Dragan Simeunović, akademik, o “Otvorenom Balkanu”: Ekonomsko udruživanje rješava i političke probleme

Smatra ovo profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske Dragan Simeunović, navodeći da je mnogo primjera iz nama bliske i dalje istorije koji najbolje ilustruju da ovakvo i slično ekonomsko zbližavanje i udruživanje država može pomoći da se prevaziđu naizgled nepremostive političke razlike.

- Prisetimo se samo vekovnih napetosti između Francuske i Nemačke, a koje su uklonjene njihovom ekonomskom saradnjom. Ne treba zaboraviti i da je sama Evropska unija prvobitno osmišljena kao evropska ekonomska zajednica. Zbog toga sam ubeđen i da je projekat “Otvoreni Balkan” dugoročno dobar za sve balkanske narode, kako na ekonomskom, tako i na političko planu, jer bi smanjili tenzije, a političari bi bili naterani da dignu svoje glave iz peska - kaže Simenunović.

GLAS: Da li takvih primjera ima još?

SIMEUNOVIĆ: Naravno. Pogledajte skandinavske države. Suština čitave ove priče jeste - ako nas drugi već smatraju kao nešto posebno izolovano, pa i kao region nižeg reda, što mi ekonomski svakako jesmo, onda je na nama da pokažemo da više vredimo, te da se udružimo, jer se i na primeru Evropske unije vidi da kada se narodi i države udruženi u neku ekonomsku zajednicu, postaju mnogo jače i uspešnije. To je najbolji recept za budućnost.

GLAS: Zašto se onda dio vlasti u BiH toliko protivi ulasku u ovaj ekonomski savez, iako on sa sobom nosi samo pozitivne benefite?

SIMEUNOVIĆ: Verovatno je u pitanju nepoverenje, jer jedna takva inicijativa dolazi sa srpske strane. Ali, ako je Albanija mogla da se ekonomski udruži sa Srbijom, u jednom tako osmišljenom ekonomskom projektu, koji bi trebalo da omogući lakši promet robe i usluga, ne vidim zašto ne bi i BiH to prihvatila. Bošnjaci su celi jedan vek živeli u zajedničkoj državi koja se zvala Jugoslavija i imali su dobra iskustva. Ne prizivam stvaranje neke nove Jugoslavije, daleko od toga, već ukazujem samo na ekonomske, ali i političke prednosti, ovakve vrste saradnje u regionu, a posebno u uslovima kada na Balkanu vlada tolika netrpeljivost.

GLAS: Pa šta bi onda poručili političarima iz FBiH?

SIMEUNOVIĆ: U Sarajevu treba da razumeju da, ne samo među pojedincima, već i među narodima, dolazi do perioda zbližavanja i udaljavanja. Ne može se stalni biti u harmoniji. To nije moguće ni unutar same porodice. Ali, nesuglasice vremenom prođu. Mržnja nije trajno osećanje i ona samo iscrpljuje. Ukoliko bi svi postali deo ovog ekonomskog saveza, kom su do sada pristupile tri države: Srbija, Abanija i Severna Makedonija, balkanski narodi bi mnogo bolje funkcionisali, u boljem položaju i odnosima. Naravno, a što je bitno, dovelo bi i do manje zavisnosti od dobre volje velikih sila i određenih finansijskih institucija.

Mešetarenje Zapada

GLAS: Nedavno ste rekli da ovo zbližavanje ne odgovara velikim silama. Zašto?

SIMEUNOVIĆ: Velike sile konstantno mešetare balkanskim prostorima, upravo polazeći od našeg siromaštva i neobrazovanosti. Jednom rečju zbog naše neprosvećenosti. Kada bi se udružili i ekonomski uzdigli mi bismo na svakom planu, pa i na onom političkom, bili uspešniji i manje bi nam bili potrebni strani faktori. Ne bi bilo te zavisnosti. Da zaključim, “Otvoreni Balkan” je dobra ideja i ne predstavlja nikakvo okretanje leđa, Evropskoj uniji, Turskoj ili Rusiji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.