Bog je ovdje pomjerio granice: Manastir Tumane godišnje posjeti milion vjernika FOTO

Mjesto gdje se sabira narod iz svih srpskih zemalja prava je oaza mira, duhovnosti, tišine i vjere, gdje se svakodnevno dešavaju Božija čuda, uz razna iscjeljenja.

Molitve upućene svetom Zosimu Tumanskom i svetom Jakovu okupljaju vjernike na ovom svetom mjestu. Sve ovo potvrdio je za "Glas Srpske" arhimandrit Dimitrije (Plećević), starješina manastira Tumane.

- Drevna svetinja koja postoji na ovom mestu nešto više od šest vekova nastala je na mestu života, podviga i smrti proslavljenog pustinjaka svetog Zosima sinaita, koji je među ostalim sinaitima u vreme kneza Lazara došao na ovo sveto mesto da se podvizava. Od nastanka manastira Tumane pa sve do danas ovo mesto je svetinje koja živi punim sjajem - počinje priču arhimandrit Dimitrije.

Dodaje da je ovaj manastir okosnica najsvetijih vrijednosti jer sabira naš narod.

Ljudi iz Srpske u velikom broju pohode ovu svetinju i upravo postojanje ovakvih hodočasničkih i svetih mjesta pokazuje da granice nisu ono što određuju ljudi već su granice ono što određuje Bog.

- Čitav svet pravoslavni dolazi ovde i ne samo pravoslavni, nego i ljudi drugih vera tražeći blagoslov i utehu od tumanskih svetitelja. Vidite da u ovom vremenu raznih vrednosti ovakva jedna ne samo istorijska, duhovna, nego i nacionalna priča traje i ima smisla, što pokazuje narod koji se ovde sabira tražeći na ovom svetom mestu blagoslov Božiji. Ova svetinja je simbol toga i zato je njen značaj veliki - kaže starješina manastira Tumane.

Na ovom mjestu, udaljenom samo devet kilometara od Golupca, nema granica, jer je Bog prisutan i svi sveci. Zato se i dešavaju Božija čuda i iscjeljenja.

- Bog je ovde pomerio granice u suštini i blagoslovio je da se ovo sveto mesto pojavi ovde i na ovakav način. Mesto utehe, blagoslova i sabiranja vernog naroda i gde imate takvo sabranje, gde više od milion ljudi poseti svetinju na godišnjem nivou, svakako da će granice biti pomerene i iz vremena uplovićemo u večnost - rekao je Dimitrije.

Ovo sveto mjesto svakodnevno posjećuju hiljade vjernika, kako bi pristupili molitvi i cjelivanju moštiju svetog Jakova i svetog Zosima.

- Ovde se svakodnevno služi sveta liturgija i bogosluženje i monaški život bratstva jeste prioritet ovoga manastira. Međutim, tu smo da poslužimo narodu Božijem koji dolazi kod svetih Zosima i Jakova i u njihovo ime mi smo ti koji ćemo da ih primimo i ugostimo - dodao je Dimitrije.

Ljudi dolaze do svetinje sa svih meridijana, ali i sa različitim problemima Molitve upućene tumanskim svecima liječe mnoge bolesti, a svjedočenja ljudi govore i o tome kako su sveci u život vratili  i one koje su ljekari otpisali.

- Dolaze ljudi sa raznim potrebama i oni koji su bolesni i koji žele duhovni mir, blagoslov, utehu i tako redom. Dar Božiji je takav da su u ovom vremenu sveti Zosim i sveti Jakov Tumanski proslavljeni darom čudotvorstva i to ćete videti na svakom koraku i svakog dana. Mislim da nema nijednog trenutka u manastiru da se nije neko čudesno znamenje dogodilo. Narod prosto čuvši to od usta do usta, sabira se, osjećajući svetinju na ovom mestu  - istakao je  Dimitrije.

Kaže i da su, kada je bratstvo obnovilo isposnicu svetog Zosima 2017. godine sa vjernim narodom, obnovili i jedan drevni običaj koji su ruski monasi uveli, a to je presvlačenje moštiju svetog Zosima uz litije sa moštima od manastira do njegove isposnice.

 - Odredili smo da to bude uvek u nedelju po Spasovdanu. Ove godine presvlačenje moštiju je 5. juna. Narod se sabira i dolazi iz svih krajeva sveta, tu budu desetine ljudi da prime blagoslov svetitelja. I zaista je prelepo videti taj živi ognjeni stub molitve koji se iz Tumana tog dana pruža do prestola Božijeg - to su hiljade ljudi koji u miru, radosti i tišini očekuju blagoslov Božiji moleći svetog Zosima - rekao je arhimandrit Dimitrije.

Prosvetiteljska misija

Bratstvo manastira ne oslanja se na priloge, već rade kako bi bili samoodrživi.

- Nismo želeli da manastir živi samo od dobrovoljnih priloga ljudi i vernika. Prosto manastir treba da ima svoje delanje, mogućnost za izdržavanje, jer svi treba da se trudimo koliko je u našem daru i mogućnostima. Tako imamo pastrmske ribnjake, desetak krava, pčele, mini zoološki vrt, vodenicu... Imamo i svoju rakiju, svoj konjak. Sada treba nešto da radimo i po pitanju manastirske redakcije, možda čak i postrojenje za proizvodnju piva, ali videćemo sve - rekao je Dimitrije.

Pored toga, uveliko se radi i na novim objektima koji su u izgradnji, odnosno na izgradnji konaka.

-  Potreba se javila s obzirom na to da mnogo ljudi dolazi ovde da poseti svetinju. Mnogi od njih, a naravno među njima i ljudi koji su teško bolesni, iz daleka dođu i treba da prenoće u manastiru. Biće napravljena zgrada kapaciteta za 120  ljudi koji će moći ovde da prenoće, ispod će biti jedan lep vinski podrum i na trećem spratu biće velika biblioteka od 50.000 naslova te divna sala za predavanja, da pokažemo da pored duhovnog manastir ima i prosvetiteljsku, kulturnu misiju u narodu -  naglašava  Dimitrije.

A 29. maja svi koji kupe "Glas Srpske" na poklon će dobiti knjižicu koja se sastoji od 32 strane, gdje su samo neka od svjedočenja ljudi koji su tu doživjeli Božije čudo.

- Mi smo imali običaj svake godine pred presvlačenje mošti Svetitelja da uz neki dnevni list podelimo u Srbiji  svedočenja ljudi o čudima svetog Zosima i svetog Jakova. Eto ove godine se pružila mogućnost da takav jedan projekat ostvarimo i sa našim narodom u Srpskoj. Da pokažemo da je to jedan narod i da granica može da postoji samo onda kada je ljudi u srcu svome naprave i da drugih granica nema. Eto to je izraz ljubavi, jedinstva i zajedništva - veli Dimitrije.

Naglašava da su se i u teškom vremenu epidemije virusa korona u manastiru sabirali vjernici.

- Manastir je uvek bio posećen, osim kada je bilo zaključavanje, ali čim je sve otvoreno na nekoliko časova odmah je manastir bio pun - kaže Dimitrije i ponavlja da nema dana da ne prođu hiljade ljudi kroz ovu svetinju.

Mladima poručuje da dolaze u crkvu i da vjeruju.

- To je dvostruki put, ne samo od strane naroda prema crkvi, nego i obratno. Mi moramo da budemo ujedinjeni - i sveštenstvo sa narodom i narod sa sveštenstvom u toj misiji. Da ulepšavamo život jedni drugima, da se radujemo jedni sa drugima, da nosimo patnje i teškoće zajedno u ime Gospodnje, da pokažemo da smo ti koji smo vesnici Gospodnji u životima naših bližnjih - zaključuje .

Predanje o Milošu Obiliću

Predanje o Milošu Obiliću, manastiru i svetom Zosimu ovdje živi i danas.

-  Predanje koje seže duboko u vekove, kaže, da je ovu svetinju sazidao Miloš Obilić koji je nehotice ranio isposnika - pustinjaka Zosima, sinaita, koji se podvižavao u obližnjoj pećini. Ponevši ga svome dvoru, vidaru da mu izleči rane, na mestu današnjeg manastira Tumane, sveti Zosim je rekao "Tu mani - nema leka, pusti me da umrem" i tu ga je Miloš Obilić i sahranio. Kada je došlo vreme da se ratuje sa Turcima, on je zidao manastir. Tu su ga prekinuli glasnici kneza Lazara sa rečima  "Tu mani zadužbinu i dođi da idemo u boj". I zaista je manastir Tumane dokaz da je kosovski zavjet srpskog naroda živ i u ovo vrijeme kada nam se rasparčava  sve to što je naše, kada nas protjeravaju sa vjekovnih ognjišta i prekrajaju istoriju - ističe Dimitrije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.