Јужноамерички картели заинтересовани за Балкан, БиХ копнена веза за Европу

Avaz.ba
Јужноамерички картели заинтересовани за Балкан, БиХ копнена веза за Европу

У међународном промету наркотика Босна и Херцеговина и даље је, углавном, остала транзитна земља, преко које се одвија кријумчарење дрога ка западним земљама. Но, како упозоравају стручњаци, шверц преко БиХ могао би се у надолазећем периоду појачати због велике заинтересованости јужноамеричких картела за балканску руту.

Разлози за транспорт дрога према Западу леже у добити, која је многоструко већа приликом препродаје у земљама Европске уније, наведено је у Државној стратегији надзора над дрогама, спречавања и сузбијања злоупотребе дрога у БиХ за раздобље 2018. - 2023. година.

Копнена веза

Марко Ницовић, бивши шеф београдске полиције и члан Свјетске асоцијације шефова полиција, казао је за "Аваз" да су јужноамерички картели премјестили шверц кокаина из Нигерије, Западне обале и Африке ка Европи те да су почели радити преко хрватских, црногорских и албанских лука. Ницовић тврди да је БиХ на удару, јер је копнена веза према Европи.

"Боље им је да овдје подмите царинике и полицију, јер полицију и војску у Лагосу у Нигерији плаћају много више. Биће жешћих сукоба међу криминалцима и због подјеле послова те територија. Недавно сам био на састанку у Мајамију, који је капија за увоз кокаина у Сједињене Америчке Државе, и причали смо о рутама на Балкану. Сложили смо се да ће јужноамерички картели бити све присутнији и у Босни" – каже Ницовић.

Картели убацују прљави новац у легалне токове

Према његовим ријечима, за бх. полицијске агенције проблем неће бити само кријумчарење дроге.

"Наркокартели перу новац, односно убацују прљави новац у легалне токове. То раде кроз улагање у привредне пројекте, градњом бензинских пумпи, тржних центара, некретнина, хотела... Дакле, Босна ће бити једна од локација гдје ће јужноамерички картели ићи и на ту, економску релацију" – појашњава Ницовић.

Према његовим ријечима, за разлику од кокаина, хероин иде из такозваног златног полумјесеца - Ирана, Афганистана, Пакистана. Хероин иде даље преко Турске и Бугарске. Један крак иде према Косову, неријетко из Ниша у Србији према Косову. Други крак, како каже Ницовић, иде преко Санџака у БиХ. Многе аутобуске и камионске руте из Турске иду преко Србије и Санџака у БиХ.

У БиХ се укрштају хероински и кокаински пут

"У БиХ се на тај начин укрштавају хероински и кокаински пут. Треба рећи да ту постоји историјска веза балканских земаља с Турском. Такође, ту има има и дубоких породичних веза у кријумчарским мрежама које функционишу још из доба старе Југославије. Ми смо хапсили возаче турских аутобуса и камиона, јер су били веза хероинске мафије, а те су везе остале и данас" – упозорава Ницовић.

Екстази и спид у земље Источне Европе углавном стижу из Холандије, а један мањи дио завршава и у БиХ. Синтетичке дроге често се користе као средство плаћања других врста дрога и због тога стижу на подручје Балкана, гдје се врши замјена за друге врсте опојних дрога, које се враћају у ЕУ.

Кријумчари имају врхунску машту

Што се тиче начина на који се врши шверц наркотика копненим путем, Ницовић је рекао да кријумчари имају врхунску машту.

"Кријумчар не може бити свако и он је најинтелигентнија врста криминалаца. Имају и већу одговорност, јер кад се догоди нека акција и хапшење, за разлику од других криминалаца, истовремено губе двије ствари – и велику добит и слободу. Њима није тешко да кокаин, рецимо из Луке Плоче, кријумчаре за Сарајево, Зеницу, Тузлу, Бихаћ или Мостар. Дрогу обично крију у страницама камиона и каросеријама возила" – казао је Ницовић.

У БиХ повећан интерес за синтетичким дрогама, употреба хероина смањена

Истраживања су показала да су у нашој земљи овисници смањили употребу хероина, али се више конзумирају амфетамин и екстази. Повећан је и интерес за новим синтетичким дрогама. Ницовић је нагласио да је БиХ осим транзита дрогуе интересантна за истраге јер се дио наркотика ту и задржава.

"Неко мора да задовољи наркоманску популацију. У посљедње вријеме, синтетичке дроге све више долазе у БиХ, јер су десет пута јефтиније од природних дрога, а самим тим су интересантније младима. Они немају, рецимо, 80 евра за грам кокаина, али ће за екстази издвојити 4 или 5 евра, као за неку улазницу за концерт у Зетри. Дакле, синтетичка дрога намијењена је младима, јер нису апсолвенти да плате велику цијену. Осим тога, синтетичке дроге лакше се кријумчаре - у пилулама, аспиринима, пастама за бријање, пастама за зубе. Једностано, тешко их је детектовати" – закључио је Ницовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана