Istorija i Egipat: Sve što niste znali o Kleopatri, ženi koja je promenila tok istorije

U zvaničnim nastupima oblačila se kao Egipćanka, dok se u privatnosti vraćala grčkim korenima.

Ovako život slavne vladarke izgleda iz njegove perspektive.

Nije bila Egipćanka

Poslije skrivanja po tepisima, kupanja u mlijeku i skončavanja od ujeda zmije (više o tome kasnije), najslavnija stvar koja se vezuje za Kleopatru, rođenu oko 69. godine pre nove ere, jeste Egipat.

Ali ona je zapravo poreklom Grkinja i govorila je grčki.

Njen otac se zvao Ptolomej, njegov potomak bio je jedan od generala Aleksandra Velikog.

Čak joj je i ime grčko.

U prevodu znači “velika kao njen otac”.

Udala se za brata

Ako, kao ja, ne volite što morate da kucate reč “Ptolomej” jer je vaš kompjuter uporno pretvara u “potiljak”, onda ste ga nadrljali, pošto nas čeka još pregršt Ptolomeja.

Prvi je bio Kleopatrin mlađi brat Ptolomej DžIII.

Nakon što je umro Kleopatrin otac, došla je na vlast ona, ali u to vreme ženama nije bilo dozvoljeno da vladaju bez suvladara, tako da je kao najlakše rešenje izgledalo da se Kleo uda za mlađeg brata i da zajedno vladaju Egiptom.

Ratovala je sa bratom

Ako bilo kod od vas ima mlađeg brata ili sestru, onda znate da među vama povremeno izbije svađa.

To se svakako dešavalo sa Kleopatrom i njenim bratom/mužem Ptolomejom, jer mu se kad je 49. godine p.n.e napunio 13 godina omililo da vlada bez sestre/supruge.

Zaverio se protiv nje, pa je Kleo pobegla u Siriju, skupila vojsku i uskoro je Egipat zahvatio građanski rat.

U to vreme je i Rim zahvatio građanski rat, dok se Julije Cezar borio protiv rivala Pompeja.

Pompej je, imajući problema da savlada Cezara, pobegao u Egipat da pomogne Kleopatri.

Ali ga je Ptolomej, u pokušaju da zadivi Cezara, brzo ubio.

To je, zapravo, naljutilo Cezara, koji se tada lično uputio u Egipat.

Bila je talentovana za ubeđivanje

Cezar je zahtjevao objašnjenje od Ptolomeja i Kleopatre i naredio im je oboma da se pojave pred njim.

To je bilo problematično za Kleo, jer je u tom trenutku ona bila u ratu sa bratom i nije mogla tek tako da se pojavi u palati.

Umesto toga, krišom se uvukla, umotana u jorgan ili vreću za spavanje (ne u tepih), prema istoričaru Plutarhu, i srela se nasamo sa Cezarom.

Ne samo da je Julije bio impresioniran njenim vještinama sakrivanja u posteljini, već je bio zadivljen i njenim raznim drugim atributima, i njih dvoje su uskoro postali moćan par.

Ptolomej je bio toliko ljut da je navodno nekoliko puta tresnuo krunom o zemlju. Potom je pobjegao.

Bila je hrabra

Ptolomej, savršeno otelotvorenje naprasitog egipatskog tinejdžera, pobegao je i okupio vojsku, okupiravši grad Aleksandriju u kom su se nalazili Kleopatra i Cezar.

Čak je ispuštao otpadnu vodu u pijaću kako bi naterao zatočene u gradu da se predaju.

Ali onda je stiglo rimsko pojačanje i Ptolomej je bio poražen u Bici kod Nila, navodno se udavivši kad je njegov zlatni oklop bio suviše težak da bi se u njemu plivalo.

Bila je popularna vladarka

Sada je Kleo ponovo bila slobodna da vlada.

Ali joj je i dalje bio potreban muški suvladar, tako da se ona, o iznenađenja, udala za još jednog brata koji se zvao, o iznenađenja, Ptolomej.

Ovaj je bio Ptolomej DžIV.

Ali zahvaljujući njenom savezništvu sa Cezarom i Rimom, Kleopatrin položaj bio je sada osiguraniji i ona je učvrstila popularnost u narodu govoreći i oblačeći se kao Egipćanka u zvaničnim nastupima, dok se u privatnosti vraćala grčkom.

Smatrala je i da je živo otjelotvorenje boginje Izide, i tako se i oblačila u svečanim prilikama.

Bila je nemilosrdna

Kleo je dodatno učvrstila savez sa Cezarom rodivši dijete koje je nazvala Cezarion (iliti mali Cezar), sugerišući ko bi mogao da mu bude otac.

Nažalost, ovaj savez je naišao na malu prepreku kad je Cezar ubijen 44. godine p.n.e.

Da sve bude neprijatnije, Kleo se u to vreme nalazila u Rimu u njegovoj posjeti.

Brzo je pobjegla nazad u Egipat i uskoro shvatila da bi njen sin sada mogao da bude njen suvladar i zato je dala da se otruje siroti Ptolomej DžIV.

Nije bila uvek u pravu

Bez Cezara, Rimom su upravljala trojica muškaraca, među njima Marko Antonije i Oktavijan.

Marko Antonije je bio oženjen Oktavijanovom sestrom, zbog čega je ono što je usledilo bilo još neugodnije.

Antonije je pokušao da održi savezništvo Rima sa Egiptom zasuvši Kleo pismima i na kraju se lično pojavivši na njenom pragu.

Neizbežno, njih dvoje su takođe postali moćan par, imajući troje dece zajedno.

Kleo je takođe finansirala naviku Marka Antonija da pokušava, i ne uspeva, da osvaja druge zemlje.

Ali ovo savezništvo sa Antonijem na kraju će joj doći glave.

Bilo je opasno imati je za sestru

Kleopatra nije imala samo pik na svoju braću.

Strahovala je i da se njena sestra Arsinoja zaverila protiv nje i ubjedila je Marka Antonija da je ubije, iako se ova krila u hramu.

Rimljani su bili zgranuti zato što je ubijena na svetom mestu.

Potom je Marko Antonije uspešno (za promjenu) zauzeo Jermeniju i objavio da će njegova djeca jednog dana vladati zemljom.

Rim opet nije bio oduševljen što Antonije dijeli dijelove imperije njegovoj djeci i senat je proglasio i njega i Kleopatru neprijateljima Rima.

Ostavila je nasleđe

Oktavijanu je bilo dosta svega i on se susreo sa Antonijevim snagama u Bici kod Akcijuma 33. godine p.n.e.

Antonijeva vojska je bila poražena.

On sam je pobegao u Aleksandriju i, znajući da će uskoro biti zarobljen, izbo se nožem i umro u Kleopatrinim rukama.

Kleo se potom otrovala, mada je vjerovatno nije ujela zmija otrovnica.

I tako je njena vladavina Egiptom bila okončana, ali njeno nasleđe je nastavilo da živi.

Njeno troje dece odvela je u Rim i odgojila udovica Marka Antonija.

Jedna od njenih kćerki, Kleopatra Selena, kasnije je i sama postala kraljica, održavši porodični posao u životu, prenosi b92.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.