БиХ за ЕУ касни 60 година

Упозорава на ово шеф Канцеларије Свјетске банке за БиХ Емануел Салинас, наводећи да иако БиХ посљедњих неколико година одржава стабилну годишњу стопу раста од три одсто и често се може чути како она изгледа релативно високо у поређењу са другим земљама у окружењу, будућност БиХ није нимало свијетла.

Како је појаснио, овај раст је забрињавајући јер је заснован на потрошњи и грађевинарству, изворима раста који нису одрживи у дугорочном периоду.

- Ово неће отворити више радних мјеста, а ни бољих, која су становништву БиХ, а нарочито младима, потребна - сматра Салинас.

Додаје да је од велике важности да власти у БиХ омогуће отварање бољих радних мјеста у приватном сектору, а што подразумијева додатно унапређивање пословног окружења, смањивање препрека за пословање и непотребних административних баријера за предузетнике и предузећа.

- Образовање би, такође, требало да високо котира у агенди нових извршних власти у БиХ - поручио је Салинас.

С њим се слажу и саговорници “Гласа Српске”. Према ријечима економског аналитичара Фарука Хаџића, тренутни економски раст у БиХ је контрадикторан и он, у ствари, не представља раст, већ стагнацију.

- Треба знати да имамо јако ниску основу за обрачун БДП-а. И то наши политичари злоупотребљавају, покушавајући да прикажу како се у БиХ дешавају позитивна економска кретања. Али, ако је основица обрачуна ниска, онда је и економски раст од три одсто смијешан. То није довољно. Морали бисмо имати стопе од пет или шест одсто годишње да бисмо се кренули приближавати ЕУ - каже Хаџић.

Када су у питању рјешења за ову ситуацију, он наводи како би требало да буду смањене стопе доприноса, повећан износ минималне плате, али и укинут велики број парафискалних намета.

Сличан став има и професор са Економског факултета у Бањалуци Горан Радивојац, наглашавајући да су ови подаци резултат неодговарајуће привредне структуре која, дугорочно гледано, није одржива.

- Требало би нешто промијенити и даљи економски раст базирати на одрживим и перспективним привредним активностима, које би могле “повући” и друге секторе, а и задржати одлазак радно способног становништва - објаснио је Радивојац.

Електроенергетски сектор, у који се годинама није ништа улагало, каже, сигурно је једна од најперспективнијих привредних грана. Поред њега, даљи економски раст требало би базирати и на пољопривреди, али и дрвопрерађивачком сектору.

- Наравно, све ово неће имати смисла уколико све не буде пратило растерећење привреде и одговарајућа законска рјешења која ће олакшати оснивање нових предузећа - закључио је Радивојац, додајући да ће БиХ и у наредном периоду биљежити економски раст, али да ће он, уколико се нешто не промијени, и даље бити повезан са одласком људи и слањем новчаних дознака из иностранства.

Поређење са Хрватском

Уколико би Хрватска у наредном периоду престала да биљежи економски раст, а БиХ би у исто вријеме имала годишњи раст од четири одсто, БиХ би требало чак 24 године да стигне Хрватску.

- Ово на најбољи начин показује колико заостајемо за осталим земљама - каже Хаџић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.