Дојче веле Нови Шенген – жилет-жица се сели ка БиХ и Србији?

Дојче веле
Дојче веле Нови Шенген – жилет-жица се сели ка БиХ и Србији?

Европски парламент поново расправља о ширењу Шенгена, простора Европске уније без контрола на унутрашњим границама.

Томе тежи и Хрватска. Какве би то посљедице имало по њу, али и по сусједне земље, пита Дојче веле.

Европски парламент поновно расправља о проширењу шенгенске зоне на Хрватску – уз Румунију и Бугарску – што је добра прилика и за преглед донекле измијењених околности у том контексту.

Улазак Хрватске у пуноправни простор континенталног савеза, начелно без унутарњих граница, траје већ дуго, а још дуже код друге двије чланице ЕУ.

Био је то својеврсни пробни рок за те земље, али за то вријеме су неки односи у самој ЕУ постали битно другачији. Избегличка криза вратила је Европу уназад и њоме се данас простире нека нова, дословно гвоздена завјеса – она од тзв. жилет-жице.

Штавише, по ноторној бодљикавој жици најпознатија су два непосредна хрватска ЕУ-сусједа: Мађарска и Словенија. Шта ће у таквим приликама да значи неки нови Шенген, да ли ће жилет-жица да се пресели на границе Хрватске према њеним источним сусједима?

Тонино Пицула, хрватски посланик у Европском парламенту, није толики песимиста, мада и сам позива на озбиљност: "Избјегличка криза и тероризам су посљедично, између осталог, довели до мањка повјерења међу државама чланицама. Због тога данас имамо контроле на спољним границама, али и систематске провјере у базама података свих особа које улазе или излазе из шенгенског простора, укључујући и становнике Европске уније."

"Европа заиста не смије да постане тврђава опасана непремостивим бедемом", наставља Пицула за DW, "али такође, Европа која није безбједна не може да буде симбол благостања и отворености. Требало би јачати повјерење, али и системе безбједности. Питање је политичке мудрости и договора – пронаћи баланс између једног и другог. Требало би се фокусирати на европску солидарност и рјешавање проблема сарадњом, колико год били сложени." А као што смо једном овдје већ установили, Европска унија би кризе у азијским и афричким земљама требало да ријешава на њиховим територијама – дакле прије него што их тамошње становништво напусти, а по могућности чак тако што ће Европа да престане да их генерише.

Мимо тога, шта би улазак у режим Шенгенског споразума могао да значи Хрватској када је ријеч о економији и кретања њених грађана? Пицулина посланичка група у Европском парламенту (социјалисти и социјалдемократе), предложила је ново разматрање проширења Шенгена на новије чланице, а он лично примјећује да би се користи по Хрватску могле у првом реду огледати када је ријеч о лакшем и бржем проласку туриста из других земаља ЕУ преко границе Хрватске. Једна чињеница, коју наш саговорник радо истиче, показује да Европљани сваке године у шенгенском простору остварују око 1,25 милијарди путовања.

Али Тонино Пицула је и предсједник делегације ЕУ за односе с Босном и Херцеговином. Зато нас је интересовало шта би евентуално скоро проширење Шенгена на Хрватску значило тој држави и њеним грађанима. "На могућности путовања грађана БиХ у ЕУ много више ће утицати укупна регулатива граничне проблематике ЕУ, а мање само чланство Хрватске у Шенгену. Рецимо, увођење система ЕТИАС, тј. планирано обавезно најављивање путовања грађана држава Западног Балкана у ЕУ, није билатерално питање. У сваком случају, кључна ствар везана за Шенген јесте то што ЕУ почива на међусобном повјерењу земаља Уније да се спољне границе поуздано штите, те да чланице на тим границама не дозвољавају да се било каква пријетња пропусти преко њихових територија ка унутрашњости ЕУ", уверен је Пицула.

Требало би притом знати да је Хрватска чланица Европске уније с најдужом спољном границом према трећим земљама, од чега са Босном и Херцеговином дијели око хиљаду километара заједничке границе. "Већ сада, због прилагођавања нашег прекограничног режима за Шенген, уведене су промјене које омогућавају испуњавање шенгенских услова за Републику Хрватску, али значајније не угрожавају досадашњи живот и навике становништва с обије стране границе. Тај припремни период је важан како би и једни и други заправо да научили да живе с новим граничним режимом, али и развили граничну инфраструктуру", закључак је Тонина Пицуле.

Његова позитивна очекивања, међутим, не дијели познати спољнополитички аналитичар Томислав Јакић, кога смо такође питали за мишљење на ту тему. "У неку руку је чак иронично говорити о томе што би улазак у шенгенски простор значио за Хрватску данас када већ на словеначкој граници имате бодљикаву жицу. Шенген нажалост, није више оно што је био или је требало да буде", каже Јакић. "Европа заснована на идеји слободног протока људи, роба и идеја, претвара се у скуп националистички оријентисаних држава усредсређених на сопствени суверенитет, готово у смислу 19. вијека. И то тако што затварају спољне границе пред свима који су у Европи – баш оној какву су замислили њени идејни творци – пожељели да пронађу склониште."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана