Бобан Кустурић, пилот и директор Хеликоптерског сервиса РС:Спасени животи највећи благослов

Милијана Латиновић
Бобан Кустурић, пилот и директор Хеликоптерског сервиса РС:Спасени животи највећи благослов

Најтеже је савладати емоције и остати професионалац приликом евакуације животно угрожене дјеце и нема већег благослова од сазнања да сте помогли у спасавању нечијег живота.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" пилот и директор Хеликоптерског сервиса РС Бобан Кустурић, коме је пилотирање дјечачки сан. Овај позив је изабрао по узору на стрица. Од 1993. године, када је уписао Ваздухопловну академију и први пут се винуо под облаке, па све до данас, Кустурић је у ваздуху провео више од 3.000 сати.

- Покојни стриц био је пилот на "миговима: у Бихаћу. Он је био мој узор. Никада нисам имао дилему да се бавим било чим осим да постанем пилот - истакао је Кустурић.

ГЛАС: Какав је био Ваш први лет?

КУСТУРИЋ: Мој први лет је био у Ковину на селективном летењу. Био је то најтежи период мог живота, јер ми је десетак дана прије тога страдао стриц извршавајући летачки задатак.

ГЛАС: Које су одлике доброг пилота?

КУСТУРИЋ: Нема добрих и лоших пилота. Ма колико сурово звучало, постоје само живи пилоти и они који више нису међу нама, јер нажалост, у нашем послу грешке се скупо плаћају.

ГЛАС: Можете ли нам испричати неку анегдоту која Вам се десила "под облацима"?

КУСТУРИЋ: Занимљива ситуација ми се десила у зиму 2012. године, када је снијег оковао Соколац, Хан Пијесак и Калиновик. За 20 дана обишли смо више од 200 локација. Телефон нам је непрекидно "зврчао". У једном моменту нам се јавио човјек из околине Сокоца. Звучао је тако да смо помислили да је животно угрожен. Испоставило се да је човјек остао без цигарета, те нас је молио да му "успут избацимо неку кутију цигарета".  

ГЛАС: Која је најтежа ситуација која Вам се десила?

КУСТУРИЋ: Једна од најтежих ситуација била је евакуација породиље из болнице Касиндо, која је доживјела два инфаркта и којој је живот био у питању. Сарајево је те ноћи било оковано маглом. Стигао сам изнад болнице, телефон непрестано звони, а ја не могу да се провучем кроз маглу. Био сам свјестан да од мојих поступака и вјештина зависи њен живот. Професија налаже једно, безбједност, а емоције сасвим друго. У тренутку као да је Бог учинио чудо и појавио се мали простор у магли кроз коју сам успио да се провучем и слетим. Евакуација је била успјешна, она је жива и здрава и има троје дјеце.

ГЛАС: Шта Вам је изазвало највеће емоције?

КУСТУРИЋ: Ништа се не може поредити са медицинским евакуацијама дјеце. Тешко је човјеку да искључи и сакрије  емоције, као у ситуацији када смо превозили дјевојчицу Теу Мусић, нарочито због ријечи њене мајке која је молила да је спасимо. Професионализам мора бити на високом нивоу како бисмо поступили онако како је најбоље за посаду и пацијента, а то је безбједност изнад свега, што је у пракси једини могући стандард којег се придржавају сви припадници Хеликоптерског сервиса.

ГЛАС: Колико Вам је важна подршка породице?

КУСТУРИЋ: Породица ми је највећа подршка и без тога не бих ни могао да радим овај посао. Из разговора са својим колегама видим да и они размишљају тако. Породице имају пуно разумијевање и брину за нас док смо под облацима, али настоје да то сакрију и да нам не стварају додатни притисак.

ГЛАС: Какав је осјећај када спасите нечији живот?

КУСТУРИЋ: Не знам шта човјек у животу може урадити да би се осјећао срећније и задовољније него када зна да је некоме спасио живот. Срео сам дијете које је прије неколико година било животно угрожено и које сам возио у болницу. Након што му је мајка рекла да сам га спасио, загрлио ме и то је оно што ме испуњава и даје мотив и снагу да идем даље.

ГЛАС: Да нисте пилот, чиме бисте се бавили?

КУСТУРИЋ: Нисам раније размишљао о томе, али бих вјероватно наставио породични посао, с обзиром на то да се моји баве плантажном производњом љековитог биља.

ГЛАС: Колико је запослених у Хеликоптерском сервису РС и колико интервенција сте имали у овој години?

КУСТУРИЋ: Имамо 15 запослених, од чега пет пилота. Од оснивања, 2008. године до данас функционишемо као породица јер ни ми "у облацима" не бисмо могли успјешно обављати посао без наших колега у канцеларијама. Доступни смо 24 сата дневно, а осим превоза предсједника Српске, премијерке и министара, захтјева од стране МУП-а и припадника Цивилне заштите, имали смо неколико стотина медицинских евакуација. Медицинска евакуација је бесплатна и доступна свим грађанима. Осим што је много брже, превоз хеликоптером је и исплативији. Посебно сам задовољан што од оснивања до данас нисмо добили ниједну примједбу од ревизора.

ГЛАС: Почетком идуће године очекујете набавку новог хеликоптера. У каквом је стању опрема којом тренутно располажете?

КУСТУРИЋ: Имамо два оперативна хеликоптера, а најмлађи  је стар скоро 30 година. Ускоро добијамо нови хеликоптер "аугуста 119" који, поред пилота, има још седам путничких мјеста. Радићемо медицинске евакуације са два пилота, а уз доктора ће ићи и техничар. Лет до Београда трајаће 20 минута краће. И до сада су наше интервенције биле успјешне и није нам се десило да пацијент премине у авиону. Новом опремом коју добијамо имаћемо могућност да гасимо пожаре.

Познате личности

ГЛАС: Кога сте од познатих личности возили, а кога бисте вољели да возите у хеликоптеру?

КУСТУРИЋ: Поносан сам што је први лет хеликоптером Његове светости патријарха српског Иринеја био хеликоптером нашег сервиса. У вријеме када се снимао филм "На млијечном путу" сарађивали смо и са славним режисером Емиром Кустурицом, а велика ми је част што сам том приликом возио и глумицу Монику Белучи. Лично бих волио да ми се пружи прилика да возим предсједника Руске Федерације Владимира Путина, јер га веома поштујем и цијеним због подршке коју пружа српском народу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана