Kuda “borba” protiv Rusije može odvesti Evropsku uniju: Brisel srlja u totalitarizam

Nakon blokiranja pojedinih ruskih portala, planirano je i uvođenje nadležnog regulatornog “tijela” koje bi trebalo da spriječi širenje dezinformacija, ali i kažnjava one koje to urade, ali će, najvjerovatnije, biti omogućeno da zemlje članice EU svu zamrznutu rusku imovinu, pa i onu privatnu, konfiskuju i prodaju.

Ono što odmah upada u oči jeste da pod izgovorom kako ruske dezinformacije predstavljaju veliku prijetnju evropskoj bezbjednosti, stabilnosti i demokratiji, Brisel donosi zakone, akte i ograničenja koja su potpuno u suprotnosti sa svim demokratskim tekovinama i načelima na kojima je nastala i organizovana Evropska unija.

Iako je praksa Evropskog suda za ljudska prava da zabrana medija predstavlja ozbiljan čin koji se mora temeljiti na čvrstim pravnim osnovama i objektivnim elementima da bi se izbjegla samovolja, u Briselu su i preko tog olako prešli.

Uz obrazloženja kako je rusko “bombardovanje” i trovanje putem medija prevršilo svaku mjeru, kako se više ne smije dozvoliti da Moskva koristi energente za finansiranje svoje specijalne vojne akcije u Ukrajini, donose se i nameću nova “pravila igre”, ograničavaju slobode, udara po privatnom vlasništvu, propagira jednoobrazni način razmišljanja, te javno osuđuje i kažnjava svako ko nije na fonu jedne takve “demokratske” politike Brisela. Nije poželjno ni razmišljanje svojom glavom, jer za to postoje nadležna tijela koja će govoriti šta je ispravno, a šta ne.

Nije preporučljivo sagledavanje čitave šume, već se pred svakog pojedinca stavlja jedno te isto vještačko drvo u koje se mora gledati.

Inkvizicija

Rimska inkvizicija svojevremeno je osnovana kako bi se kaznili i “disciplinovali” bogohulni koji su se drznuli da “potkopavaju” ugled crkve i drugačije misle.

Da li solidarnost koju evropske zemlje žele pokazati u slučaju ukrajinske krize počinju ličiti na inkviziciju, te da li zbog toga evropska zajednica postaje totalitarno društvo, u kom će glavnu riječ voditi odmetnuti briselski centri moći koji se sve više postavljaju iznad interesa zemalja članica, ali i građana? Da li su naredni koraci ukidanje veta kojim se blokiraju određene odluke koje nisu u interesu određenih zemalja i stvaranje nekakve “evropske vlade”?

Dvogodišnja kriza, uzrokovana pandemijom virusa korona i restriktivne mjere koje su je pratile doveli su do neviđene pravne prakse, jer je dala ogromnu moć odlučivanja pojedincima. Ukrajinska kriza je samo produžila takav modus operandi. Stoga se mnogi pitaju slijedi li nam budućnost u kojoj će neizabrana međunarodna i paradržavna tijela nametati zakone i pravila?

Sagovornici “Glasa Srpske” nemaju tu dilemu. Uvjereni su kako Evropska unija polako, ali sigurno svojom inkvizitorskom politikom klizi ka jednom društvu sa svim oblicima totalitarnog, a čije konce vuku pripadnici duboke države i odmetnutih briselskih centara moći, koji su se stavili u službu američke spoljne politike i krupnog kapitala, a čiji je krajnji cilj stvaranja jednog potpuno kontrolisanog društva u kom bi svako iskakanje iz zacrtanih normi ponašanja smatrala velikom jeresi.   

Prema riječima političkog analitičara Srđe Trifkovića ovakve i slične slike mogli smo vidjeti još prije šest, sedam godina, kada su sankcionisani svi oni koji su se drznuli da komentarišu spoljnu politiku tadašnje njemačke kancelarke Angele Merkel u vezi njene politike otvaranja granica za priliv migranata.

- Tada su ljudi gubili posao i bili podvrgnuti maltretiranju ako bi izrazili bilo kakvu sumnju u mudrost Angele Merkel. Dakle, princip političke (ne)korektnosti, a koji bismo mogli uporediti sa Titovim vremenom kada se to zvala moralno-politička podobnost, već dugo je prisutan i u samoj Evropskoj uniji. I to u najgorem obliku. Uspostavljaju se orvelovski organi za kontrolu pisane javne reči, a što je već viđeno, recimo, u Americi, gde je izvesna gospođa Jankovic nedavno imenovana za direktora Sektora za suzbijanje dezinformacija. To vrlo orvelovski zvuči, zar ne! A ona je inače bila aktivna u širenju informacija o navodnom ruskom uplitanju u američke izbore 2016. godine. Toliko o tome - kaže Trifković.

Kontrola

Prema njegovom mišljenju sve to na kraju vodi ka jednom zaokruženom sistemu totalitarne kontrole, a koji se i dalje tobože zasniva na nekim demokratskim principima, toleranciji i ljudskim pravima.

- Nažalost, sve to je zasnovano na vrlo čvrsto definisanim ideološkim postulatima. Odnosno, sve je dopušteno osim onoga što nije u skladu sa unapred zacrtanim političkim ciljevima briselskih birokrata. Naravno reč je o neizabranoj birokratiji. Za ideologe te i takve Evropske unije, demokratija se zasniva na ideološko poželjnom ishodu, a ne na istinskom učešću građana u političkim procesima i odlučivanju. Dakle, prema njihovom mišljenju, demokratski bi bilo da sutra “padne” Vladimir Putin u nekoj izrežiranoj obojenoj revoluciji, iako aktuelni ruski predsjednik uživa više od tri četvrtine podrške građana Rusije -  istakao je Trifković.

Kako je dodao, ta otuđena briselska aparatura godinama već radi i na tome da likvidira ostatke nacionalnih suvereniteta članica Evropske unije, a što se najbolje moglo vidjeti na primjeru sankcija Poljskoj zbog Zakona o izboru sudija. Evropski sud pravde, kaže, tokom prošle godine je pokušao da se stavi iznad poljskog ustava i njihovih sudova.

- Situacija oko Ukrajine ponovo je iskorištena i zloupotrebljena da bi se nastavili sa tim projektom, ali nisam baš siguran da li će im to uspeti, jer će posledice samoubilačkih zapadnih sankcija protiv Rusije biti tako drastične i razorne po njihove domaće ekonomije, da će se evropske države morati u jednom trenutku osvestiti. Bar se nadam. Evropljani su trenutno do te mere indokrinisani i sabijeni u jedan ćošak, a koji ih vodi u propast. Obični ljudi sve to gutaju i trpe, jer je za njih bilo kakav demonstrativni potez previše skup. Nešto u Nemačkoj pokušavaju uraditi i suprotstaviti se svemu tome. Rade to kandidati AFD-a, ali i u Francuskoj od strane Marin le Pen, ali to odmah naiđe na oštru osudu mejnstrim medija. Zbog svega toga, Evropa se danas našla u zagrljaju plišanog totalitarizma koji se s jedne strane zaklinje u ljudska prava i toleranciju, a s druge, primera radi, u BiH dopušta jedan razulareni govor mržnje bošnjačkih političara i medija - kaže Trifković.

Globalisti

S njim se slaže i istoričar Aleksandar Raković, navodeći kako i on smatra da su se neki prvi odrazi tog totalitarnog društva mogli vidjeti tokom migrantske krize, kada su širom Evrope podignute razne žičane ograde i betonski zidovi. Onda se, kako kaže, sve nastavilo tokom pandemije virusa korona, kada je ograničena sloboda kretanja i izbora.

- Sada je na sceni treći talas. Ograničava se sloboda govora, mišljenja i udara po privatnoj imovini. Mislim da Evropska unija klizi ka potpunom totalitarizmu. I možda je to čak nečiji plan. Nekada otvorena Evropa sada postaje sve zatvorenija i konzervativnija. Sve ove pomenute krize briselski centri moći iskoristili su kako bi se uvele razne represivne mere. I oni to pravdaju kako rade zbog dobrobiti svojih građana. Sve to u stvari vodi ka potpunom zatvaranju i stvaranju sistema kontrole po orvelovskom modelu. Oni hoće od nas da mi mislimo da treba da mislimo kako oni misle da treba misliti - naglasio je ovaj istoričar.

Smatra i da je čak i u vrijeme hladnog rata bilo daleko više sloboda nego danas, jer ono što je tada izgledao kao jedan podijeljeni svijet u stvari bila su dva bloka koja su bila korektiv jedan drugom.

- Čak su i socijalistička i kapitalistička društva u nekom ranijem periodu bila humanija prema građanima nego danas. Istina, bila su ideološki represivna, pogotovo na istoku, ali je to i bilo vreme ekspanzije nauke i kulture, pa čak i socijalne pravde. Prisetimo se samo vremena kada smo sa jugoslovenskim pasošima putovali širom Evrope bez ikakvih administrativnih ili bilo kakvih drugih ograničenja. Danas to nije tako. Ograničavaju se putovanja, dižu zidovi i ograničava sloboda govora i mišljenja. Neko naprasno buđenje naroda nije realno. Građani Evrope su već odavno ubijeni u pojam. Oni su godinama psihološki modelovani da jednostavno nema potencijala da dođe do bunta ili neke mirotvorne pobune protiv svega toga. Ako se nešto i desi, poput bunta u Francuskoj prije par godina, biva brzo ugušeno. Da bi takvi procesi bili uspešni oni moraju da imaju ciljeve, pa samim tim i strategiju i taktiku. To ne mogu biti “Fejsbuk” procesi. Od toga nema ništa - smatra Raković.

Politički analitičar Dragan Petrović uvjeren je kako se sve ovo odvija uz “malu pomoć” i “asistenciju” Vašingtona, a što Evropu pretvara u taoca globalista.

- Mislim da se mađioničarskim trikovima čitava Evropska unija pokušava, sa svojim protivrečnostima, pretvoriti u jedno mesto koje će preko briselskih birokrata biti pod potpunom kontrolom Amerike. I sve ovo što se sada radi ide u tom cilju. Primetno je sve veće ograničavanje svih vrsta sloboda. Iza svega stoji mala grupa prebogatih ljudi koji kupujući medije i političare prave svet po svojoj meri, a u kom bi čovek pojedinac imao ulogu samo roba. Nadam se da će u Evropi da progledaju, dok ne bude kasno. U protivnom dogodiće se da će Evropskom unijom, pa samim tim zemljama članicama, upravljati jedna otuđena kasta ljudi koja će nastaviti sa stvaranjem jednog totalitarnog društva. Nažalost, inkvizicija radi punom parom -  poručio je Petrović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.