УН игноришу сексуалне нападе у својим редовима

Бројни садашњи и бивши запослени у УН-у описали су културу ћутања широм организације и лош систем пријава уперен против жртве. Од службеника УН које је "Гардијан" интервјуисао, њих 15 је рекло да су се суочили или пријавили сексуално узнемиравање или напад у претходних пет година. Њихове оптужбе су варирале од вербалног узнемиравања до силовања.

Лист пише да је седам жена званично пријавило шта им се догодило, али жртве углавном избјегавају тај пут, плашећи се губитка посла, или зато што вјерују да никаква акција неће бити предузета. УН су признале да ћутање жртава изазива забринутост, али и навеле да је генерални секретар, Антонио Гутереш, поставио као приоритет проблем сексуалног узнемиравања и политику нулте толеранције у вези с тим питањем.

Три жене, које су пријавиле сексуално узнемиравање или напад, су из различитих канцеларија и казале су да су послије тога избачене с посла или им је пријећено раскидом уговора о раду, док су на својим позицијама остали они које су оптужиле, укључујући неке званичнике УН.

Једна од жена која тврди да ју је силовао високи функционер УН с којим је радила на удаљеној локацији. Она је рекла да нема других опција да се дође до правде и да је и она међу онима који су остали без посла. Упркос медицинским доказима и изјавама свједока, како је казала, интерна истрага УН није пронашла довољно доказа за њене тврдње, па је осим посла остала и без визе и провела мјесеце у болници због стреса и трауме. Она страхује да ће бити изложена прогону ако се врати у своју земљу.

У интерним документима, у које је "Гардијан" имао увид, двије жене наводе да истражни тим УН није саслушао кључног свједока, да у транскриптима има грешака, и да су подаци прикупљени у истрази процурили.

Насилницима се дозвољава да остану на високим позицијама током истраге, тако да имају моћ да утичу на процес. УН се дуго суочавају и с критикама због тога што не спроводе ваљане истраге против припадника мировних снага УН, оптужених за сексуално злостављање и искоришћавање локалног становништва.

Активисти указују на културу некажњивости унутар система УН, и на редовно ућуткивање подносилаца пријава.

У случајевима злостављања локалног становништва, подношење пријава је отежано, јер бројно особље УН на вишим позицијама ужива дипломатски имунитет, што значи да нису доступни правосуђу земаља у којима раде.

Мировњаци злостављали дјецу

Британски "Индепендент" објавио је прошле године да  запослени у Уједињеним нацијама силују дјецу, а да су ти злочини дијелом финансирани од стране пореских обвезника у Великој Британији. Прије тога је генерални секретар УН Антонио Гутерес у годишњем извјештају за 2016. годину навео да је било 145 случајева сексуалног искоришћавања и злостављања које укључују војнике и цивиле у свим мировним мисијама УН и то само у 2016. години.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.