Kako kompanije koriste naše podatke sa društvenih mreža?

A poslednjih godina imali smo priliku da vidimo kako se ovaj tip interakcije među ljudima mijenja nevjerovatno brzo. I kako smo se mi mijenjali, tako se mijenjala i industrija koja nas okružuje.

Kako i gdje je sve počelo?

Samo prije nekoliko decenija, ljudi koje ste poznavali su bili gotovo isključivo oni koji su vam bili u blizini, odnosno u gradovima u kojima ste živjeli, sa ponekim izuzecima ljudi sa kojima ste se dopisivali putem pisama i eventualno čuli fiksnim telefonom.

Ipak, sa nastankom društvenih mreža gotovo u potpunosti se promjenila priroda naših „socijalnih krugova“ u kojima obitavamo svakodnevno. Od početaka društvenih mreža (da li se neko seća Toma sa MySpace-a?), došli smo do momenta kada preko 2.96 milijardi ljudi (od 7.5 milijardi ljudi na planeti) ima trenutno nalog na društvenim mrežama. Sasvim sigurno, i vi dok čitate ovo imate makar jednu aplikaciju za društvene mreže na svom mobilnom aparatu.

Nije ni čudo da su multinacionalne kompanije na vreme uvidele kolike mogućnosti imaju društvene mreže, te su počele sa razvojem strategija kako bi uvećale svoj kapital na ovom tržištu. Da li želite da znate koja količina vaših ličnih podataka svakodnevno putuje internetom, kako i u koje svrhe se koristi? Odgovori su u nastavku ovog članka.

Kako se definišu aplikacije za društvene mreže?

Prvo, važno je znati jednu stvar. Opšta terminologija „aplikacije za društvene mreže“ se ne odnosi samo na aplikacije društvenih mreža kao što su Facebook, Instagram i LinkedIn. To može biti i aplikacija koja ima samo neke elemente socijalne interakcije u sebi. Ti elementi ne moraju biti kompleksni kao što su aplikacije koje smo gore pomenuli. Čak i najosnovnije „čet“ opcije na internetu imaju primjesu „aplikacije za društvene mreže“.

Koji podaci se prikupljaju?

Ovo može zvučati kao suvišno pitanje, ali u stvarnosti to uopšte nije tako. Osim najosnovnijih podataka, kao što su vaše ime, godine, pol, dan rođenja itd., postoje dodatne informacije za koje nikada ne bi ni slutili da se prikupljaju. Na primjer, svaki put kada se ulogujete na svoju omiljenu aplikaciju, upisuje se kada ste se logovali i koliko vremena ste ostali ulogovani na istoj. Ali to nije sve na šta komapnije obraćaju pažnju, kada ste vi kao korisnik u pitanju. Oni takođe žele da znaju koji vas sadržaj najviše interesuje i na kakvim stranicama provodite najviše vremena na internetu.

Za šta se koriste ti podaci?

Vaši podaci se zapravo koriste u različite svrhe, a većina se može nazvati poboljšanjem korisničkog ugođaja prilikom korišćenja interneta. Kompanije su shvatile da su stara vremena grupnog marketinga davno iza nas i da su potrebne nove metode radi maksimiziranja profita. Postalo je neefikasno targetirati široki spektar njudi preko interneta, te se umesto toga koristi individualni pristup korisniku. To bi trebalo da bude efikasnije, u teoriji (o tome malo kasnije).

Na primjer, sigurno ste primetili da viđate personalizovane oglase i sadržaj na internetu koji vam se nudi. Sajtovi kao što su Facebook i Instagram onogućavaju reklamnim kampanjama da targetiraju ljude za koje se opravdano pretpostavlja da bi im se mogao svidjeti dati sadržaj ili proizvod. Tu dolazimo do termina „targetiranih reklama“. 

Kada pričamo o vjerovatnoći, personalizacija ima ogroman uticaj i na industriju socijalnog igranja takođe. Nebitno da li volite da igrate „Candy Sagu“, „Angry Birds“ ili neku pucačinu preko interneta, kompanije su pronašle način kao da efikasno dođu do vas kao korisnika. Ovo se posebno odnosi na kazino aplikacije, preko kojih igrate besplatne kazino igre, sa opcijom kupovine virtuelnih čipova ako vam možda isti ponestanu. Te dobijate mogućnost da potrošite dosta novca na njih, baš kao i u pravim mobilnim kazinima, sa tom razlikom da u demo verzijama nikada ne možete osvojiti pravi novac. 

Sveobuhvatno, društvene aplikacije prate šta, kad, gde, kako i sa kim igrate igre ili posjećujete sajtove na internetu i primenjuju taktike da vam ponude baš ono što vi tražite. Ovo rade preko posebnih ponuda, ohrabrujući vas da trošite više i da još više vršite interakciju u virtuelnom svetu. Ovakvo poslovanje i strategija se naziva „gamifikacija“ i već se uveliko koristi u raznim granama industrije, od industrije video igara, do fitnes i turističkih aplikacija.

Šta ovo sve znači za vas?

Ipak, ima kompanija koje ne koriste vaše personalne podatke na ovaj način, ali i one koriste iste da bi videle vaše onlajn i oflajn podatke. Ovi podaci idu od toga da komapnije vide gdje vi živite, u kojim prodavnicama kupujete, da li imate porodicu i prijatelje, pa čak i od kojih bolesti bolujete.

Postoji veliki broj potencijalnih problema sa ovakvim postupanjem. Glavni problem je u činjenici da vi verovatno nikada niste dali saglasnost za ovakvo prikupljanje podataka. Da stvar bude gora, ovi podaci se konstantno prikupljaju i kompanije bukvalno imaju vaše personalne fajlove koje mogu da dele sa partnerskim kompanijama, ili čak prodaju drugim kompanijama i na taj način naprave sebi profit. I sve se to dešava bez da vi imate nekih posebnih saznanja o tome! Najgora stvar je u tome da su ti fajlovi uglavnom kompletno pogrešni i da se samo pune pogrešnim informacijama o vam iznova i iznova.

Posebno poznata je bila afera koja je bila vezana za iskorišćavanje personalnih podataka 2018. godine kada su Facebook i Cambridge Analytica prikupljali potencijalno ilegalno i koristili iste podatke kako bi uticali na ishod izbora za predsednika Sjedinjenih Američkih država.

Naravno, kao i u svakoj priči, postoji i druga strana. Istina je da ljudi vole da imaju mogućnost da stvari budu personalizovane po njihovoj meri. Dobijati nešto bez puno muke je jako lijepa stvar. Ali to dolazi sa određenom cijenom. Pitanje je koliko ste spremni ugroziti svoju privatnost radi ljepšeg internet iskustva?

Ima li nade u budućnosti?

Ne postoji nikakav način da sebe zaštitite 100%, ali postoje mjere opreza koje bi trebalo koristiti. Pre izvjesnog vremena „Facebook“ je pokrenuo opciju koja vam omogućava da limitirate količinu podataka koja se prikuplja na ovoj društvenoj mreži. Uz to napravljen je i sajt aboutthedata.com gde vi možete da vidite koje informacije kompanije imaju o vama. Nažalost, smatramo da ovo nije dovoljno i da bi kompanije morale da porade još više na transparentnosti prikupljenih podataka u budućnosti.

Zahvaljujemo vam se na čitanju ovog članka do kraja. Sada ste upoznati sa činjenicom da svaki put kada ste na internetu ostavljate za sobom mrvice koje kompanije mogu da prate. Iz tog razloga sledeći put kada vam se pojave nevjerovatno precizne reklame stvari i usluga koje vas zanimaju, znaćete tačno iz kog razloga se to dešava.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.