Заташкани скандал тресе Њемачку - азил за 1.000 евра

Дојче веле
Заташкани скандал тресе Њемачку - азил за 1.000 евра

Годинама су дошљаци у Бремену лако могли до азила, ако су знали извјесног адвоката који је знао извјесну особу у врху Уреда који одлучује о азилу, пише Дојче веле.

Због тога је избио огроман скандал посебно јер је случај дуго заташкаван.

Како преноси Дојче веле, најмање 1.176 особа је добило азилантски статус у Бремену премда за то нису испуњавали никакве услове. Или нису имали документе, или су лагали о свом поријеклу, често им нису узимани ни отисци прстију.

Због тога је избио огроман скандал посебно јер је случај дуго заташкаван.

У центру скандала стоји Улрике Б., сада већ бивша шефица подружнице Савезног уреда за миграције и избјеглице у граду-покрајини Бремен.

Државно тужилаштво истражује дјеловање ове жене и њену мистериозну везу са адвокатом Ирфаном Ц., који је у већини случајева заступао азиланте. Инсајдери тврде да су њих двоје били у присним односима, често излазили у ресторане или заједно џогирали. Жовијални однос су приметили и запослени у Уреду у Бремену који тврде да је Ирфан Ц. често свраћао доносећи колаче за све и лично преузимао позитивне одлуке о захтијевима за азил његових клијената.

Један Курд је испричао медијима да му је Ирфан Ц. помогао да добије азил преко Бремена за 1.000 евра исплаћених на руке. Није познато колико је новца адвокат на овај начин противправно стекао нити да ли су и колико профитирали службеници из Бремена.

Но скандал ту не престаје. Према писању “Шпигла”, централа Савезног уреда за миграције и избјеглице још 2014. је обавијештена о чудноватој пракси у Бремену, гдје је у једном тренутку 90 одсто тражилаца азила прихватано. Интерни мејлови до којих је дошао Шпигл сугеришу да је и шефица Савезног уреда Јута Корт у фебруару прошле године знала да је злоупотреба масовна, али је одлучила да све забашури.

Прије него што је државно тужилаштво покренуло истрагу, Улрике Б. из Бремена кажњена је само благим смањењем плате, али је остала да ради у Уреду.

Сада се проверава 18.000 случајева из Бремена, посебно они у којима је тражиоце азила заступао адвокат Ирфан Ц. Министар унутрашњих послова Хорст Зехофер, иначе шеф баварске ЦСУ која са скепсом гледа на избеглички талас, смјенио је низ одговорних и наложио да се испита узорак од 8.000 случајева широм Њемачке како би се утврдило да ли је и другдје било злоупотреба.

Мало је рећи да је случај Бремена дошао као кец на десет противницима досељавања који од почетка критикују избјегличку политику Ангеле Меркел. “Већина Нијемаца нема више повјерења у Савезни уред за миграцију и избјеглице. Многи имају осјећај да је држава изгубила контролу. Нови скандал јача тај утисак”, пише “Ноје оснабрикер цајтунг”.

“Наводно су крцати аутобуси тражилаца азила из Сјеверне Рајне-Вестфалије и Доње Саксоније стизали у Бремен јер се тамо до жељеног азила долазило као чаробним штапићем”, пише “Хесише нидерзексише алгемајне”. “Ако је то тачно, онда о досељавању овде нису одлучивали право и хуманост него кријумчари и помагачи чији су мотиви негдје између заслијепљености и криминала.”

Лист се осврће и на то што десничарски АфД као и либерални ФДП траже анкетни одбор у Бундестагу који би испитао и политичку одговорност за избјеглички талас. Њима недостаје неколико гласова – за покретање одбора треба да гласа четвртина посланика – а Зелени за сада одбијају да им пруже подршку тврдећи да евентуални анкетни одбор не треба користити за политичке говоранције већ само за испитивање скандала у Савезном уреду за миграције и избјеглице.

“Чудновато је да златно право опозиције, оно на разјашњење, траже само двије партије. Јер анкетни одбор са широким надлежностима да испита право, схватање права и кршење права током мигрантске кризе у Њемачкој био би вероватно најважнији прилог друштвеном миру”, пише лист из Касела.

Лево-либерални “Франкфуртер рундшау” пише да је “сулудо говорити о томе да је цио систем заказао. Сада је на истражитељима да разоткрију шта се збивало у Бремену. До сада има много индиција да је службеница из погрешно схваћених хуманитарних мотива противправно помагала људима да добију азил”, пише лист и додаје да споре реакције из врха Савезног уреда говоре да тамо “критика није пожељна, а транспарентност није важна”.

Берлински “Тагесцајтунг” пише да се не ради о било каквом скандалу већ о таквом који враћа дебату о азилу годинама уназад. “Тако је Ноје цирхер цајтунг доспио до хистеричног наслова да је Савезни уред 'Најопаснија институција Њемачке'. Ако већ хоћемо да рабимо израз 'опасно', онда овако: Савезни уред је она институција чији су киксеви најопаснији за друштвени мир. И не ради се само о томе што су кроз врата бременске службе могли да прођу и подржаваоци Исламске државе и криминалци. Избјегличка криза је можда прошла, али ресантимани које је пробудила нису.”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана