Америка повлачи још један радикалан потез због Израела?

Оба медија позивају се на неименоване званичнике, а разлог за повлачење САД из Савјета за људска права УН, је према тим наводима, анти-израелски став Савјета.

Блумберг наводи да државни секретар САД Мајк Помпео и амбасадорка САД при УН Ники Хејли планирају да у уторак у 17 х по локалном времену саопште одлуку о повлачењу.

Генерална скупштина УН усвојила је касно синоћ резолуцију у којој се Израел осуђује за насиље у Гази и “прекомјерну употребу силе”, након што је одбијен захтјев САД да се документу дода осуда напада Хамаса на израелску територију.

Резолуција које су предложиле Алжир, Турска и Палестинци, усвојена је са 120 гласова “за”, осам против и 45 уздржаних.

Гласање против захтјева САД који је одбијен малим бројем гласова представља одраз велике забринутости свјетског тијела које чине 193 земаља чланица да је резолуција које су спонзорисале арапске и исламске земље једнострана и није чак ни поменула Хамас који је испалио више од 100 ракета на Израел.

Од почетка масовних протеста на граници појаса Газе и Израела 30. марта погинуло је више од 120 Палестинаца и више од 3.800 их је рањено израелском ватром.

Велика већина мртвих и рањених није била наоружана, тврде здравствени званичници у Гази.

Употреба потенцијално убојите силе против демонстраната је изазвала међународне критике.

Израел међутим оптужује Хамас да покушаје напада прикрива протестима.

Израелски амбсадор у УН Дани Данон рекао је на ванредном састанку Генералне скупштине сазваном на захтјев Палестинаца да Хамас изводи насилни напад на Израел и има за циљ да освоји главне градове Хаифу, Тел Авив и Јерусалим, а да Израел жели да осигура да се то не деси.

За Палестинце резолуција је гаранција да ће генерални секретар УН Антонио Гутереш у року од 60 дана предложити начине и средства да се осигура заштита и добробит палестинског цивилног становништва под израелском окупацијом, укључујући механизам међународне заштите.

Алжирски амбасадор Сабри Букадум који представља арапске нације је најприје намјеравао да блокира гласање о америчком амандману, рекавши да није релевантан за резолуцију и да такође подрива напоре на помирење ривалских палестинских фракција Хамаса и Фатаха,као и “удаљене изгледе” за обнову мировних преговора с Израелом.

Међутим, његово настојање је одбијено и амандман је усвојен са 62 према 58 гласова уз 42 уздржана, али је предсједник Генералне скупштине Мирослав Лајчак рекао да је потребна двотрећинска већина тако да је пропао.

Амбасадорка САД у УН Ники Хејли се жалила, позивајући се на друго правило на основу кога је довољна само већина гласова. Након кратке паузе жалба САД је одбијена са 66 према 73 уз 26 уздржаних.

На крају је усвојена оригинална резолуција коју су подржали Палестинци.

Хејлијева је потом саопштила да је “суочена с терористима Хамаса који рутински хушкају на насиље, УН донијела морално банкротирану пресуду да је сво недавно насиље у Гази кривица Израела”.

“Али уобичајена пракса затварања очију за необјективност против Израела се мијења”, оцијенила је она, истакавши да су 62 земље гласале за напоре САД да се истакне одговорност Хамаса за катастрофалне услове у Гази.

Израелски амбасадор је оптужио анти-израелске елементе за блокирање осуде те екстремистичке исламске организације која влада Газом.

Палестински амбасадор Ријад Мансур апеловао је на ГС прије гласања да истакне ескалацију насиља у Гази и кризу у заштити цивила, а амерички амандман означио покушајем да се фокус скрене од “кључног циља заштите цивила и поштовања међународног права”.

“Не можемо ћутати суочени с најнасилнијим злочинима и кршењима људских права које се систематски чини против нашег народа”, рекао је Мансур.

Усвојена резолуција осуђује “сваку прекомјерну употребу силе израелских снага”, посебно у Гази и захтијева да се Израел “уздржи од таквх акција”.

Она такође “осуђује испаљивање ракета из појаса Газе на израелска цивилна подручја” али не наводи ко их испаљује.

Палестинци су најприје тражили да готово идентичну резолуцију усвоји Савјет безбједности УН након погибије Палестинаца током масовних протеста на граници Газе против израелске и египатске блокаде те територије.

САД су међутим ставиле вето на ту резолуцију 1. јуна, а амбасадорка Хејли ју је означила “грубо једностраном”.

Зато су арапске и исламске земље одлучиле да траже гласање у Генералној скупштини гдје нема вета.

На исти начин су поступиле у децембру када су САД ставиле вето на резолуцију у којој се позива да амерички предсједник Доналд Трамп повуче признање Јеруслима као главног града Израела.

Резолуција је у ГС УН увојена са 128 према девет гласова, упркос Трамповим прзгетњама да ће ускратити помоћ свакој земљи кој гласа против САД.

Међутим резолуције Генералне скупштине нису обавезујуће за разлику од оних које усвоји Савјет безбједности. Ипак оне јесу одраз међународног мишљења и политичке воље, рекао је портпарол ГС Бренден Варма.

(б92)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.