Trener Veljko Paunović za “Glas Srpske”: Ne kopiram nikoga, a učim od svakog

- Svi me pitaju, što je i razumljivo, kakvi su nam zadaci i ambicije ove sezone. I svima kažem isto. Mojim igračima zabranjeno je da gledaju na tabelu, moramo da se koncentrišemo na svaki idući meč jer je dobro poznato koliko je ovo teško takmičenje. Fokus mora da bude na sto odsto kako bismo napredovali iz dana u dan, a imamo mnogo prostora za to - rekao je Paunović.

GLAS: Pomalo iznenada sredinom ljeta odjeknula je vijest da sjedate na klupu “kraljeva” iz Berkšira. Kako je došlo do saradnje i kakvi su utisci poslije nekoliko mjeseci rada u Engleskoj?

PAUNOVIĆ: Uspostavili smo kontakt i već na prvom sastanku sve dogovorili. Svidela im se moja vizija, a meni proces koji smo započeli i odmah krenuli na posao. Mislim da su se iznenadili i fudbaleri, jer nije baš čest slučaj da se desi promena trenera kada počnu pripreme. Ali odgovorili su jako dobro na moje ideje i moj pristup. To me nije iznenadilo, jer znam kako treba pristupiti posebno mladim igračima. Uspeli smo za kratko vreme da stvorimo pobednički mentalitet, što je potvrda da je sve leglo na svoje mesto.

GLAS: U prilog tome ide i sedam startnih pobjeda uz remi. Uslijedila su tri poraza u nizu, a sada vam slijedi devet utakmica u narednih pet sedmica. Možete li ponovo da počnete pobjedničku seriju?

PAUNOVIĆ: FIFA pauza je stigla u pravi čas. Ovi porazi su plod umora i neiskustva, ali i povreda, jer smo ostali bez šest standardnih prvotimaca. Nastojali smo pre svega da oporavimo tela naši momaka, potrudio sam se i da ih psihološki reanimiramo. Ubeđen sam da ćemo ponovo biti čvrsti i jaki u izuzetno teškom, ali lepom izazovu.

GLAS: Imate vrlo mladu i talentovanu ekipu, a sami ste više puta pomenuli, na kraju krajeva i dokazali, da volite rad sa mladima?

PAUNOVIĆ: Prosek godina igrača koji počinju utakmice je oko 22. Volim kada je tako, ali za ovaj nivo fudbala mora da postoji dobar miks. Volim to da uporedim sa pojasevima u karateu. Jednako nam trebaju igrači sa crnim, plavim i zelenim pojasevima. Ta struktura tima je jako bitna da, mladi igrači su moj izbor, ali moraju da imaju nekoga ko će da stane ispred njih i povuče ih.

GLAS:  Put novoj generaciji srpskih trenera u Engleskoj utabao je Slaviša Jokanović. Sada je pored vas u Čempionšipu i Vladimir Ivić koji sa uspjehom vodi Votford. Da li ste se čuli s njima i koliko razmjenjujete iskustva?

PAUNOVIĆ: Sa Jokanom sam se čuo odmah kada sam došao. Pričao mi je o svom iskustvu, bio izuzetno otvoren i zahvalan sam mu na tome. Video sam se sa Vladom na našem meču, malo smo popričali i to je to.

GLAS: Tokom igračke karijere bili ste cimer Dijegu Simeoneu koji je i tada svaki trening zapisivao u svesku. Da li je možda i to imalo uticaj da krenete ovim putem?

PAUNOVIĆ: Imao sam sreću da kroz igračku karijeru učim od velikih imena, bilo da su igrači ili treneri. Čolo je sigurno jedan od njih, ali presudan u mom trenerskom opusu je moja karijera. Najviše sam učio na svojim greškama i stvarima koje sam uradio dobro. Na ovu profesiju gledam holistički, karakter koji čovek poseduje i godine iskustva ne mogu da se ne odraze na trenersku filozofiju. Fudbal je deo mene već četiri decenije i nemoguće je da nekog kopiram. Ne kopiram nikoga, a pri tome učim od svakoga.

GLAS: Ne možemo, a da se ne dotaknemo reprezentacije, iako ste poslije poraza od Škotske podržali selektora i momke. Možete li ovako sa strane da detektujete glavni problem posrtanja posljednjih godina?

PAUNOVIĆ: Nažalost ne mogu, integritet posla je jako bitan, u ovom trenutku sam trener Redinga, a kao neko ko je radio u reprezentaciji i pre svega kao Srbin, uvek sam na strani selektora i igrača. Uvek im dajem podršku i tako će biti i ubuduće.

GLAS: Kad god se selektorima Srbije trese stolica Vaše ime se pominje kao potencijalni nasljednik. Da li je ikada neko stupio u kontakt sa Vama  i postoji li šansa da u bližoj budućnosti budete selektor.

PAUNOVIĆ: Stvarno nikada nisam bio u kontaktu sa ljudima iz FS Srbije, a o budućnosti ne mogu da pričam. Živim u sadašnjosti koja je vrlo lepa, maksimalno sam posvećen ovom projektu, imam izvanredne uslove, poštovan sam i osećam da mogu napraviti dobre stvari.

GLAS: Potajno smo se nadali da će vaši “Novozelanđani” donijeti mentalitet pobjednika u nacionalni tim, ali to se­ nije desilo. Zašto?

PAUNOVIĆ: Ni to ne znam (smijeh). Ono što sigurno znam da momci i dalje imaju taj mentalitet, on ne može da bude izgubljen. Samo ga treba izvući na površinu.

Englezi cijene lokal

GLAS: S obzirom da navijači još ne mogu na tribine u kojoj mjeri možete da osjetite energiju navijača? 

PAUNOVIĆ: U Engleskoj su ljudi lokalni i privrženi klubovima iz svojih mjesta, ma kolika da su i na kakvom su nivou. To se oseti na svakom koraku bez obzira što nema navijača na tribinama. Ipak mislim da ću pravi utisak steći tek kada se to promeni, jer sam još kao igrač maštao da zaigram u kolevci fudbala. To nažalost nisam ispunio pa sada uživam u svakom danu. Posebno će biti lepo kada se navijači konačno vrate.

Katai nije lijen

GLAS: Tokom boravka u Čikagu imali ste priliku da sarađujete sa Aleksandrom Kataijem kojeg bije glas da baš ne voli mnogo da trenira i da zbog toga nije ispunio pun potencijal. Kava su Vaša iskustva s njim?

PAUNOVIĆ: Fenomenalna. On ima neverovatan talenat, sjajno igra jedan na jedan, jak šut, vic u igri.... On je igrač kojem je potrebna pauza u toku utakmice, pa to onda neko shvati drugačije. Veliki je profesionalac, sada je na vrhuncu karijere i drago mi je što mu dobro ide u Zvezdi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.