Европској унији недостаје 3,8 милиона радника

bankar.me
Европској унији недостаје 3,8 милиона радника

Европској унији недостаје три милиона и 800 хиљада радника, највише медицинског особља, стручњака и квалификованих радника металске струке, као и особља на подручју информативних технологија, показали су подаци статистичке службе Еуростат.

Највише, преко 1,2 милиона средње и висококвалификованих радника тражи Њемачка у којој ће од јануара 2020. ступити на снагу поједностављено одобравање шестомјесечних виза за оне који желе посао, а највише их и потражују њемачка предузећа.

Та мјера се односи на безмало све земље изван ЕУ, укључујући Западни Балкан.

Наравно, посао ће без икаквих препрека одмах добити држављани чланица Европске уније.

Уз Њемачку, највише нових радника траже Велика Британија, и то 851.000, Чешка 271.000, Холандија 256.000, Пољска 156.000, Белгија 149.000. Знатан број непопуњених битних радних мјеста имају и Аустрија 126.000, Шпанија 125.000, док Шведска тражи 103.000, а Мађарска 87.000 стручњака и квалификованих радника.

У анализи Еуростата се наводи да "предузећа у ЕУ имају све више муке да нађу раднике с одговарајућом стручношћу, а све већи је парадокс да образовани млади из земаља Уније не успијевају да нађу посао".

Једна од највећих компанија за регрутовање радне снаге на Западу, Менпауер, наводи да је потрага за радним мјестима стално у порасту и да сад 45 одсто компанија у ЕУ истичу да нису у стању да нађу профиле запослених с одговарајућом стручношћу.

Али шта то траже европске и најмоћније свјетске привреде да би могле да наставе производњу која има тражњу на тржишту?

Менпауер објашњава да се у кључним свјетским економијама догађају битне промјене и да нове технологије, а посебно вјештачка интелигенција осјетно освајају простор аутоматизације, тако да се ускоро може очекивати и да таква технологија замијени људе на многим радним мјестима.

Потрага за стручњацима и за потребе компанија обученим радницима, међутим, још ће потрајати, поред осталог и због јењавања наталитета нарочито у Европи.

Менпауер истиче да расте тражња нарочито за квалификованим радницима и то највише електричарима, вариоцима, механичарима, као и ваљано обученим продавцима, инжењерима, стручњацима за аутомобиле и технолозима свих профила.

Највећи недостатак стручњака и радника је у економији Њемачке, најмоћнијој у Европи, а кад је ријеч о информатичарима, чак и њемачки језик се ставља у страну и важно је само да се добро влада енглеским.

Водећа њемачка индустријска савезна држава Баден-Виртемберг и њено средиште Штутгарт су највише погођени недостатком радне снаге, јер тамошња предузећа траже преко 200.000 стручњака и квалификованих радника.

Према процјенама њемачке владе, старење становништва ће у Њемачкој до 2030. изазвати мањак радне снаге од осам одсто, а дигитализација индустрије тражи нове стручне профиле и потрага за новим кадровима узрокује и нову конкуренцију.

У њемачкој индустрији се тренутно веома траже факултетски образовани инжењери, информатичари, математичари, стручњаци за сајбер безбедност и заштиту, као и експерти за вјештачку интелигенцију.

Њемачком друштву су такође потребни васпитачи у дечјим центрима и домовима за старе људе, болничари, кувари, угоститељски радници и помоћно особље.

Тражени су и шофери и магационери, а нужно је да ови и пређашњи профили запослених знају, имају потврду о положеном од државе плаћеном Б1 курс њемачког језика, уз обавезу да, кад почну да раде, наставе да уче да би стекли више знање Б2 њемачког језика.

Да би запослени добио државно увјерење о добром знању њемачког потребно је да положи високи курс Ц1.

Мјере њемачке владе имају за циљ да омогуће запошљавање и бар дијела имиграната, нарочито њих око 200.000 који су затражили политички азил у Њемачкој.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана