Расту тензије између Русије и САД због Грузије

- Ти региони су дио Грузије. Нису дио Русије. САД настављају да подржавају суверенитет Грузије и њен територијални интегритет у међународно признатим границама - рекла је портпарол Стејт департмента Хедер Науерт.

Она је навела да САД позивају Русију да “повуче своје снаге на положаје одређене споразумом о прекиду ватре из 2008”.

Москва и Тбилиси су дуго супротстављени због амбиција кавкаске бивше совјетске републике да уђе у ЕУ и НАТО, што Русија сматра опасном уласком у своју зону утицаја.

Тензије су у љето 2008. године прерасле у рат, када је најприје Грузија покренула војну операцију против проруске области Јужне Осетије, а Русија затим интервенисала.

У року од пет дана грузијска војска је била разбијена, а руске снаге биле надомак Тбилисија.

Споразум о миру, којем је посредовао тадашњи француски предсједник Никола Саркози, довео је до повлачења руских трупа, али је Москва признала независност побуњених проруских територија Јужне Осетије и Абхазије, гдје је задржала војно присуство.

Абхазија и Јужна Осетија, које чине око 20 одсто територије Грузије, прогласиле су независност и браниле је од првог рата против грузијских снага, послије распада Совјетског Савеза почетком деведесетих. Како се ближи 10. годишњица руско-грузијског рата, који је за свега шест дана, колико је трајао, оставио далекосежне посљедице, пристижу и извјештаји о тихој окупацији на ивици Европе. Медији преносе да Грузија - бивша СССР република, а садашњи савезник Америке - понекад у току ноћи изгуби више хектара земље, потискујући фармере који су у све већој опасности да се нађу у центру геополитичког сукоба Русије и Запада.

Игноришући упозорења Вашингтона, војска коју подржава Русија помјера спорну границу све дубље у Грузију, некадашњу совјетску републику, која је сада амерички савезник.

Понекад у току ноћи Грузија изгуби неколико хектара земље. На неким мјестима одједном се појављују ровови, инсталирају безбједносне камере и подижу стубови са знаковима упозорења на којима пише “Пажња! Државна граница! Пролаз забрањен!”.

Ово константно мијењање граница је већ подијелило заједнице и прогутало и куће у Грузији, земљи од око 3,7 милиона људи која се нада да ће једног дана постати члан НАТО-а.

НАТО је обећао чланство Грузији неколико мјесеци прије почетка рата 2008. године, а прошлог мјесеца генерални секретар Јенс Столтенберг пружио је додатна увјерења, али без навођења датума или рокова.

Руски предсједник Владимир Путин је након тога упозорио да ће то сматрати директном пријетњом и да ће “прикладно одговорити” на тај чин агресије, а јуче је поновио да ће Москва пратити ширење НАТО-а.

Примирје

Грузија је још од почетка деведесетих одржавала примирје између Јужне Осетије и Абхазије, које су де факто уживале независност уз помоћ руских војних снага. Али тензије су порасле 2008, кад је Грузија разматрала могућност да се прикључи НАТО-у. Након што је Русија послала додатне мировне снаге у Абхазију, тадашњи грузијски предсједник Михаил Сакашвили сматрао је да је то прилика да заузме регион, пише “Слободна Европа”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.