Mihailo Ivanović za "Glas": Lakat u rebra za dobrodošlicu u Engleskoj

Došao je tiho, bez pompe i osvojio južni London, kultni "Den" stadion, za koji kažu da svakog drugog vikenda umije da bude "najstrašnije" mjesto na svijetu. O njegovim igrama šaputalo se po Čempionšipu, a sada se na pomen njegovog imena dižu obrve skauta i menadžera širom Premijer lige. Dolazi iz Srbije i ubojito je oružje - Mihailo Ivanović.

U jednom od tekstova u našim novinama nazvali smo ga "mali Mitrović", ali taj momak raste i meteorskim koracima ide ka visinima kojih se možda sutra neće postidjeti ni njegov idol Mitrogol, najbolji strijelac u istoriji reprezentacije Srbije - Aleksandar Mitrović.

Ivanović, koji je sa 12 postignutih golova vodeći golgeter svog tima, u intervjuu za "Glas Srpske" pričao je o prvim koracima u dresu aktuelnog kluba, dnevnoj rutini na Ostrvu, saradnji sa trenerima, pritisku, otkrio nam je kakva je atmosfera na "Denu", kako mu se čine pjesme koje su navijači Milvola spjevali o njemu, ali i reprezentaciji Srbije te o dragocjenom iskustvu iz Đenove, kada je kao igrač Sampdorije prvi put okusio pečalbarski hljeb.

O tome koliko su ga brzo zavoljeli navijači Milvola govore i tri nagrade. U anketi među članovima kluba proglašen je za najboljeg mladog igrača, najboljeg novajliju i na trećem je mjestu ako se gleda kompletna sezona i ekipa.

Na Mihaila je poseban utisak ostavio debi u Čempionšipu protiv ekipe Kvins Park Rendžersa 21. septembra prošle godine, u šestom kolu drugog ranga engleskog fudbala. Srbin je u igru ušao u 75. minutu umjesto Dankana Votmora.

- Nema VAR-a u Čempionšipu. Na prvoj utakmici sam "skontao" kakva je to liga. Nema ovde "labavo". Na debiju ušao sam na teren i odmah u prvom minutu, šetao sam i špic KPR-a me je udario laktom u rebra, bez razloga. Samo je prošao. Odmah sam shvatio da nije lagana liga. Vremenom, kako su utakmice prolazile, i ja sam malo krenuo da više koristim telo, da se borim, jer ovde bez duela ne može da se igra - otkrio je Ivanović.

GLAS: Najskuplja ste kupovina kluba sa "Den" stadiona. Milvol je za Vas Vojvodini platio obeštećenje od 3.000.000 evra. Prije Vas rekord je držao Belgijanac Kasperd de Nor, plaćen prošlog ljeta Levenu 2.500.000 evra. Osjetite li pritisak zbog tog podatka?

IVANOVIĆ: Na to gledam kao na pozitivan pritisak, jer ljudi kad puno očekuju od tebe, ili ćeš puno dati ili pasti. U ovom slučaju ja sam iskoristio taj pritisak, koji je za mene pozitivan. Koristim ga i koristiću i dalje. Meni to odgovara, jer ko god kaže da je dobro igrati fudbal bez pritiska - laže.

GLAS: Imate dobar odnos sa navijačima. Čak su Vam spjevali i dvije pjesme. Kakav je osjećaj?

IVANOVIĆ: Stvarno imam dobru konekciju sa navijačima i oni su mi uzvratili sa te dve pesme, koje su mi spevali. Nekad uhvatim sebe, kad ih čujem, da zapevam i ja. Uživam u toj podršci. Obožavam to kod navijača. Trudim se i ja da budem maksimalno fer i korektan prema svakom ponaosob, ko god zatraži sliku, autogram... Ostanem sat vremena posle utakmice da bih se slikao sa decom i potisivao autograme, dresove.

GLAS: Kako se Vama čini stadion "Den"?

IVANOVIĆ: Sve četiri tribine su odmah do terena. Mislim da je razmak između tribine i aut-linije metar i po, otprilike. Navijači su odmah tu, uz teren. Bukvalno čujem šta pričaju na tribinama. To ne mogu da opišem, prosto morate doći i videti sve to, da proživite tu atmosferu na "Denu". Meni je od prve utakmice bilo stvarno fantastično, kada su krenuli da pevaju, sve je zbijeno, ceo stadion odzvanja, da se naježi čovek, pogotovo kad date gol. Svaku utakmicu imamo podršku i kod kuće i na strani.

GLAS: Navijači Milvola važe za možda i najžešće na Ostrvu. Rijetkost je vidjeti gostujuće pristalice na "Denu".

IVANOVIĆ: Naši navijači su stvarno među najoštrijima, zato ih i volim. Svi ih se boje. Bude nekad i gostujućih navijača na tribini preko puta naših.

GLAS: Kako izgleda Vaš dan u Londonu?

IVANOVIĆ: Kad ustanem, ne doručkujem kod kuće, već se spremim, popakujem stvari koje mi trebaju i idem odmah u trening centar, koji je fenomenalan. Prvi dan, kad sam došao, video sam pet sjajnih terena, ne zna se koji je bolji. Svlačionice su takođe fantastične. Od kuće krećem oko 8.15. U trening centru imam doručak, pa idem u teretanu. To je ovde u Engleskoj normalno. Aktivacija, istezanje, pa idemo na teren u 11, a posle treninga svaki dan imamo teretanu, ponovo, i zajednički ručak. Kod kuće sam otprilike oko 15 časova.

GLAS: Kako na Vas djeluje vrijeme u Londonu? Ima ta fraza da u Engleskoj stalno pada kiša.

IVANOVIĆ: Ne mogu da kažem da je, za ovo vreme koliko sam ovde, bilo puno kiše, ali kad je jedan dan siv, oblačan, onda uglavnom i cela nedelja bude takva. Onda je stvarno malo depresivno. Ali čim izađe sunce, osetim da sam bolje raspoložen, generalno sam primetio da je to slučaj kod svih u ekipi, ali i u celom Londonu. Grad živne 100 odsto.

GLAS: Kako Vam ide vožnja?

IVANOVIĆ: Probao sam da vozim, iskreno, iako još ne smem jer imam srpsku dozvolu, a pokušavam da dobijem njihovu, ovde. Imam jednog čoveka koji vodi računa o meni i vozi me na treninge i na utakmice. U pitanju je naš čovek, on živi na dva, tri minuta od mene.

GLAS: Koliko Vam je trebalo vremena da se naviknete na tempo utakmica u engleskom fudbalu, tačnije Čempionšipu?

IVANOVIĆ: Trebalo mi je malo vremena da se naviknem, iako sam se možda i navikao pre nego što je bilo ko očekivao. Mislim da je ključ svega ishrana, spavanje, trening i oporavak posle utakmice. Mislim da je to ključno da se uspe ovde.

GLAS: Jeste li vjerovali da ćete imati ovakvu debitantsku sezonu?

IVANOVIĆ: Mogao sam samo da se nadam da će ovako izgledati prva sezona, iako na početku iste nije baš tako sve izgledalo, jer nisam ni igrao, ali sam se dokazao i dali su mi poverenje, koje sam opravdao golovima i sve je krenulo u korist tima i mene lično.

GLAS: Hoćete li otkriti koliko golova Vam je cilj u prvoj sezoni? Negdje ste rekli da samo jedna osoba u klubu zna koliko je to.

IVANOVIĆ: Zna jedna osoba i tako će ostati do kraja sezone. Dobro ide kad niko ne zna i saznaćete posle sezone da li sam stigao do toga ili nisam.

GLAS: Omiljeni gol Vam je protiv Blekburna za pobjedu u 96. minutu, a kako ste postigli pogodak iz ležećeg položaja protiv Dag end Reda (3:0), u meču trećeg kola FA kupa?

IVANOVIĆ: Ne znam stvarno, svi me pitaju. Ništa drugo stvarno nisam mogao uraditi, bio sam na kolenima, video sam loptu... Za gol bih sve uradio i bacio bih se na loptu, taman da me neko i šutne. Eto, bacio sam se glavom i sva sreća, ušla je, a ja ostao nepovređen. Stvarno ne znam šta mi je prošlo kroz glavu u tom momentu.

GLAS: Prijao Vam je dolazak Aleksa Nila na mjesto trenera.

IVANOVIĆ: Od prvog dana kada je došao, video sam da je to trener koji stvarno mnogo zna o fudbalu. Došao je da nas digne na viši nivo, pre svega u taktičkom smislu. Bili smo uvek fizički spremni, ali imam osećaj da smo mogli više na taktičkom planu, a sa Nilom smo i to dobili. Legao nam je kao trener, stvarno je dobar i čovek van fudbala, i kao trener i mislim da će napraviti nešto dobro sa klubom u narednim sezonama, ako ne i ove.

GLAS: Kako Vam je zvučalo kada je rekao da ste među deset najtalentovanijih napadača u Evropi?

IVANOVIĆ: Kad to kaže vaš trener, naravno da to prija. Potrudiću se da opravdam njegove reči i da stvarno tako bude. Znači mi njegovo mišljenje.

GLAS: Kakv odnos ste imali sa bivšim menadžerom Nilom Herisom?

IVANOVIĆ: Imali smo dobar odnos. Kada sam došao, i on mi je isto pomagao. On je isto bio špic i ostajao je sa nama dvojicom, trojicom napadača posle treninga da radimo završnicu. Možda mu se nisam uklapao u stil igre, ali imali smo dobar odnos.

GLAS: Sezonu 2022/2023. proveli ste na pozajmici u Sampdoriji, gdje ste odigrali 30 mečeva u Primaveri, postigli šest golova i imali pet asitencija. U posljednjem kolu Serije A te sezone, protiv Napolija, dobili ste priliku i da debitujete u Seriji A? Koliko Vam je iskustvo sa "Marasija" značilo u Engleskoj?

IVANOVIĆ: Mislim da mi je taj odlazak u Sampdoriju sa 17 godina dosta pomogao u ovom prilagođavanju na engleski fudbal. Mislim da bi mi više vremena na prilagođavanje ovde trebalo da nisam imao to iskustvo. Tamo sam prošao najtežih dva, tri meseca... Prvi put sam otišao od kuće, roditelja, brata, prijatelja... Ali stvarno je u Sampu bilo posle fantastično. Stekao sam dosta prijatelja tamo s kojima se i dalje čujem. Sampdorija je imala neke probleme, pa sam se vratio u Vojvodinu, pa je sve počelo iz početka.

GLAS: Legenda Sampdorije je Vujadin Boškov. Pominju li ga još tamo?

IVANOVIĆ: Boškova su mi odmah pomenuli kad sam došao pošto je on tamo najveća legenda. Stvarno ga cene i poštuju i kad sam im rekao da Vojvodina ima sportski centar koji se zove "Vujadin Boškov", bili su oduševljenji. Postoji veza između ta dva kluba.

Mitrović

GLAS: Rekli ste da Vam je Aleksandar Mitrović dao veoma korisne savjete. Koji je najneobičniji?

IVANOVIĆ: Da ne idem u kraj gde su navijači Vest Hema, ali to su mi rekli ovi iz kluba, ali to sam znao i sam, ha-ha-ha.

Reprezentacija

GLAS: Koliko Vam je značio debi za reprezentaciju Srbije, protiv Danske (0:0) u Ligi nacija, pošto ste odigrali posljednjih osam minuta u Leskovcu?

IVANOVIĆ: Debi mi je bio ostvarenje dečačkog sna, jer sva deca u Srbiji sanjaju da jednog dana igraju za reprezentaciju. Stvarno sam ponosan. Moje je da igram i da jednog dana budem standardan u A reprezentaciji. To nije na meni, selektor odučuje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.