I Merkelova za evropsku vojsku, šta se krije iza te ideje?

Objasnila je da EU ne može odbraniti svoje interese u svijetu ako ne bude ojačala ekonomski i tehnološki

Jačanje i odbrana evra su zajednički dugoročki zadatak članica evrozone, a EU mora ekonomski ojačati, tehnološki napredovati, jer sada većina inovacija stiže iz Amerike i Azije, rekla je kancelarka i podsjetila da je, “recimo, Evropa izmislila automobil”.

Merkelova je ukazala na stav predsjednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera da će “stvaranje evropske armije biti dokaz da više neće biti rata”.

Ona je podvukla da ta zajednička armija članica EU neće biti postavljena protiv NATO, već sarađivati s njim, mada je naglasila da članice Unije moraju razvijati i proizvoditi sopstveno naoružanje.

Angela Merkel je rekla da je “uvjerena da je Evropska unija budućnost, mir i napredak” za žitelje Starog kontinenta i da “nacionalizam i egoizam ne smeju nikad više preovladati u Evropi”.

Kancelarka je podsjetila na pouke katastrofe, sukoba i podjela među Evropljanima koje je donio Prvi svetski rat.

Dodala je da je “Evropa nemoguća bez solidarnosti” što se dokazalo u zajedničkom uzvraćanju članica EU na prirodne katastrofe, terorizam, imigraciju, ekonomsku i finansijsku krizu.

Merkelova je objasnila da je Njemačka smatrala da tokom migrantske krize 2015. godine treba da brani i svoje i evropske interese, a danas se još jednom založila za to da sve zemlje Unije budu uključene u riješavanju pitanja izbjeglica.

Ideja nije nova...

Ideja o stvaranju evropske vojske nije nova, ali se, poslije nedavne izjave francuskog predsjednika Emanuela Makrona da je Evropi “potrebna prava vojska”, ponovo našla u fokusu javnosti.

Čemu uopšte “evropska vojska” pored NATO snaga, da li bi evropska vojska dovela u pitanje opstanak NATO u sadašnjem formatu ili bi čak bila zamjena za sjevernoatlantsku alijansu na tlu Starog kontinenta, pitanja su na koja još nema odgovora.

Kao što se ne zna ni da li te ideje imaju neke veze sa sve većim pritiskom SAD na evropske partnere da povećaju sredstva za NATO.

Analitičari smatraju da će se buduća slika NATO ili buduća slika evropske vojske svakako definisati u odnosima između SAD i EU.

Takođe ukazuju na još neke momente, koje treba imati u vidu.

Tako predsjednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić smatra da je ideja francuskog predsjednika Makrona motivisana realnim bezbjednosnim problemima Evrope - od migrantskog talasa, organizovanog kriminala i terorizma, potrebe za boljim čuvanjem evropskih granica, ali i zategnutih odnosa sa SAD, odakle često stižu i uvredljive izjave na račun EU i evropskih zemalja.

“Postavlja se pitanje, imajući u vidu pritisak SAD da se povećaju kontribucije za NATO, zašto Evropa onda sopstvena bezbjednosna pitanja ne bi pokušala u većoj mjeri da rešava sama”, rekla je Minićeva za Tanjug.

Makron, kaže Minićeva, nema punu podršku Njemačke, o njegovoj ideji nema konsenzusa ni u Francuskoj.

“Zanimljiva je, međutim, izjava ruskog predsjednika Vladimira Putina da on podržava stvaranje evropske vojske”, ukazuje Minićeva.

Mnogo je aktera u toj priči, takođe navodi Minićeva i dodaje da treba sačekati da se vidi u kom pravcu će se razvijati ideja stvaranja zajedničke vojske koja bi mogla da dovede u pitanje opstanak NATO u sadašnjem formatu.

Vojni analitičar Aleksandar Radić ocijenjuje da Makron tu ideju promoviše u okviru njegovog projekta stvaranja jake EU.

Takva EU bi imala elemente federalne organizacije, a podrazumijeva, kaže Radić, i vojsku, koja treba da bude “cement stvaranja snažne državne formacije”.

On smatra da bi eventualna vojska EU bila mnogo važnija kao politički oslonac, nego kao projekat koji treba da radi na nekom konkretnom odbrambenom zadatku u ovom momentu, jer ne vidi da je unija direktno ugrožena konvencionalnim oružanim sukobima spolja.

Radić kaže da se postavlja i pitanje kakvu budućnost može da ima NATO, ako Amerikanci zaista smatraju da najviše doprinose.

“Prve rekacije Trampa su bile vrlo jasne, opet je bilo priče samo o novcu. On kao da ne može da se izdigne iz uloge biznismena i da shvati da države funkcionišu drugačije, da postoje ideje koje nadilaze novac”, kaže Radić i napominje da je Tramp prvo otvorio pitanje novca, a ne gubitka američkog uticaja.

U ovom trenutku, smatra Radić, Evropa ne može bez NATO, ali Makronova ideja se zasniva na tome da na bazi onoga što je sada NATO može da se stvori neka druga organizacija.

“Zasad je to još uvijek tajna da li bi to bila formula SAD i evropske članice NATO objedinjene kroz jednu novu organizaciju oružanih snaga EU ili je riječ o nečemu što bi dugoročno bilo supstitucija za NATO. To je već pitanje na koje je nemoguće dati odgovor u ovom trenutku”, kaže Radić.

Ideja evropske vojske, uveren je, nije projekat koji vodi raspadu NATO.

“Savez je EU poteban. Oni ga već imaju kroz NATO, a temeljno pitanje je zapravo kakav će biti odnos između SAD i EU. Tu će se zapravo definisati buduća slika NATO ili buduća slika evropske vojske”, navodi Radić.

Sociolog Vladimir Vuletić kaže za Tanjug da je Evropa dosta glasno rekla da je evropska vojska potrebna zbog zaštite i odbrane evropskih interesa, ne samo od Rusije i Kine, već i od SAD.

Vuletić smatra da Evropa želi da se emancipuje i u bezbjednosnom smislu u odnosu na SAD, a posebno interesantnim okarakterisao je reakcije predsjednika Rusije i SAD na takvu ideju.

''Za Rusiju je dobra vest da čuje da postoji pukotina u NATO paktu zbog čega je Putin pozdravio i podržao Makronovu izjavu. S druge strane, Tramp je podsetio da uloga NATO-a, kao američkog odbrambenog kišobrana Evrope, ima odredjenu cenu'', kaže Vuletić.

To što je Makron izrazio nedvosmislenu želju za evropskom vojskom, prema Vuletićevim riječima, ne znači da će se to i dogoditi, ali sugeriše u kom će pravcu ići Evropa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.