Бономи: Западни Балкан заостаје 60 до 100 година за ЕУ”

Танјуг
Бономи: Западни Балкан заостаје 60 до 100 година за ЕУ”

Београд - Матео Бономи са Института за међународне односе из Рима сматра да ће земљама Западног Балкана бити потребно 60 до 100 година да досегну просјечан бруто домаћи производ земаља Европске уније.

Говорећи на дводневној међународној конференцији “ЕУ и Балкан: Повратак реалполитике” у Медија центру у Београду, Бономи је констатовао да је политичка економија главна препрека за развој Западног Балкана у погледу демократије, владавине права, стабилности и препрека приближавању чланству ЕУ.

Он је оцијенио да је криза на Западном Балкану диспропорционална снажној потреби тих земаља за интеграцијом са ЕУ.

“Резултат је да су земље Западног Балкана нагомилале трговински дефицит са ЕУ од 97 милијарди евра, а паралелно су расли њихови дугови. Истовремено, помоћ долази из приступних фондова и она се креће од 40 милиона евра за Црну Гору до 200 милиона евра за Србију, што није довољно да се премости дисбаланс и поспјеши развој земаља Западног Балкана”, сматра Бономи.

Он је оцијенио да су све земље Западног Балкана зависне од ЕУ и да су, што се тиче економије, те земље већ дио ЕУ, те се тако “72 одсто њихове трговине одвија са чланицама ЕУ, а између 75 и 90 одсто банкарског система држе европске банке — њемачке, аустријске, италијанске, француске и скоро све балканске државе су усвојиле евро као своју валуту”.

“Упркос томе, то не помаже Западном Балкану у развоју, и даље је далеко од бенефита европских интеграција. Процјењује се да ће земљама Западног Балкана требати 60 до 100 година да досегну просјечни бруто домаћи производ чланица ЕУ”, рекао је Бономи.

Како каже, Србија и Босна и Херцеговина још увијек нису досегле свој БДП из 1989. године, а Црна Гора је то успјела тек прошле године.

Он је упозорио да ће до средине вијека још два милиона људи напустити Западни Балкан, што се у економском погледу може одразити на смањење могућности за раст и развој, а у политичком, довести до нових дестабилности. Бономи је примјетио и разлике у односу према бенефитима које доноси чланство у ЕУ, пренио је Тањуг.

Каже да су највише скептични грађани Србије и Босне и Херцеговине, мање Црногорци, а најмање Албанци, те да је Албанија у протеклих 30 година удвостручила свој БДП.

“Људи су све мање убијеђени да ЕУ може да понуди рјешење за економске проблема”, рекао је он.

Италијански експерт, који је радио на програмима “ЕУ, политика и институције” и “Источна Европа и Евроазија”, посебно посвећен процесу интеграције Балкана и ЕУ, наглашава да ЕУ треба да се фокусира на економски развој и да политика проширења не може да се одвија без економског приближавања земаља.

“ЕУ мора наћи начин да издвоји више средстава која би била пропорционална нивоу економске интеграције Западног Балкана и ЕУ”, рекао је Бономи.

Сматра такође да ће Србија тешко без помоћи ЕУ успјети да испуни све услове до 2023. године да би 2025. приступила ЕУ као што је најављено.

Питање је, каже он, колико ЕУ тренутно може да подржи тај процес и да се више ангажује у региону јер је и њена будућност неизвјесна. На питање шта би ЕУ имала од пријема земаља Западног Балкана, Бономи подсјећа да је Западни Балкан окружен чланицама ЕУ и чланицама НАТО и да не би било добро да усред ЕУ “имамо црну тачку”, преноси Тањуг.

“Западни Балкан се налази између најосјетљивијих чланица ЕУ, у политичком, економском и безбједносном смислу, и не би смио бити изузет из ширег процеса консолидовања ЕУ, посебно ако хоћемо да спасимо ЕУ”, рекао је Бономи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана