Sunovrat klupskog rukometa nije iznenadio nekadašnje asove: Sada žanjemo ono što smo posijali

Dušan Repija
Sunovrat klupskog rukometa nije iznenadio nekadašnje asove: Sada žanjemo ono što smo posijali

BANjALUKA - Rukometni klubovi u BiH završili su evropsku odiseju na početku sezone, što je praktično neoboriv dokaz da ovaj trofejni sport polako klizi u potpuni amaterizam.

Ako ženski predstavnici ŽRK Borac, Grude i Krivaja mogu da pronađu alibi da su naišli na objektivno jače, finansijski bolje stojeće i organizovanije rivale, teško da se to može reći za muške. Uz dužno poštovanje sadašnjim ekipama Dukle i Drame, Konversanu i Besi uvažavajući onu staru “danas svi igraju rukomet” ipak je prilična sramota što nijedan od četiri predstavnika iz Premijer lige nisu prošli u treće kolo najslabijeg EHF takmičenja, Evropa kupa.

Zašto je to tako, zbog čega je sve krenulo naopako u posljednjih desetak, 15 godina i šta treba da se uradi i spasi što se spasiti može pokušali smo da saznamo od dugogodišnjeg internacionalca i člana najbolje generacije Bosne Adnana Harmandića.

- Nažalost, ovo je realan odraz jer stanje nikada nije bilo gore. Na naplatu dolaze računi iz perioda u kome je izostao sistem, pravi i pošten rad, u kome se sve guralo pod tepih, improvizovalo, zadovoljavali sitni interesi... Mislim da je najveći problem što smo kratkovidi. Izviđač se jedini izdvaja. Jasno je da ne mogu napraviti iskorak kada im svakog ljeta odu najbolji, ali oni već naredne sezone afirmišu druge. Jedino njima skidam kapu. Nadam se da će i Borac izgurati ovu generaciju, jer su se kao i drugi više puta opekli dovođenjem ispodprosječnih stranih igrača i trenera, koji su uz sve to preplaćeni - rekao je Harmandić.

Ne tako davno on je sa Bosnom igrao polufinale Kupa kupova te Ligu šampiona u kojoj je nastupao i Izviđač. Borac se nosio sa Ademar Leonom, Sandefjordom, dobijao Vardar, Tatran, parirao Vespremu u SEHA ligi... Danas je situacija potpuno drugačija.

- U Evropi se stvari rješavaju sistemski, a kod nas se sve radi od danas do sutra, bez plana i sistema. Titula ne znači ništa ako nemaš svoje djece, to posebno pričam za Borac. Zna se kakav je sistem bio prije i šta nam je donosio. Pa nekada smo lijevo krilo mogli naći praktično u svakoj zgradi u Banjaluci, a danas moramo da ih kupujemo. Imamo primjere u okruženju poput Neksea kako treba da se radi. Mi smo njih dobijali prije 15 godina, a vidite gdje su oni sada. Nisu mijenjali trenere preko noći, Zdenko Kordi je posloži stvari, vratio se Vedran Zrnić, tu je sada Branko Tamše... Teško je porediti, imam utisak da se kod nas sve vrti u krug kao “Bolji život” i “Srećni ljudi” - rekao je nekadašnji kapiten Borca Goran Malić.

Naglasio je da poraz od Bese ne treba smatrati tragedijom, imajući u vidu da Nikola Prce ima utakmica u karijeri koliko gotovo svi rukometaši Borca zajedno, ali da Banjalučani moraju otvoriti oči.

- Nisam siguran da li je Borac planski uradio podmlađivanje, ali u svakom slučaju podržavam taj potez. Vratio bih se u 1989. godinu kada se 120 klinaca pojavilo na prvom treningu u Borcu. Ne vjerujem da ih sada ukupno ima toliko. Vremena su se promijenila, drugi sportovi su uznapredovali, ali rukomet mora biti zaštitni znak Banjaluke. Samo iz široke baze uz pravilan rad može da se izvuče kvalitet. Nemam ništa protiv stranaca, ali se dobro zna šta stranac mora donijeti, a sa druge strane, domaći igrači su ti koji nose svaku ekipu, drže svlačionicu i igraju preko granica mogućnosti kada je najpotrebnije - zaključio je Malić.   

Liga sa osam klubova

Veliki problem je i glomazna liga koja je ove sezone krenula sa 15(?!) klubova.

- Moje mišljenje je da je sve preko osam klubova previše. Tako bismo imali koncentraciju kvaliteta, jače utakmice i automatski bi bili pripremljeniji za Evropu. Međutim, tu se opet vraćamo na one sitne interese koji moraju da zadovolje sve, pa tako nerijetko u ligi ostaju klubovi koji su završili ispod crte - rekao je Harmandić.

© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana