Koji su mogući scenariji za Kosovo - rasplet ili uvod u veću eskalaciju: Amerika priprema treću i završnu klapu filma

Ili će možda nastaviti s novim zaoštravanjem situacije i policijskim aparthejdom u srpskim sredinama? Koliko je realno da zbog trenutne neposlušnosti i odbijanja da se povinuje zahtjevima zapadnih međunarodnih mentora, tvoraca današnjeg Kosova, Amerika Kurtija još jednom diskretno udalji sa političke scene Kosova? Da li bi to nešto promijenilo?

I na kraju da li dolazak novih snaga NATO-a na Kosovo, zbog novih napetosti, šok-bombi i suzavaca, može pretvoriti ovu južnu srpsku pokrajinu u neki novi svojevrsni međunarodni protektorat, neku novu Palestinu ili Kipar, kako je to nedavno upozorio američki ambasador na KiM Džefri Hovanijer? Koji je od ovih scenarija realan, a koji nije i zbog čega?

Uzmi Ili Ostavi

I najbolji scenaristi i dramaturzi vjerovatno bi teško, sa sigurnošću, mogli reći kako bi mogao izgledati nastavak filma o Kosovu, čija je prva klapa pala još 1999. godine s prvim NATO bombama, a onda i druga 2008. godine, kada je Kosovo proglasilo svoju nezavisnost. Na red je došla i treća klapa, nakon što je Briselski sporazum gotovo pokopan, a koja je najavljena s predstavljanjem njemačko-francuskog mirovnog plana za Kosovo, po principu uzmi ili ostavi. S njim se čeka, jer je Kurti odlučio da dodatno zakomlikuje stvari na terenu, odbijanjem da osnuje ZSO, organizovanjem kontejner izbora, a onda i slanjem naoružanih specijalnih policijskih snaga na sjever da bi sproveo "demokratiju", koju je izgleda naučio od svojih zapadnih mentora.

Sagovornici "Glasa Srpske" smatraju da Amerika i dalje drži sve konce u svojim rukama te da to što je ona osudila Kurtijevu neposlušnost i bahato političko ponašanje može, ali i ne mora, ništa da znači. Takođe smatraju i da Vašington sigurno neće drastično mijenjati svoju politiku prema Kosovu, pogotovo kada je u pitanju nezavisnost.

Prema riječima političkog analitičara Cvijetina Milivojevića, prvo i osnovno pitanje je - šta bi bilo pravedno, a šta ne, na osnovu međunarodnog prava, a šta na osnovu "stanja na terenu" i realnosti koju promovišu pojedine zapadne sile.

- Kao prvo, mislim da nam svima mora biti jasno da je američka spoljna politika jednaka kosovskoj spoljnoj politici. O tome je još govorio bivši kosovski premijer Ramuš Haradinaj, praveći taj znak jednakosti i faktički priznajući ko u stvari vuče sve kosovske konce. Znači kosovski političari ne donose samostalno svoje odluke - kaže Milivojević.

Opasnosti

Smatra i da ukoliko Amerikanci iskreno žele da na Kosovu bude formirana ZSO, oni će to i učiniti, bez obzira na to šta o tome mislili Kurti, Tači, Haradinaj, Mustafa ili neko drugi iz Prištine.

- Čini mi se, to je neki moj utisak, da u Vašingtonu trenutno nema iskrene volje da ZSO bude i formirana, bar ne onako kako je to predviđeno Briselskim sporazumom, da one imaju svoj budžet, teritoriju i pravo na posedovanje imovine. To su ključne stvari za opstanak Srba, ne samo na severu Kosova, već i ostalim kosovskim enklavama, a koje su predviđene pomenutim sporazumom.

Ali, kako što možemo da primetimo, Amerikanci pokušavaju da do krajnjih granica revitalizuju stvari. Kažu: "Mi smo za ZSO i nateraćemo Kurtija da to sprovede", ali kada ih neko pita o formi tih opština oni pokušavaju nametnuti neke nove i nakaradne modele. Znači, sve se svodi na to da Amerikanci poštuju ustav Kosova, ne Srbije, koji je 200 godina stariji. A u tom i takvom ustavu Kosova piše da ne može postojati nacionalna zajednica opština. Verujem da će Amerikanci na kraju naterati Kurtija da osnuje ZSO, ali kao nekakvu nevladinu organizaciju. Iz njihovih poruka da neće dozvoliti formiranje nekakve nove Republike Srpske na Kosovu možemo videti u kojem pravcu će to dalje ići. Moje mišljenje je da ukoliko se uistinu želi postići nekakav kompromis, upravo formiranje takvog entiteta na Kosovu može biti jedini put da se srpska strana ne oseti poraženom ili pobeđenom, ali i da se Srbima sa Kosova pruži bilo kakav osećaj bezbednosti i sigurnosti. Nažalost našli smo se u ovoj situaciji, gotovo bezizlaznoj, jer smo dopustili da propadnu briselski pregovori, a koji je trebalo da regulišu status Srba i Albanaca, bez prejudiciranja konačnog rešenja - navodi Milivojević.

Vraćanje

Na početak

Kaže i kako su vlasti Srbije u posljednjih 11 godina propustile mnogo toga pa i da otvore pitanja imovine na Kosovu, kako one društvene, tako i građana i Srpske pravoslavne crkve. Kako kaže, kada bi ta tema bila otvorena, onda bi bilo potpuno svejedno kakav bi bio status Kosova, jer građani, crkva i srpska preduzeća imaju u svom vlasništvu više od 50 odsto zemljišta, što podrazumijeva i vrijedna nalazišta određenih ruda.

Vrijednost tih nalazišta, prema nekim ranijim procjenama Svjetske banke, navodi Milivojević, kreće se oko nekoliko stotina milijardi evra. Pri tome, dodaje on, ne treba zaboraviti ni crkvenu imovinu.

- Pravo svojine je univerzalno. Ne može to niko gumicom izbrisati. Umesto da smo otvorili sva ta sporna pitanja, naše vlasti donose iznuđene i pogrešne odluke. Kao prvo mislim da je trebalo jasno staviti do znanja i poručiti da ne mogu nikakvi Francuzi, Nemci ili Amerikanci predlagati bilo kakva rešenja. Jedino mesto za to je Savet bezbednosti UN, koji jedini ima mandat za posredovanje u bilo kakvim pregovorima. Znači Srbija treba da traži da ovi pregovori Beograda i Prištine budu vraćeni tamo gde im je i mesto. Umesto toga mi smo uvučeni u jednu paradoksalnu situaciju, da se kao posrednici u ovim razgovorima pojavljuju zemlje koje su prvo bombardovale Srbiju, a onda i priznale nezavisnost Kosova. Pa ko onda može očekivati da te zemlje budu nepristrasne. To je nonsens - poručio je Milivojević.

Model kipra

Kako je dalje naveo Milivojević, on je uvjeren da bi rješenje pitanja Kosova trebalo tražiti i u sklopu globalnih dešavanja i pregovora do kojih će sigurno doći u jednom trenutku - između Kine, Rusije i Vašingtona.

- Moramo biti strpljivi, pogotovo jer smo duboku ušli u nametnuti proces odricanja Kosova. Ako nastavimo s tim, nema povratka. Znači suština svega je da zapadne zemlje žele da Srbija, na ovaj ili onaj način prizna Kosovo. Dok god Srbija ne bude pristajala na ultimativne zahteve i tražila povratak na Briselski sporazum, imaće šanse da zadrži svoju južnu srpsku pokrajinu. Ja bih čak podržao nedavni predlog da bude uveden model Kipra, jer smo i na tom primeru videli da je moguć suživot i pored zamrznutog konflikta - kaže Milivojević.

Smatra i da nije važno da li će Kurti ostati ili otići zbog pokazivanja neposlušnosti, jer kako je istakao, ko god bio na njegovom mjestu neće ništa promijeniti, jer u Prištini postoji opšti nacionalni konsenzus o ovim pitanjima.

- Mislim da previše pažnje posvećujemo Kurtiju. On je samo igračka. Nebitan je. Amerikanci odlučuju o svemu. I ako sada pogledamo na neke ranije predloge, kao što je recimo Ahtisarijev plan, onda možemo videti da je on bio mnogo povoljniji od sadašnjih rešenja. Meni je sve bilo jasno, u kojem pravcu sve ovo ide kada su Kurti, Britanci i Amerikanci počeli da kao mantru ponavljaju da neće dozvoliti da se na prostorima Kosova napravi nekakva nova Republika Srpska. Tada je jasno stavljeno do znanja da je ZSO samo jedna oblanda - kaže Milivojević.

Karambol

I politički analitičar Ognjen Karanović kaže da je, kada se govori o Kosovu, ali i svim političkim dešavanjima, kako u regionu tako i svijetu, Amerika i dalje glavni akter i režiser svih dešavanja.

- Pokazalo se da ni Evropska unija, ni bilo ko drugi ne može pokrenuti političke procese na Kosovu, bez učešća i arbitraže Amerike. Oni daju završni pečat. Mi smo i dalje daleko od bilo kakve završnice te su opasnosti od izbijanja novih eskalacija još prisutne, pogotovo zbog ponašanja vlasti u Prištini. Ono što donekle ohrabruje jeste da je Vašington pokazao da neće tolerisati samovolju Kurtija i nasilna rešenja. Takođe na jasan način mu je stavljeno do znanja i da on politička rešenja ne bi trebalo da traži na drugim adresama, pre svega onim u Velikoj Britaniji ili Nemačkoj. To poprilično marginalizuje Kurtijev položaj, ali verujem da on neće tako olako pristati na to, jer nema drugih opcija. Njegov krajnji cilj je da stalnim zaoštravanjem atmosfere protera preostalo lokalno srpsko stanovništvo sa Kosova. On je na vlast došao promovišući jednu ekstremnu nacionalnu politiku. Ukoliko bi od toga odustao, to bi bio kraj Kurtijeve političke karijere - kaže Karanović.

Dodaje i da od Amerike ne treba očekivati da promijeni svoj strateški stav o Kosovu, iako vrlo dobro znaju da je to besmislica i da su napravili veliku grešku i geopolitički karambol.

- U ovoj priči je bitno što su oni sada shvatili da je Srbija jedno drugačije mesto i da će morati zajedno sa Beogradom tražiti kompromisna rešenja. A šta je trenutno rešenje za ovu situaciju, da Priština prvo povuče svoje specijalce, raspiše nove lokalne izbore u četiri srpske opštine i onda osnuje ZSO onako kako je previđeno Briselskim sporazumom. Onda se može pričati o drugim stvarima. Ukoliko Kurti to ne uradi, onda je veliko pitanje da li će Amerika i dalje čuvati svoje čedo - poručio je Karanović.

Linija vatre

Doktor političkih nauka Stevan Gajić smatra da premijer privremenih prištinskih institucija, poput surfera pokušava da uhvati talas koji se kotrlja na globalnom nemirnom moru.

- Želi iskoristiti situaciju u vezi sa Ukrajinom i spoljnu politiku Srbije, da bi iz svega izvukao što veću korist, jer shvata da se zapadnim zemljama zbog Rusije žuri da što pre reši pitanje Kosova - kaže Gajić.

Organizovanjem prvo kontejner izbora, a onda i pokušaja da se na nasilan način uspostavi albanska vlast u srpskom sredinama, Kurti prema riječima Gajića želi uspostaviti potpunu policijsku i vojnu kontrolu, odnosno diktaturu na sjeveru KiM pa samim tim i prekinuti bilo kakve veze srpskih enklava sa Srbijom.

- Ne treba zaboraviti da su Albanci već napravili veliki broj vojnih baza na severu. Kurti, kao albanski šovinista, zapravo lenjinista, odnosno neko ko je ogrnuo šinjel Envera Hodže, ne može da trpi bilo kakvo prisustvo Srba na Kosovu. I zbog toga bi on najsrećniji bio kada bi se Srbi milom ili silom iselili sa Kosova. Da ih nema - ukazuje Gajić.

Smatra i da Kurti sve ovo ne radi bez znanja i zelenog svjetla pojedinih zapadnih zemlja. Kako je istakao, ono što odmah upada u oči jeste da jedino Britanci nisu osudili nasilje na Kosovu.

- Bivši državni sekretar Džon Keri je još 2015. godine rekao da će se Moldavija, Gruzija, Ukrajina, Makedonija, BiH ali i Srbija naći na liniji vatre između Rusije i Zapada. Da li će se to njegovo zloslutno predviđanje i ostvariti? Mislim da to trenutno ne bi bilo u interesu Vašingtona da ponovo potpale neku vatricu na ovim našim prostorima - naglasio je Gajić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.