Istraživanje: Profil tipičnog hrvatskog prevaranta
ZAGREB - Tipični hrvatski prevarant je muškarac sa dugim stažom u organizaciji koja je žrtva prevare, star je oko 50 godina i u više od dvi trećine slučajeva ima i saučesnike, zaključak je prvog sveobuhvatnog istraživanja sprovedenog pod nazivom "Kako krademo?".
Istraživanje je sprovedeno od Udruženja ovlašćenih istražitelja prevara Hrvatska i lokalnog ogranka ACFE, o vrstama i načinima prevara u hrvatskom privrednom okruženju.
Istraživanje je upućeno na adrese više od 3.500 ispitanika, detaljno ispituje 124 slučaja prevare u 16 različitih sektora privrede u poslednje dve godine.
Ukupna zabeležena šteta je veća od 165 miliona kuna (jedan evro vrijedi oko 7,5 kuna), a procenjuje se da je i do 13 posto ukupnih prihoda izgubljeno usled prevara.
Prosečni gubitak po oštećenoj organizaciji je oko 750.000 kuna, a tipična prevara traje osam meseci pre nego što bude otkrivena. Protivapravno prisvajanje imovine je najčešći oblik prevare (52 posto slučajeva), potom mito i korupcija (31 posto), dok je treći i brzorastući oblik pevare sajber kriminal (22 posto).
Tri četvrtine prevara obuhvaćenih istraživanjem prijavljeno je u privatnom sektoru, dok ostatak otpada na državni i javni sektor. Svega 22 posto prevara je otkriveno dojavom ili prijavom, a u odnosu na međunarodne iskustva, Hrvatska je ispod proseka u menadžerskim kontrolnim mehanizmima, piše zagrebački Jutarnji list.
Čak 13 posto svih prevara je otkriveno slučajno, polovina organizacija ne poseduje kontrolne mehanizme za otkrivanje prevara, a svega sedam odsto organizacija je u trenutku prevare imalo SOS telefon ili drugi formalni mehanizam prijavljivanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
