Milan Jovanović, Miloš Krasić i Nenad Milijaš oprostili se od Radomira Antića: Naš Mister je bio ljudina i trenerčina

Dušan Repija
Milan Jovanović, Miloš Krasić i Nenad Milijaš oprostili se od Radomira Antića: Naš Mister je bio ljudina i trenerčina

BANjALUKA - Trenerčina, autoritet, ljudina, fudbalski otac. Mister! Tako su u samo nekoliko riječi, ali velikih riječi, opisali svog pokojnog učitelja Radomira Antića sagovornici “Glasa Srpske”.

Miloš Krasić, Milan Jovanović i Nenad Milijaš jako teško su podnijeli vijest da je u 72. godini životnu bitku izgubio čovjek kojem ne samo oni, nego i fudbal uopšte, duguju mnogo. Antić je preminuo u Madridu poslije kraće i teške bolesti, o kojoj niko osim njegovih najbližih nije znao. Valjda je htio da i kroz ovu bitku prođe uzdignute glave, baš kao što je to činio tokom prebogate karijere.

- Pokušao sam u prošli petak potpuno drugim povodom da ga dobijem i prvi put u životu nisam uspeo... Bilo mi je čudno jer je uvek bio tu za nas, ali nisam mogao ni da pretpostavim da će se nekoliko dana kasnije desiti ovo... Izgubili smo najvećeg. Spavao sam možda dva sata noćas. Sećanja naviru, tako su živa, emocije su jake - sa tugom u glasu počeo je Jovanović.

Nekada odlični krilni fudbaler i strijelac onog čuvenog gola na Svjetskom prvenstvu 2010. godine protiv Njemačke uvijek je imao samo riječi hvale za popularnog Mistera.

- Mislim da ne postoji igrač iz naše generacije koji ima nešto da mu zameri i da mu je nešto ostalo krivo. Kod njega smo se ponašali baš onako kako reprezentativci treba da to čine. Autoritetom, šarmom, poštenjem, ljudskošću, integritetom, sve nas učinio je kompletnijim ljudima i još boljim fudbalerima, a to bi trebalo da bude vrhovna misija svakog trenera. On je to uradio u mnogo klubova u kojima je radio, ostavio je veliki trag i svoju misiju ispunio savršeno - naglasio je Jovanović.

Tužnu vijest javio mu je Krasić, koji je takođe teško prihvatio da njegovog učitelja više nema. Period od 2008. do 2010. godine, kada su sarađivali u nacionalnom timu, poklopio se sa najboljim godinama Krasićeve karijere. 

- Jako tužna vijest, za sve ljude s kojima je šef radio i koji su ga poznavali, baš me je pogodilo. Nismo ni znali da je bolestan i da je imao nekih problema... Jako mi je žao, najiskrenije saučešće celoj porodici. Bio je legenda i otišao među legende. Svetski čovek. Fudbal je izgubio jednog od najboljih, a što se tiče naše saradnje, mogu da pričam samo u superlativu. Bio je to najbolji period moje karijere, uspeo je da zbliži narod i fudbal posle mnogo godina. Sećam se prvog sastanka na kojem nam je rekao da ga slušamo, da budemo prava ekipa i da ćemo postati prepoznatljivi. I bilo je tako. Vidim da i dan-danas mnogi sa nostalgijom pričaju o našoj generaciji - naglasio je Krasić.

U Milijašu je vidio novog Milinka Pantića, sa kojim je 1996. vodio Atletiko do “duple krune”, a sadašnji pomoćnik Dejana Stankovića u Crvenoj zvezdi mu je u kvalifikacijama za Mundijal u Južnoj Africi povjerenje vratio na najbolji način. Ipak, za njega je Antić mnogo više od trenera.

- Ostao sam bez člana porodice i fudbalskog oca. Trenerčina. Sada mogu da kažem da sam izuzetno srećan što sam ga poznavao i što mi je kroz razgovor objasnio toliko toga. Postao sam bolji čovek, učio nas je pravim vrednostima van terena. Zato smo i na terenu izgledali kao tim i kada je išlo dobro i kada je bilo manje dobro. Postoji mnogo reči koje sam zapamtio, ali ne bih o njima ovaj put. Želim samo da izjavim saučešće porodici. Izgubili smo velikog čoveka - poručio je Milijaš.

Jovanović je na kraju dodao nešto što možda i najbolje opisuje Antićevu veličinu.

- Ako je jedan Dejan Stanković, koji je promenio mnogo najviše selektora i dosta vrhunskih trenera u klupskoj karijeri, rekao da mu je period sa Antićem daleko najproduktivniji i najbolji, i da je najbolje igrao u tom periodu, mislim da je to sasvim dovoljno. Svima nam je pronašao poziciju, oplemenio našu igru, napumpao samopouzdanjem. Ako je kapiten rekao sve to o njemu, sasvim je logično da mi svi ostali razmišljamo isto - zaključio je Jovanović.

Prijatelj “Glasa” i Srpske

Porodica Radomira Antića vuče porijeklo iz Sanskog Mosta, tačnije sela Jelašinovca. Njegov ujak Radomir - Rade Brkić, po kojem je dobio ime, bio je simbol borbe protiv ustaša. Ni Sam Antić nije krio da je vezan za ovo podneblje, a uvijek se rado odazivao na pozive iz Banjaluke. Novinarima “Glasa Srpske” uvijek je bio dostupan, a naša kuća mu se na neki način odužila i nagradom na Izboru deset najboljih sportista Republike Srpske 2009. godine kada je proglašen ambasadorom sporta Srpske. Godinu ranije bio je predavač na seminaru koji je organizovao Fudbalski savez RS.

Biografija

Datum rođenja 22. novembar 1948. godine

Mjesto rođenja: Žitište

Datum smrti: 6. april 2020. godine

Mjesto smrti: Madrid

Karijera: Sloboda Užice (1967-1968), Partizan (1968-1976), Fenerbahče (1976-1978), Saragosa (1978-1980), Luton (1980-1984).

Trenerska karijera: Saragosa, Real Madrid, Ovijedo, Atletiko Madrid, Ovijedo, Barselona, Selta, Srbija, Šandong, Hebej.

Trofeji kao igrač: prvenstvo Jugoslavije, Druga divizija Engleske. Trofeji kao trener: prvenstvo i Kup Španije sa Atletikom. Individualna priznanja: najbolji trener Španije sezona 1995/96, najbolji trener Srbije 2009.

© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana