Ћеранић: У рукама Србије Златни кључ новог британског империјалног царства

Ћеранић је нагласио да Београд рјешава питање Косова, Велике /или мале/ Албаније, Македоније, Републике Српске, Војводине, Рашке.

"Од Вучића се очекује да заборави на Резолуцију УН 1244, у којој се децидно каже да Косово припада Србији. Више се од Србије не инсистира на признању Косова јер је столица у УН де факто признање. Не постоји непризната држава чланица УН", навео је Ћеранић у ауторском тексту за портал "Све о Српској".

Ћеранић тврди да је из Лондона стигла сугестија да Загреб, одмах након Вучићеве посјете, од Србије тражи укидање могућности да се у Београду суди хрватским држављанима за ратне злочине.

Истовремено је, додаје Ћеранић, Хрватска је доставила листу од 1.550 Срба које терети за ратне злочине почињене у Хрватској. "Загреб жели да у спору са Србијом око државне границе арбитрира Брисел, а не да се арбитража рјешава посредством Савјета безбједности УН, гдје су Русија и Кина", нагласио је Ћеранић.

Према његовим ријечима, ако спор Србије са Хрватском око државне границе буде рјешавала Европска унија, 140 километара квадратних стратешки важне границе уз Дунав доћи ће у посјед Хрватске.

Ћеранић сматра да су Јангер и Вучић разговарали о борби против корупције и криминала, о британском доприносу стабилизацији прилика на Балкану, али да није било ни ријечи о ратним злочинима почињеним над Србима, о ћелијама Исламске државе на Балкану, тероризму, кршењу Дејтона.

Он је додао да су питања које је Вучић могао да постави Јангеру била зашто британска штампа, прије свега листови блиски са МИ6, о Републици Српској и Србији пишу то што пишу.

"Зашто износе неистине и потрошене стереотипе? Зашто се полиција Српске представља као приватна оружана сила? Зашто ти медији тврде да Српска оснива паравојне формације? Да ли се плански ствара атмосфера која би оправдала ангажовање британске јединице за превентивна дејства у Републици Српској?", навео је Ћеранић.

Ћеранић је рекао да је након ове неуобичајене посјете шефа британске Тајне службе Београду, на позив британског Министарства унутрашњих послова у Лондон отпутовао и министар безбједности БиХ Драган Мектић, чиме Британци поново избијају у први план када је у питању интересовање западних сила за Западни Балкан.

Осим са шефовима полицијских структура, Мектић ће се, тврди Ћеранић, састати и са групом чланова Дома лордова, "вјероватно истом која је у режији баронесе Арминке Хелић, главног босанског лобисте у Великој Британији, крајем септембра претходне године боравила у Сарајеву".

"Слијед догађаја након посјете британских парламентараца Сарајеву је опшепознат - британски парламент сагледао је неопходност повратка на Балкан, а Влада Велике Британије донијела одлуку о формирању јединице за превентивна дејства, батаљона који би се састојао од 600 припадника елитног одреда САС, војника недавно повучених из Сирије, а који би био у функцији жстабилизације приликаж на Западном Балкану", тврди Ћеранић.

Разлог зашто у први план у показивању интереса за Балкан избијају Британци, а не Американци, Ћеранић види у чињеници да Вашингтон има велико повјерење у Лондон.

"Друго, САД брину много важнији проблеми од оних на Балкану. Они су и унутрашње и спољнополитичке природе - монетарни, економски, односи са Русијом и Кином, ту су и Сјеверна Кореја, Иран, Турска, Блиски исток, БРИКС, а проблематични су и односи са ЕУ. Стога је Лондон у своје име и због свог интереса наступио са МИ6 у Београду", навео је Ћеранић.

Он је додао да је МИ6 снажно присутан на Балкану, прије свега у БиХ, Србији, Македонији, Црној Гори, Косову, те да као озбиљна служба, МИ6 у склопу спољнополитичких смјерница добија и оне који се тичу привредних тема.

"Рецимо, Британија жели експлоатацију злата у Србији и БиХ, као и ријетких минерала. Захваљујући Брегзиту, може аутономно наступати на Балкану, а ако се у неком случају интереси Круне буду косили са америчким, реакција ће изостати због традиционално добрих односа", сматра Ћеранић.

Ћеранић је додао да на Балкану прилике нису нимало сјајне, да ЕУ не влада ситуацијом, те да је показала своју рањивост и нефункционалност.

"Неорганизованост ЕУ види се и на примјеру Косова. Годинама је Брисел толерисао опструкције Приштине, након пет година преговора Србија је испунила све што се од ње очекивало, а када је Приштина у питању, ствари су на почетку. И даље се избјегава реализација договора око формирања Заједнице српских општина", нагласио је Ћеранић.

Он је додао да је предсједник Србије под енормним притиском, те да су постали свакодневница бескрајне игре око Дејтона, паравојски, сјевера Косова, испразна прича о корупцији, антируска хистерија и медијски напади.

Ћеранић је посјетио да је Вучић приликом посјете министра спољних послова Руске Федерације Сергеја Лаврова Београду изјавио да је писмом позвао руског предсједника Владимира Путина да посјети Србију како би разговарали о стратешкој сарадњи.

"Не треба звати Путина. Треба ријешити статус Српско-руског хуманитарног центра у Нишу и позвати Русе да се укључе у преговоре о Косову на основу Резолуције УН 1244", поручио је Ћеранић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.