Капетан Драган поднио утужбу Уставном суду Хрватске

“То је на десетине и десетине страница, у којима је указано на повреду уставних и конвенцијских права, односно права из Европске конвенције о људским правима. Тужбом се предлаже да се у новом суђењу поштује све што није у досадашњем”, рекао је Штрбац. 

Ако Уставни суд Хрватске не прихвати тужбу и не укине ове пресуде, онда се, каже Штрбац, стиче услов да се иде пред Европски суд за људска права у Стразбуру, што ће одбрана свакако искористити. 

Штрбац је навео да су Капетан Драган и његова одбрана искористили право да у року од мјесец дана од правоснажне другостепене пресуде, поднесу уставну тужбу, која је запримљена и отишла на вријеме ка Уставном суду Хрватске. 

У уставној тужби је наведено да је Капетану Драгану, између осталих, прекршено право на поштено суђење и правичан поступак, што гарантују и европска Конвенција и Устав Хрватске. 

Прекршено му је право на јавну расправу, јер је неким свједоцима одбране ускраћено да се појаве на расправи, као и право на независан и непристрасан суд, уз напомену да је одбрана тражила изузеће судија на првостепеном суду у Сплиту, јер су се у цијелом току поступка понашале пристрасно, пошто су родом су из крајева одакле су наводене жртве. 

Прекршено је и јемство пресумпције невиности, јер је још у предистражној и истражној фази Капетан Драган проглашаван за ратног злочинца и прије суђења. 

Штрбац додаје да је прекршено и право на испитивање свједока, а као примјер се наводи да је прочитан исказ једног њемачког свједока, који није хтио да дође у суд у Сплит, иако је одбрана тражила да га испита у контрадикторном поступку, што гарантује и Устав и закони Хрватске и европска Конвенција. 

Прекршено је и начело да “нема казне без закона”, односно у случају Капетана Драгана је примијењен закон из 2011. године, иако одбрана сматра да је требало примијенити закон из времена /на које се односи оптужница/, односно Кривични закон тадашње Југославије. 

Осим тога, Капетану Драгану је прекршено начело једнакости пред судом, а одбрана је у уставној тужби набројала примјере много мањих казни изречених Хрватима за много теже злочине над Србима, уз оцјену да је Капетан Драган дискриминисан, јер је српске националности. 

Одбрана је навела у тужби примјер да је за злочине у Сиску извјесни Владимир Милановић осуђен на 10 година затвора за 26 убистава, да је Михајло Храстов за убиство 13 резервиста на Коранском мосту добио четири године, да је Енес Витешкић добио 11 година за убиство 18 цивила у Паулин Двору. 

Наводи се да је за логор “Лора” у Сплиту осам чувара и управника добило од 4,5 до осам година затвора, да је за Медачки џеп Мирко Норац добио шест година, иако је било више убијених војника и цивила и уништена имовина у три села. 

Помиње се и злочин у Карловцу, за шта је Жељко Гојак добио девет година, иако је убио два цивила, од којих једну малољетну дјевојчицу. 

Одбрана је уустанвој тужби навела да је прекршено и право на најкраће трајање поступка, с обзиром да је поступак против Капетана Драгана један од најдужих у историји, а постоје и примједбе и на дужину притвора. 

Штрбац напомиње да је Капетану Драгану у изречену казну од 13,5 година урачунато вријеме проведено у два наврата у екстрадицоном притвору у Аустралији од 20. јануара 2006. године, као и истражни затвор у Хрватској од 9. јула 2015. године до данас. 

“Све му се то рачуна у изречену казну. Када се све то зброји, јуче је одлежао 12 година и два дана”, додао је Штрбац, напомињући да остаје још око 1,5 година затвора. 

Врховни суд Хрватске смањио је у јулу ове године за годину и по дана казну затвора Драгану Васиљковићу, познатијем као Капетан Драган, и правоснажно га осудио на 13,5 година затвора због ратних злочина над цивилима и ратним заробљеницима у Хрватској. Васиљковић је све оптужбе одбацио. 

Капетан Драган, који има и српско и аустралијско држављанство, ухапшен је у Аустралији гдје је живио, а Хрватској је изручен у мају 2015. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.