Naučnici stvaraju rak kako bi ga bolje razumjeli

Agencije
Naučnici stvaraju rak kako bi ga bolje razumjeli
Naučnici stvaraju rak kako bi ga bolje razumjeli

Bri­tan­ski i ame­rički naučni­ci udružili su se u is­traživa­nju kan­ce­ra i ra­nih sim­pto­ma bo­les­ti, ka­ko bi mo­gli da ga ot­kri­ju u što ra­ni­joj fa­zi.

 

Oni pla­ni­ra­ju da "stvo­re" ćeli­je ra­ka u la­bo­ra­to­ri­ji i pra­te ga od "prvog da­na".

To je sa­mo je­dno od is­traživa­nja no­ve Međuna­ro­dne ali­jan­se za ra­no ot­kri­va­nje ra­ka.

Za­je­dnički rad do­pri­ni­jeće ra­ni­jem ot­kri­va­nju ra­ka, a pa­ci­jen­ti će zbog to­ga ima­ti vi­še ko­ris­ti, na­vo­di se u sa­op­šte­nju Međuna­ro­dne ali­jan­se za ot­kri­va­nje ra­ka.

U ovo is­traživa­nje uključili su se Hu­ma­ni­tar­na or­ga­ni­za­ci­ja za is­traživa­nje ra­ka Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, uni­ver­zi­tet Kem­bridž, Mančes­ter, UCL, Sten­ford i Ore­gon iz Sje­di­nje­nih Ame­ričkih Država, ra­di raz­mje­ne ide­ja i te­hno­lo­gi­je u ovoj oblas­ti.

Udruženi, naučni­ci nad­sto­je da ra­zvi­ju ma­nje in­va­zi­vne tes­to­ve, po­put tes­to­va krvi, di­sa­nja, uri­na, nad­gle­da­nje vi­so­ko­ri­zičnih pa­ci­je­na­ta, po­boljša­va­ju te­hni­ke uočava­nja ćeli­ja ra­ka u ra­ni­joj fa­zi.

Ipak, pri­zna­ju da je ci­je­li pro­ces po­put traženja igle u plas­tu si­je­na i da bi mo­gao da po­tra­je i do 30 go­di­na.

"Pro­blem je u to­me što ni­ka­da nećemo moći da vi­di­mo ka­ko se rak rađa u čo­vje­ku", kaže dr Dej­vid Kro­zbi, šef is­traživa­nja u Cen­tru za is­traživa­nje ra­ka u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji.

"Ka­da se i pro­nađe, di­ja­gno­za je već pos­tav­lje­na", do­da­je.

Naučni­ci u la­bo­ra­to­ri­ji u Mančes­te­ru stva­ra­ju ljud­sko tki­vo doj­ke sa sin­te­tičkim imu­no­lo­škim ćeli­ja­ma ka­ko bi pra­ti­li pro­mje­ne ko­je mo­gu do­ves­ti do ra­ka od počet­ka.

Pro­fe­sor Rob Bris­tov je re­kao da ovo is­traživa­nje slično sro­dno for­mi­ra­nju ban­ke tki­va.

Ipak, uvi­jek pos­to­ji opa­snost, jer ne znači da će sve ra­ne pro­mje­ne u ćeli­ja­ma pos­ta­ti kan­ce­ro­ge­ne.

Naučni­ci mo­ra­ju da bu­du pre­ci­zni­ji i da pa­ze i na oko­li­nu u ko­joj su lju­di ra­sli, ka­ko bi ut­vrdi­li ko­li­ki je ri­zik od određenog kan­ce­ro­ge­nog obo­lje­nja.

Tek ta­da će zna­ti ka­ko tre­ba da dje­la­ju.

Naučni­ci kažu da su do da­nas is­traživa­nja ra­zvo­ja ra­ka ma­lo­broj­na i ne­po­ve­za­na, jer im ne­dos­ta­je ve­li­ki broj lju­di ko­ji bi učes­tvo­va­li u is­traživa­nju.

Dr Kro­zbi je re­kao da će ova sa­ra­dnja do­ni­je­ti pro­mje­nu u zdrav­stve­nom sis­te­mu, jer će pos­to­ja­ti mo­gućnost da se in­ter­ve­ni­še u naj­ra­ni­joj fa­zi, što znači brže i jef­ti­ni­je li­ječenje.

Po­da­ci po­ka­zu­ju da 98 od­sto pa­ci­je­na­ta sa kar­ci­no­mom doj­ke živi pet go­di­na i duže ako se bo­lest di­ja­gnos­ti­ku­je u prvom sta­di­ju­mu, naj­ra­ni­joj fa­zi.

U po­ređenju sa čet­vrtim sta­di­ju­mom, ko­ji preživi sa­mo 26 od­sto pa­ci­je­na­ta, jer je to naj­na­pre­dni­ja fa­za.

U Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji pos­to­je pro­gra­mi za pre­gled doj­ki, cri­je­va i grlića ma­te­ri­ce i za sta­ri­je lju­de.

Međutim, tre­nu­tno ne pos­to­je po­uz­da­ni me­ha­ni­zmi skri­nin­ga or­ga­na kao što su pan­kre­as, je­tra, pluća i pros­ta­ta, što znači da su pro­cen­ti preži­vje­lih obo­lje­nja ovih or­ga­na čes­to niži.

Pro­fe­sor Mark Em­ber­ton, sa UCL-a, re­kao je da je ko­rišćenje ma­gne­tne re­zo­nan­ce u pos­tav­lja­nju di­ja­gno­ze "ti­ha re­vo­lu­ci­ja" i može za­mi­je­ni­ti igle, ko­je se ko­ris­te u bi­op­si­ji pri­li­kom di­ja­gnos­ti­ke kar­ci­no­ma pros­ta­te.

"Ma­gne­tna re­zo­nan­ca vi­di sa­mo agre­si­vne ćeli­je", re­kao je Em­ber­ton i do­da­je da je ova­kav način pos­tav­lja­nja di­ja­gno­ze sku­plji, za­hte­va vi­še vre­me­na i da još ni­je do­šao tre­nu­tak da pos­ta­ne gla­vni način tes­ti­ra­nja.

Pre­ci­zni­je, hi­per­po­la­ri­zo­va­ni snim­ci ma­gne­tne re­zo­nan­ce i fo­to­akus­ti­ka, gdje svje­tlo la­se­ra uka­zu­je na tu­mor, stva­ra­ju zvučne ta­la­se ko­ji se ana­li­zi­ra­ju ka­ko bi se stvo­ri­le sli­ke. I to pred­stav­lja na­pre­dak u ova­kvom načinu tes­ti­ra­nja ra­ka.

Em­ber­ton kaže da im je cilj da us­ta­no­ve ko­je sve vrste kan­ce­ra mo­gu da se us­ta­no­ve ovim načinom tes­ti­ra­nja.

Na uni­ver­zi­te­tu Kem­bridž, pro­fe­sor­ka Re­be­ka Ficdžerald tre­nu­tno ra­di na ra­zvo­ju na­pre­dnog en­dos­ko­pa ko­ji će moći da ot­kri­je pred­kan­ce­ro­ge­ne le­zi­je u cri­je­vi­ma.

Ona kaže da ra­nom ot­kri­va­nju ra­ka ni­je po­svećeno mno­go pažnje i da ne­ki tes­to­vi za rak mo­gu bi­ti ve­oma je­dnos­ta­vni i jef­ti­ni.

Pro­fe­sor­ka je re­kla da se ra­du­je sa­ra­dnji sa ko­le­ga­ma iz Ame­ri­ke.

Cen­tar za is­traživa­nje ra­ka u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji ulaže 50 mi­li­ona do­la­ra u Međuna­ro­dnu ali­jan­su za ra­no ot­kri­va­nje ra­ka u na­re­dnih pet go­di­na, a 20 mi­li­ona do­la­ra da­li su Sten­frod i In­sti­tut za proučava­nje ra­ka iz Ore­go­na

© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana