Miloš Jovanović, srpski kuvar sa svjetskim priznanjima: Erdoganu servirao jagnjetinu, Putinu gibanicu

Riječ je o kuvaru Milošu Jovanoviću zbog kojeg danas inostrani turisti hrle u beogradsku Skadarliju i restoran “Mali vrabac” da bi probali neku od njegovih kulinarskih đakonija, koje bez teksta ostavljaju čak i političare.

- Spremao sam hranu mnogim poznatim ličnostima, kako iz javnog, tako i iz političkog života. Među njima su razni predsednici, ministri iz Vlade Srbije, ali i vašem predsedniku Miloradu Dodiku. Naravno, tu su ljudi iz sveta biznisa, sporta, muzike i filma, a imao sam priliku da kuvam i za glumca Stivena Sigala - kaže ovaj vrsni “kuvarski alhemičar”, koji je svoje veliko iskustvo i znanje sticao kao šef kuhinja po najelitnijim restoranima Kipra, Italije i Španije.

Karijeru je počeo devedesetih godina, a da je u pitanju vanserijski talenat bilo je jasno kada je postao najmlađi šef kuhinje u Beogradu, sa samo dvadeset i jednom godinom.

Ističe kako je već sa petnaest, šesnaest godina počeo da kuva i da “krade zanat”. Njegov prvi posao bio je u beogradskom restoranu “Resava”. Nakon NATO bombardovanja 1998. donosi životnu odluku. Pakuje kofere, odlazi do crkve Svetog Marka, moli se i pali svijeću, te kupuje avionsku ratu i odlazi da radi na Kipar.

- Tamo sam bio skoro pet godina. Zbog bolesti jednog od roditelja vratio sam se u Beograd. Onda sam se našao pred dilemom šta i kako dalje. Dejan Deki Stanković, proslavljeni igrač Crvene zvezde, inače moj veliki prijatelj, ponudio mi je tada da budem šef kuhinje u njegovom restoranu “Pjetro del Oro”. Nakon toga radio sam i u poznatoj piceriji “Amici”. Bilo je toga još, ali sam se na kraju skrasio u restoranu “Mali vrabac” u Skadarliji, gdje i danas radim. Odlučio sam da ostanem u Beogradu, jer je to moj grad u kojem se najlepše osećam - kaže Miloš, koji danas iza sebe ima 25 godina uspješne i svjetski poznate kulinarske karijere.

Priznaje kako njegove počeci nisu bili nimalo laki. Bilo je svega. Suza, krvi i znoja. Kaže i da nije imao uzora, a ako bi nekoga morao da izdvoji, onda bi to vjerovatno bio Gordon Remzi, poznati britanski kuvar, čiji rad najviše prati i cijeni.

- Ima tu još par kuvara, ali ih ne bih pominjao da se neko ne bi uvredio. Takođe, smatram da dok god je čovek “na zemlji” i teži kao stalnoj edukaciji, biće dobro i uspevaće u poslu kojim se bavi. U suštini, ne volim kada mi laskaju da sam najbolji srpski kuvar, jer onda to izaziva sujetu i zavist kod drugih kolega - priča Miloš, koji iza sebe ima niz svjetskih priznanja.

Njegov trud i upornost su se na kraju isplatili. Na desetine svjetskih priznanja i zlatnih medalja danas krase zidove restorana u kojem radi. Njegova jela “pričaju na desetine jezika” i nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, pa ni predsjednike država.

- Kada je prošli put dolazio, posjetio nas je i turski predsednik Tajip Erdogan. Za njega sam pripremio jagnjeće kotlete i palentu sa kozjim sirom, suvim šljivama i bademima. A kada je kod nas dolazio ruski predsednik Vladimir Putin, on je insistirao da proba naša nacionalna jela, pa je bio poslužen sa gibanicom i projom, duvan čvarcima, domaćim ajvarom, pinđurom, urnebes salatom, ali i kuvanim suvim mesom od mangulice i teletinom ispod sača - prisjeća se Jovanović.

Kaže da mu je bilo posebno drago kada je restoran došao Milorad Dodik, koga, kako ističe, posebno cijeni i doživljava kao “čovjeka iz naroda”.

- Kad god dođe u Beograd, on ovde svrati na “klopu”. Obično posluša moje preporuke. Dođem za sto i polako “otvaram karte”. Imam neki svoj meni koji kao prvo podrazumeva predjelo koje se zove “Preporuka šefa Miloša”, a koje se sastoji iz mariniranog feta sira sa tikvicama i velikom pršutom na maslinovom ulju, karpaća od krastavca, rukole, čerija i crnog susama. Tu su i rolnice bifteka sa sosom od semena bundeve, te suva šljiva koja je odstojala u vinu, a kojoj vadim košpu i stavljam badem i kozji sir. To onda rolujem sa pančetom i grilujem. To ide kao neko predjelo. A poslije se opet igramo sa ukusima - dodaje Jovanović.

Kada su u pitanju turisti koji dolaze u Beograd kod njega, oni iz Kine dođu sa spremnim zahtjevom - “karađorđeva” šnicla. Turci insistiraju na srpskim specijalitetima, a onda poruče biftek u sosu od bibera. Jovanović kaže da oni često pohvale njegove kreacije starih jela kao što su orasnice, tufahije, urmašice i tulumbe.

Traženi su i ćevapi koje on servira u čašici za rakiju uz dodatak malo kajmaka i vlašca, dok njegov “glavni specijalitet” - praseće bajadere bez koske, obožavaju da jedu visoki evropski zvaničnici.

U potrazi za starim receptima i jelima koja su nekada spremana, odlazi i u manastir Hilandar, gdje je pronašao i stari recept za baklavu. Tajna je, kaže, u tome što suve šljive treba potopiti u bermet, jer ukus baklave tada postaje božanski.

Otkriva da mu je cilj i ideja vodilja da promoviše srpsku nacionalnu kuhinju i jela koja su nekada spremale naše bake.

Kreativnost

Ono po čemu je kuvar Miloš Jovanović nadaleko poznat je njegov izbor najkvalitetnijih namirnica, kao i nevjerovatna kreativnost pri serviranju hrane na tanjir. Njegov moto je: “Tanjir mora da namiguje i da priziva gosta da sve pojede”.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.