Макрон: Европи пријети насилни национализам

Политичари и аналитичари у Европској унији су подијељени око тога да ли је сасвим у праву француски предсједник који на то упозорава уочи обиљежавања стогодишњице побједе у Првом свјетском рату.

У анализама се оцијењује да је то посљедица невјерице и разочарања широких слојева грађана у демократске снаге и владе које нису у стању да Европску унију извуку из још увијек озбиљних криза, од “Брегзита”, илегалне имиграције, тероризма, неопоравка од економске кризе, па до немоћи да се види хоће ли бити ојачана зона евра као окосница ЕУ.

Многи мисле да је тачно да из свих тих разлога јачају екстремистичке, крајње десничарске снаге, да јесте видљива подијела унутар држава Уније које не желе да више пренесу, или чак желе да дијелом врате пренесене секторе националног суверенитета на установе ЕУ да би одбранили идентитет, нарочито кад је ријеч о имиграцији, и националне интересе својих грађана.

Али се оцијењује и да је јако тешко говорити да иза “популистичких”, како су обиљежени, владајућих политичких кругова посебно на истоку Уније или у Италији стоје неонацистичке или профашистичке снаге, замисли и програми, иако је чињеница да пољска, мађарска или италијанска влада дијелом не уважавају економска правила или владавину права.

Према истраживању Европске комисије, већина житеља ЕУ је задовољна животом у Унији, иако подвлаче да “Европа мора штитити своје грађане”.

А ни установе у Бриселу, ни политичари широм Уније не споре да велики страх међу грађанима посебно влада због горућег проблема илегалне имиграције и нејасноће како ће се европска 28-орица изборити с посљедицама глобализације и наново узбурканих свјетских односа, односно неће ли ЕУ из тога свега изаћи као губитник.

Макрон је данас кренуо у четвородневни обилазак мјеста великих битака у Првом свјеском рату, војних гробаља и споменика с видном жељом да се предочи каква катастрофа и трагедија за европске народе је био тај рат, што ће у Паризу 11. новембра и свијету поручити на паради и свечаности заједно са вођама држава побиједница.

Француски предсједник је, уз упозорење да у Европи подијељеној страхом, посљедицама економске кризе и повлачењем у националне оквире, може да се изроди надирање нечега сличног нацизму, предочио да “треба сачувати главу, бити паметан, знати како се одупрети, носећи демократску и снагу (француске) Републике”, а то значи темеље демократије, људских и грађанских права.

Међу оштрим критичарима политичара и владајући снага који само “описују стање” и сву кривицу сваљују на “популисте” и екстремисте, а зазиру да уђу у узроке неријешених криза и подела у Унији, је и познати уводничар француског листа Фигаро Иван Риуфол који ионако није наклоњен Макрону и који сматра да је у Европи ријеч о “побуни народа против утопија”.

Исто као и неки други коментатори, уводничар париског листа чак види исту црвену нит те “народне побуне” у доласку на власт како америчког предсједника Доналда Трампа, тако и бразилског Болсонара, Орбана у Мађарској, Салвинија у Италији, а не одустаје ни од процијене да је нешто слично био и референдум у Великој Британији о изласку из ЕУ.

У многим анализама се указује да су многе популистичке снаге дошле на власт не толико због њихових конкретних програма, већ из протеста због надмености потрошених устаљених политичких елита које су се смијењивале деценијама на власти, а окореле су у корупцији, бирократским владавинама, непотизму… што се посебно видјело у Италији, а сад и у Бразилу.

То доказују, како се примјећује, порази некад историјских снага, попут социјалиста у Европи , али и проблеми и подијеле унутар деснице, о чему сведоче и изборни неуспјеси демохришћана и канцеларке Ангеле Меркел која је приморана да се дијелом већ сад повуче с власти, а то само слаби снаге које желе јачање Уније и за то нужни “њемачко-француски мотор”.

Ангели Меркел замјерају то што је одлуку, што је платила и губљењем власти, о отварању не само њемачких, већ и граница ЕУ за хаотични улазак милион избјеглица с блиског истока донијела без икаквих консултација с партнерима у ЕУ, али ни у самој Њемачкој.

Последица је нагли продор “популиста” и екстремиста у Њемачкој и цијелој Европи.

Сад је настало неко затишје пред буру, нове изборе за Европски парламент, збрка међу политичким снагама широм ЕУ и, како примјећују неки аналитичари, канцеларка Меркел одлази с власти а нема нове генерације лидера у Унији који би се придружили Емануелу Макрону.

Француски предсједник јесте изнео планове за јачање зоне евра и установа Уније, уз став да ће будућа ЕУ бити устројена у “три круга” и улазак нових чланица стављен на страну, а то је само дијелом наишло на подршку осталих у ЕУ и уздржаност Берлина.

У освртима медија и аналитичких института у Унији преовладава закључак да упркос популистичком и налету екстремиста, који су продрли у парламенте и власти и у донедавно стабилној Скандинавији, сада на столу за промишљање у ЕУ нема “ни дијагнозе, нити јасног плана за дјеловање да би се зајамчило да на крају превладају наша начела”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.