Апетити расту, штедње ни на видику
Сарајево - Институције на нивоу БиХ доставиле су нови списак потрепштина за наредни трогодишњи период, а на врху листе су разна опрема и возила, иако сваке године за те намјене буде потрошено неколико десетина милиона марака.
Жеље руководилаца сажете су у документу оквирног буџета институција БиХ за период од 2019. до 2021. године, који је за сада само добио подршку у Савјету министара БиХ, али треба и зелено свјетло Парламента.
На нивоу БиХ формирано је 75 институција, а из документа је видљиво да су челници затражили да само наредне године добију чак 312,2 милиона КМ више него што имају у овогодишњој каси, а приближне износе уписали су и за наредне двије године.
Укупни захтјеви за издатке за материјал и услуге за наредну годину износе 245,5 милиона КМ, што је у односу на овогодишњи буџет више за 56,4 милиона КМ.
Надлежни су лимит за те намјене за идућу годину ипак поставили на 179,2 милиона КМ, што је за 10,7 милиона мање него ове године, јер у наредној нема избора у БиХ.
Повећање издатака за материјал и услуге планирано је код Управе за индиректно опорезивање (УИО) за одржавање софтвера, Обавјештајно-безбједносне агенције (ОБА) за одржавање специјалне опреме, возила, објеката, софтвера, те Службе за послове са странцима на ставци путни трошкови због повећаног броја депортације миграната.
Процјене говоре да ће за материјал и услуге у 2020. години бити издвојено 181,6 милиона КМ.
- До тога ће доћи због локалних избора, а више новца ће бити у ОБА за одржавање опреме и објеката, те код Агенције за идентификациона документа, евиденцију и размјену податка - наведено је у документу оквирног буџета.
Процјењује се да ће за набавке у 2021. години бити довољан око 181 милион, а рачуни за те намјене ће расти у Канцеларији за ветеринарство, Граничној полицији, Агенцији за истраге и заштиту, ОБА, Суду БиХ и другим.
Руководиоци институција нису показали превише осјећаја за штедњу ни када је ријеч о захтјевима за капитална улагања. Тај цех је знатно премашио могућности, а институције су затражиле више новца за набавку возила, опрему за пренос података и гласа, реконструкцију и инвестиционо одржавање објеката, обнову возног парка, набавку рачунара.
У Министарству финансија и трезора БиХ оцијенили су да се, као и ранијих година, најозбиљнији недостаци захтјева који су им доставиле институције огледају у лошој припреми и схватању самог буџета.
- То је посљедица досадашњег схватања буџета, као простог плана потрошње по категоријама. Документа програмског буџета, са друге стране, приказују цијене појединих циљева корисника, те резултате који се уз тај новац могу остварити. Стога је за израду квалитетног програмског буџета потребно активно учествовање свих руководилаца у оквиру институције - казали су у министарству.
Иако су одређене промјене присутне, исти су још у великој мјери усмјерени ка трошку, умјесто ка резултатима циљева и политикама дјеловања.
- Важно је напоменути да је и даље присутан проблем недефинисања уштеда. За управљање финансијама, а посебно у амбијенту глобалне кризе и пада прихода, од круцијалне важности је правилно усмјеравање средстава. С обзиром на ограниченост буџета, власти морају упоредити приоритете услуга и активности јавног сектора, да би омогућиле да најбитнији програми и активности буду финансирани, спроведени на најефикаснији начин, те да буде омогућено пореским обвезницима у БиХ да добију вриједност за уложени новац - подвукли су у том ресору.
Осим за материјалне трошкове више новца је затражено и за бруто плате и накнаде, јер је, између осталог, планирано да институције БиХ од ове до краја 2021. године запосле нових 1.000 радника. Тиме ће број запослених премашити 23.000.
Из невладиног сектора годинама упозоравају на то да је свако ново повећање јавне потрошње недопустиво, а подршка за тај став стиже и из струке. Економски наглашавају да су жеље једно, а могућности друго те да надлежни треба да се “уклапају” у оно што имају и да максимално штеде.
Дио политичких представника у заједничким институцијама, махом из РС, годинама истиче да је потребно да коначно буде подвучена црта и да се види које су од њих заиста потребне БиХ, а на које треба ставити катанац, чиме би се, истичу, оствариле знатне уштеде.
Укупни захтјеви за материјал и услуге (у милионима КМ)
године износ
2019. 245,5
2020. 244,5
2021. 230,4
Институције са највећим укупним захтјевима за 2019. годину
(у милионима КМ)
* Министарство одбране +214
* УИО + 28,2
* Служба за заједничке послове +17,2
* ОБА + 8,2
* Министарство цивилних послова + 6,5
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
