Руси направили најтишу пушку на свијету

express.hr
Руси направили најтишу пушку на свијету

Већ двије деценије руски снајпер МТс-116М слови као један од најбољих на свијету, што је потврдио и у специфичним ратним акцијама. Калибра 7,62, ово оружје има домет у којем је смртоносно од 700 метара.

На руском овогодишњем сајму војне опреме Аrmy Expo најављено је неколико усавршења у ратним условима ионако врло неугодног оружја, а једно од њих је пригушивач, али такав да су увелико задржали убојитост у условима засједе, посебно у урбаним борбама.

Они који су детаљно пратили ратове по Ираку и посебно по Сирији у 21. вијеку могли су примијетити да су све веће сукобљене стране изразито користиле снајпере, врло често опремљене пригушивачима.

Било је то највећим дијелом посљедица врло честих дуготрајних урбаних битака, због чега су методама покушаја и селекције током рата, посебно у Сирији, развијене тактике откривања и уништавања снајперских положаја, у чему посебно предњаче курдски ЏПГ и Сиријска војска.

С друге стране, како у борбеним ситуацијама бити ухваћен у засједу за војника значи да не може видјети непријатеља, него може реаговати само по звуку или бљеску, развијање снајпера и техника који би смањио буку и бљесак, значио би велику додатну предност.

Одједном је откривање таквог снајпера у урбаној бици једва замисливо. Но, у случају комбинације разних оружја и пригушивача јавља се низ озбиљних проблема. Утицај пригушивача на буку у филмовима је у правилу изразито преувеличан.

Није баш да се пуцањ успијева стишати на пуки шапат, више на ниво кратког, пригушеног ударца који не одјекује у ваздуху. Ствар је у томе да је у специјалним акцијама и то сасвим добро, додуше, иако је понекад пригушивач који иде на врх цијеви оружја заиста гломазан.

Други проблем је то што успоравање метка дотле да не пробија звучни зид и тиме не производи буку, значи да се тиме јако смањује његова убојита способност.

На буку утиче и сама експлозија пуњења чахуре. Многочему од тога сада су доскочили руски конструктори, примјењујући тако прилагођени МТс-116М да користи метке од 12,7 милиметара, такве који теже око пет пута више од уобичајених за М14. Тиме се постиже, наводи ТАСС, то да пушка, упркос успорењу до подзвучне брзине, избацује метке који, усљед своје масе, и даље имају огромну количину кретања.

На концу, оваква утишана верзија МТс-116М задржала је убојитост све до 300 метара, с одступањем од само 13 милиметара на сваких 100 метара. Другим ријечима, ако сте у огорченој градској бици против непријатеља који вас тражи кроз најсавременији снајпер по улицама и кадар вас је на 300 метара нациљати тако да нипошто не може промашити главу, јер му хитац неће одступати више од 3,9 центиметара у односу на тачку коју си је он замислио кроз снајпер, а притом нећете чути нити један хитац да бисте могли реаговати у одређеном смјеру након што вам мртав падне први суборац, па други, па... онда имате ужасан проблем. А како су то Руси успјели постићи?

Руска технологија снајпера често је водећа у свијету, још од совјетских времена. Прије мање од годину дана руски произвођачи претворили су Драгунов, одличну пушку, али са слабом оптиком, у снајпер Т-5000 Тачност, кадар убијати противника на скоро два километра удаљености.

С друге стране, такођр још у доба СССР-а у 70-има, за потребе КГБ-а развили су пиштољ ПСС, утишану верзију ПБ-а, али без пригушивача. Направили су то да су клип тако прилагодили да гаосве при експлозији не пушта кроз цијев, него гура у спремник, као и то да при крају такта помични дијелови успоравају како би се пуцањ утишао и с те стране.

Подзвучна брзина метка, утишавање експанзије гасова, утишавање чак и онога “клак”, значило је неописиво утишано оружје за она доба, а све то без пригушивача који би оружје, које иначе стане на длан, компромитовало у обавјештајним, шпијунским условимаа због величине.

Проблем јест био што је свиме тиме убојитост пиштоља била сведена на само 25 метара, али с обзиром на предвиђену намјену, првенствено за КГБ, а послије за ГРУ, тих 25 метара било је више него довољно.

Специфична примјена значила је да нити изразито скупа, посебно прилагођена муниција није била проблем због цијене. Све то конструктори су примијенили сада и код МТс-116М. Убојити домет снајпера добрим дијелом су очували примјеном тешких метака које челична кацига, усљед масе метка који лети, неће успјети зауставити нити на 300 метара. Спремник с мецима је велик, гасови и код овог оружја иду унутар њега, јер их клип не пушта кроз цијев. То значи да при испуцавању метка више нема нити пуцња нити бљеска. Наводно, једино што се може чути јест кликање механичких дијелова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана