Представљен извјештај о посљедицама НАТО бомбардовања
БЕОГРАД - Научно-медицинска студија коју је Комисија за утврђивање истраживања последица НАТО бомбрадовања урадила са Институтом за јавно здравље “Др Милан Јовановић Батут” показала је да код дјеце у узрасној групи од 5 до 9 година, а која су рођена послије 1999. године, постоји одређена тенденција раста оболијевања од малигних болести.
“Ми смо добили податке да постоје назнаке статистичке значајности везано за ту групу популације, за малигне болести крви. Можемо рећи да је на ту групу деце деловао одређени фактор да она буду осетљивија на настанак малигне болести”, рекао је предсједник Комисије Дарко Лакетић.
Он је рекао да је од суштинског значаја да се идентификује узрок. Он је објаснио да су за потребе научно-медицинског истраживања анализирали учесталост малигних обољења код дјеце која су рођена у централној Србији, прије и послије НАТО бомбрадовања.
Како је објаснио, фокус истраживања је био на дјеци, јер код одраслих постоји мноштво фактора ризика попут пушења или гојазности.
Према његовим ријечима, истраживачи су користили приступ који се састојао у томе да се анализира учесталост одређених малигних болести код различитих генерација, али у истом узрасту. За сваку генерацију се, каже, одређивао статистички ризик, односно са којим процентом вјероватноће једна генерација има ризик да оболи од одређене малигне болести.
“Када су одредили ризик, анализирали су учесталост свих тумора у одређеном генерацијском узрасту и најчешћи тумори који се јављају код деце од 0 до 4 године су неуроектодермални, од 5 до 9 године се јављају малигне болести крви, од 10 до 14 године јављају с тумори мозга, од 15 до 18 године се најчешће јављају солидни тумори”, навео је он.
Како је казао, “уколико приметимо да се подаци и та стопа ризика и стопа оболевања за неку генерацију разликују, ми сумњамо да је та генерација била изложена неком токсину који је узроковао да та деца буду појачано осетјива на настанак одређених малигних болести”.
Лакетић каже да су добили податке да се то догодило неким генерацијама које су рођене у периоду 1999. године у узрасној групи од 5 до 9 године гдје су испитивали малигне болести крви.
“Значајан пораст оболевања је постојао и у групи од 15 до 18 година али резултати, када је реч о тој групи, могу бити познати тек за неколико година”, навео је он истакавши да истраживање “недвосмислено показује да је више генерација у одређеном осетљивом периоду било изложено неком факору који их је учинио осетјивијим за обољевање од одређених малигних болести у односу на неке друге генерације у истом узрасту”.
Лакетић је рекао и да није сигуран да постоји јединствена национална свијест о страдању Србије у НАТО агресији 1999.године и додао да се то не смије заборавити, нити умањивати, нити прилагођавати потребама великих или малих сила.
“Ми смо земља жртва, која не само из својих, већ и из цивилизацијских разлога мора да сачува истину”, рекао је Лакетић.
Подсјетио је да је Комисија за утврђивање посљедица НАТО бомбрадовања по здравље становништва основала прошле године Народна скупштина на приједлог Маје Гојковић.
Како је рекао, ова власт је послије много година почела први пут да говори о томе да је неопходно утврдити посљедице по здравје људи и животну средину коју је изазвало коришћење муниције са осиромашеним уранијумом.
Обимна документација је тим поводом стигла из Италије, односно италијанског парламента који се бавио том темом која се тицала оболијевања италијанских војника на КиМ.
Лакетић истиче да су паралелно са тим прикупљали информације путем исказа грађана и података из здравствених установа о обољењима која могу имати везу са токсинима које комисија истражује.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
