Срби тужили Хрватску суду у Стразбуру
Стразбур - Представници Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске, са држављанством БиХ, послали су Европском суду за људска права у Стразбуру нових 10 колективних тужби против Хрватске због у рату изгубљених права и дискриминације према Србима у тој земљи. Док се у Удружењу надају да би Суд у Стразбуру, као посљедња инстанца, могао да им помогне, има и оних који истичу да се тужбе пишу погрешно и да су многа потраживања застарјела.
Удружење радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске, са држављанством БиХ, у наредном периоду планира да преда још 50 колективних тужби Европском суду за људска права у Стразбуру против Републике Хрватске. Тужбама се тражи враћање изгубљених станарских права, признавање стечених радних права као и исплата заосталих пензија, те рјешавање и других права које су изгубили Срби избјегли из Хрватске.
Предсједник Удружења Никола Пузигаћа нада се коначно позитивном одговору од Суда у Стразбуру.
“Све земље које су улазиле у ЕУ морале су учинити нешто, Словенија је морала исплатити те раднике и заостатке плата, а Хрватска није, не знам зашто и како. Није морала вратити ни станарска права, нити личну имовину, ни ништа под милим богом. Док су Босна и Херцеговина и сви морали, а и на чекању су због тога, и Србија, итд.”, наводи Пузигаћа.
Према подацима разних удружења, избјеглим Србима у Хрватској није враћено око 30.000 станова. Незадовољни су оним што им је, кроз програм стамбеног збрињавања, понуђено као алтернатива. Тужбени процес је прескуп и предуг, а на то све, Срби, према тврдњама Пузигаће, и данас трпе разне облике дискриминације.
“Рецимо, дискриминација људи који се врате тамо, откупљују станове тамо по, рецимо, 500 евра по квадрату, док су Хрвати добијали џабе, а и сада добијају. Док Хрват да 40 куна, ови дају рецимо 400 куна за личну карту странца, и тако даље, значи, стварно је дискриминација према Србима и повратницима”, наводи Пузигаћа и поставља питање “колико је, рецимо, остало неисплаћених плата и пензија”.
“То је више од 20 година. Пензија је, рецимо, лична имовина и они нису исплаћивали људима. То је катастрофа што нам се дешава”, истиче Пузигаћа.
Удружење је и ранијих година подносило тужбе Суду у Стразбуру које нису уродиле плодом. Тако је, на примјер, 2012. одбијено десетак тужби, а на тужбе поднесене 2015. године никада није стигао одговор из Стразбура.
Адвокат из Бањалуке Слободан Перић мишљења је да су нека питања која се покрећу тужбама једноставно застарјела, али да је, како истиче, највећи проблем начин на који се подносе тужбе Европском суду за људска права.
“Прво, ето, чим је рекао колективна тужба, наравно да неће. Људска права су строго лична права и како бих рекао, индивидуална. Не можете ви ићи у Стразбур са колективном тужбом. Дакле, да би ишао, и то је правило Суда у Стразбуру, да бисте се ви појавили са тужбом у Стразбуру, морате проћи институције у држави, осим, значи, ако не постоји дјелотворан правни лијек у држави. Нисам учествовао у писању тих тужби, али колико знам из раније ових 25 година шта се дешавало, највише сам упознат око тих неисплаћених пензија. То је нешто што је 100% требало пресудити у корист Срба, међутим, увијек кад се направи некакав паметан захтјев према Хрватској, онда се ту увијек још нађе још стотину неких као да их је Хрватска платила па утрпају своје захтјеве и наравно ту никада краја нема”, рекао је Перић.
Перић сматра да би питање остваривања изгубљених права требало покушати остварити преговоре са Хрватском и уз помоћ евентуалног притиска Европске уније.
Перић је мишљења да су нека питања која се покрећу тужбама једноставно застарјела, али да је, како истиче, највећи проблем начин на који се подносе тужбе Европском суду за људска права.
Перић је мишљења да су нека питања која се покрећу тужбама једноставно застарјела, али да је, како истиче, највећи проблем начин на који се подносе тужбе Европском суду за људска права.
Са друге стране, политички аналитичар и активиста за људска права из Загреба Жарко Пуховски истиче да тужбе Срба, као и прича о изгубљеним правима уопште не допиру до јавности у Хрватској.
“У Хрватској јавности је став отприлике сљедећи - да су, у рату се, наравно, догодиле разне повреде права, али да су те повреде, о којима се говори са српске стране, занемариве у односу на оно што је Хрватска претрпјела и Хрвати као нација, односно Хрватице. Тако да је то једна врста моралистичког аргумента 'шта се имају они јављати, они су под А почели рат, и Б били су мање оштећени'“, наводи Пуховски.
Пуховски сматра да и да тренутно није могуће покренути чак ни дијалог са Хрватском по питању изгубљених права избјеглих Срба
“Једноставно зато што је, објективно, друга страна толико дужна Хрватској, а све Србе из Хрватске, и Српкиње се приписује Србији, па се онда каже: 'Ви сте нама толико дужни да је уопће неумјесно да говорите о томе да смо ми вама дужни' и то је отприлике став”, наводи Пуховски.
Питали смо и Предсједника Српског народног већа и Самосталне демократске српске странке (СДСС), те посланика у Сабору Хрватске Милорада Пуповца за став о поднесеним тужбама Стразбуру. Одговорио нам је писменим путем.
“Ти проблеми постоје и не рјешавају се. То знамо и с њима се носимо. Како изгледа тужба, не знамо. Као ни то што можемо од ње очекивати”, написао је Пуповац.
Никола Пузигаћа наводи како је међу избјеглицама велико незадовољство и зато што у борби за своја права немају довољно подршке ни институција БиХ. Људи су огорчени, неће да причају, већ покушавају тужбама нешто да ријеше, закључује Пузигаћа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
