Терористи ускоро на слободи, Европа у страху

Танјуг
Терористи ускоро на слободи, Европа у страху

Париз - У наредне двије године осуђени за тероризам ће изаћи из европских затвора.

Како преноси АП, ради се о њих 200 који су у великој мјери формирали први талас џихадиста који су се борили у Сирији и Ираку, "сањајући о исламском калифату" који још није успостављен.

Како наводи америчка агенција, од око 12.000 Европљана колико је отишло да се бори на страни Исламске државе и Ал Каиде, трећина њих се највјероватније вратила у домовину гдје живи слободно.

Неке од њих чека суђење, али се велика већина њих никада није суочила са озбиљним оптужбама због недостатка доказа.

Питање је колику пријетњу ови "јавно признати екстремисти" који живе по цијелој Европи представљају.

Предстојеће ослобађање ветерана џихадиста могло би да се сматра "четвртим таласом повратника", оцјењује научник белгијског Егмонт института Рик Кулсет.

"Велики број личних фрустрација и мотивација гура младе на пут ка такозваној Исламској држави. Уколико сада не ријешимо тај проблем, околина ће остати погодна за ту врсту џихадистичког насиља", рекао је Кулсет.

Бивши џихадиста Фарид Бењету који је провео четири године у затвору, сада се јавно одриче екстремизма, али и истиче да Европа још увијек није спремна.

Он је у својој књизи о исламском екстремизму написао како је напустио школу да би постао предавач младим муслиманима, као и да су међу члановима групе коју је предводио, били Шериф и Саид Куачи који су 2015. године извели напад на редакцију француског сатиричног часописа Шарли Ебдо.

"Момци који су осуђени или који чекају суђење изаћи ће једног дана. И то је у суштини проблем - која врста припрема ће бити спроведена за њихово ослобађање", запитао се Бењету.

Према подацима Европола, затворске казне за тероризам у Европи у просјеку трају око шест година, за разлику од САД гдје је просјек 13 година.

Од 2015. године казне су порасле, али су и даље испод просјека САД.

Француска, која је више пута била на удару бораца и симпатизера ИД, ослободиће 57 затвореника, што је око половина укупног броја оних који су осуђени због тероризма.

У Великој Британији 25 затвореника чека на ослобођење, у Белгији је већ ослобођено око 80 страних боираца а још 44 ће бити ослобођено ускоро, у Шпанији 21 особа која се борила у иностранству већ су ослобођени крајем прошле године, док ће у БиХ и на Косову сваки затворени страни борац бити ослобођен.

Према рачуници АП-а, у свим набтројаним земљама, више од 200 затвиореника ће бити ослобођено, али тај број ће вјероватно бити и већи јер нису све државе објавиле податке, попут Њемачке у којој око 1.000 грађана ослази у ратну зону али нема података о њиховој осуди или ослобађању.

Ипак, велика већина повратничких џихадиста није ухваћена и нису направили штету, а како се наводи, многи домаћи екстремисти су млади и сиромашни са ограниченим образовањем и одсјечени су од друштва.

Једном када буду ослобођени, не постоји програм или политика која се бави њима.

Француска примјењује низ ограничења након пуштања на слободу - од захтјева да се ослобођени повремено обрате властима до кућног притвора.

У БиХ гдје је чак 23 осуђених за тероризам ослобођено и тамо се социјални радници и агенције за запошљавање обавјештавају о томе, али немају капацитета да учине више.

Британија примјењује ограничено савјетовање и мониторинг и нуди волонтерски реинтеграциони програм, док Шпанија спроводи програм образовања и реинтеграције према коме се затвореници процјењују да ли су ризични и подвргавају савјетовању.

Због свега тога многи се плаше да ће Европа подбацити са наредним таласом осуђених за тероризам.

"Њиховим слањем у исте околности које су их убациле у насилни екстремизам, добићете, на жалост, исти резултат", закључио је експерт за тероризам Ричард барет.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана