Влада.

Она је подсјетила да је ријеч о извјештају урађеном у периоду када су вршени притисци да он буде такав какав јесте и изазвао је много проблема Републици Српској.

“Требало је да се давно бавимо тим питањем озбиљно. Када погледате шта све тамо пише јаве се многи упитници зашто су људи то урадили на такав начин. Уопште ме не занима шта тражи Савез за промјене. Овдје је ријеч о стратешким питањима, приступима и политикама и ја се не могу бавити њиховим дневно измишљеним питањима”, нагласила је Цвијановићева.

Савез за промјене затражио је да Влада Српске прије сједнице Колегијума Народне скупштине, која је заказана за понедјељак, 23. јули, стави ван снаге одлуке Владе из 2004. године о прихватању Извјештаја Комисије о догађајима у и око Сребренице у периоду од 10. до 19. јула 1995. године, као и да припреми информацију о разлозима за одбацивање овог извјештаја.

Колегијум Народне скупштине Српске требало би да у понедјељак, 23. јула, утврди дневни ред и термин одржавања посебне сједнице парламента коју је затражио предсједник Српске Милорад Додик у вези са извјештајем Комисије за Сребреницу о догађајима у јулу 1995. године.

Посебну сједницу затражио је предсједник Републике Српске Милорад Додик са једном тачком дневног реда - информација о Извјештају Комисије о догађајима у и око Сребренице у периоду од 10. до 19. јула 1995. године.

Додик је раније изјавио да ће окупити све политичке факторе у Српској у намјери да Народна скупштина задужи Владу да повуче и прогласи ништавним свој извјештај о Сребреници. Он је тада напоменуо да се у том документу наводе подаци који нису тачни и нису потврђени ни у Хашком трибуналу, а који федерална јавност сматра релевантним.

“У Хашком трибуналу има неколико пресуда које говоре о 3.500 до 5.000 страдалих, а у извјештају пише да их је 8.700”, рекао је Додик.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.