Црногорци стрепе од нове катастрофе

Глас Српске
Црногорци стрепе од нове катастрофе

Подгорица - Тог 15. априла 1979. године незапамћена природна катастрофа порушила је цијело наше приморје и однијела 101 живот, тако да је задатак свих, а посебно струке, да граде према прописима, да би што више смањили сеизмички ризик.

Поручено је то јуче на конференцији поводом 40 година од катастрофалног земљотреса који је погодио Црну Гору.

Министар одрживог развоја и туризма Црне Горе Павле Радуловић рекао је да је прошло 40 година откако је природа потврдила надмоћ над човјеком.

Он је подсјетио да су тада разорени домови, болнице, школе, цијела насеља, срушени споменици, музеји, хотели, а жељезничка инфраструктура потпуно уништена.

Министар унутрашњих послова Мевлудин Нухоџић рекао је да су у Црној Гори веома присутне сеизмичке активности, те навео да је Влада 2017. године донијела Стратегију за смањење ризика од катастрофа, а недавно је завршена и база података о штети од елементарних непогода, укључујући и земљотресе.

Он је истакао да на нивоу државе постоји око 150 обучених спасилаца за спасавање из рушевина, а у Директорату за ванредне ситуације постоје евиденције материјално-техничких средстава која би биле коришћене у случају земљотреса.

- Постоје јасно дефинисане оперативне процедуре како и ко реагује у случају земљотреса већих размјера - рекао је Нухоџић.

А земљотрес који је 15. априла 1979. године погодио Црну Гору био је једна од највећих катастрофа те врсте у некадашњој Југославији. Имао је јачину од седам јединица Рихтерове скале, односно, девет степени Меркалијеве.

У Црној Гори тада је погинула 101 особа, а у Албанији 35.

Епицентар земљотреса се налазио у Јадранском мору, између Улциња и Бара, на удаљености од 15 километара од обале.

Страдали су Улцињ, Бар, Петровац, Будва, Тиват, Котор, Рисан и Херцег Нови, а разорено је 250 насеља.

Уништен је огроман дио модерних хотелских капацитета на Црногорском приморју, оштећена су 53 здравствена објекта, 570 објеката социјалне и дечје заштите, 240 школских објеката.

Посебно су страдали културно-историјски споменици (манастири, цркве, музеји, архиви), који су концентрисани углавном у најугроженијем приморском појасу.

Велика штета је била на путној мрежи - оштећено је око 350 километара магистралних и 200 километара регионалних путева. Страдала је и пруга Београд - Бар.

Без крова над главом остало је 80.000 становника. Штета коју је изазвао катастрофални земљотрес била је више од 70 милијарди динара. Од тога се више од трећине односило на привредне објекте. Страдала је инфраструктура од Игала до ријеке Бојане, највише у Луци Бар и Бродоградилишту у Бијелој.

 Посљедице земљотреса који се догодио 15. априла 1979. године

- погинула 101 особа у Црној Гори и 35 у Албанији

- страдали Улцињ, Бар, Петровац, Будва, Тиват, Котор, Рисан и Херцег Нови

- разорено 250 насеља

- уништен огроман дио модерних хотелских капацитета

 - оштећена 53 здравствена објекта, 570 објеката социјалне и дјечје заштите и 240 школа

- поломљени културно-историјски споменици

- оштећено око 350 километара магистралних и 200 километара регионалних путева, као и пруга Београд - Бар

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана