Ердоган зове Путина у помоћ, Трамп жестоко удара

Агенције
Ердоган зове Путина у помоћ, Трамп жестоко удара

Анкара - Турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган разговарао је телефоном с предсједником Русије Владимиром Путином о економским односима двије земље.

То су саопштили турски званицчници, а вијест о разговору је усијледила пошто је амерички предсједник Доналд Трамп најавио да ће удвостручити царине на челик и алуминијум из Турске, што је изазвало додатни пад турске лире.

Званичници из Ердоганове канцеларије, који су тражили да не буду именовани, рекли су да су двојица предсједника “изразили задовољство” што економске и финансијске везе двије земље напредују “позитивно” и због наставка сарадње у одбрамбеној индустрији и енергији.

Агенција Асошиејтед прес наводи да спомињање безбједносне сарадње упућује на одлуку Турске да купи руски ракетни одбрамбени систем С-400.

Трамп је на Твитеру навео да односи САД с Турском “нису сада добри” и да је одобрио да се удвоструче царина на челик и алуминијум из Турске, са 25 на 50, односно са 10 на 20 одсто.

Турска лира је данас већ пала 10 одсто услијед страховања инвеститора око економске политике предсједника Реџепа Тајипа Ердогана и санкција САД. Послије Трамповог твита, тај пад је био 19 одсто.

Један од окидача скорашњег пада валуте је сукоб са САД око затвореног америчког свештеника у Турској која га оптужује за шпијунажу и тероризам у вези с покушајем пуча прије двије године.

Ердоган је данас позвао грађане да не брину послије наглог пада валуте, али и позвао их да промјене своје девизе у лире.

“То ће бити одговор мог народа на оне који воде економски рат против нас”, рекао је Ердоган.

Вашингтон тражи ослобађање свештеника и увео је финансијске санкције двојици турских министара, а упозорио је и на могуће додатне казне. Састанак на високом нивоу у сриједу у Вашингтону званичника Турске и САД о затвореном свештенику није донио ријешење.

Инвеститори су забринути и због Ердоганове економске политике. Турски предсједник врши притисак на централну банку да не подиже каматне стопе како би се наставило подстицање привредног раста. Он тврди да више камате воде већој инфлацији, што је у супротности с оним што каже стандардна економска теорија.

Независни аналитичари оцијењују да би централна банка требало да подигне референтне камате да обузда инфлацију и подржи лиру.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана