Savjeti psihologa Snežane Jondže: Naglasite djetetu da ga volite i da ono nije krivo za razvod

Aleksandra Madžar
Savjeti psihologa Snežane Jondže: Naglasite djetetu da ga volite i da ono nije krivo za razvod
Savjeti psihologa Snežane Jondže: Naglasite djetetu da ga volite i da ono nije krivo za razvod

Razvod braka je značajna odluka za partnere i za većinu je to odluka pa onda i proces koji je veoma neprijatan, stresan i često bolan. Kada bračni partneri imaju i djecu, te i roditeljsku ulogu, razvod postaje jedan od većih izazova.

Budući da su razvodi roditelja sa maloljetnom djecom sve češći, psiholog Snežana Jondža smatra da je važno da pričamo o tome šta roditelji mogu da urade da umanje štetu koju razvod ima po dijete i da olakšaju djetetu proces razvoda i privikavanje na novu životnu situaciju. Upravo na tu temu Snežana je govorila u ovom broju “Glasovog” dodatka.

- Razvod može izazvati kod dece razne emocije. Mogu se osećati tužno, ljuto, zabrinuto, zbunjeno ali mogu osetiti i olakšanje i sreću ukoliko je razvod doveo do prekida stalnih svađa i roditelji postanu dostupniji i raspoloženiji. Neka deca kroz razvod prođu bez nekih većih problema i priviknu se na novonastalu situaciju, pogotovo ako je novonastala situacija bolja od one prethodne. U slučaju da neka deca kroz razvod prolaze teško i nose dugo posledice i ožiljke onoga što se tokom i nakon razvoda dešavalo - objasnila je Snežana.

Roditelji se nekada pitaju kako da dijete pripreme za razvod i kako da se postave prema djetetu kako bi mu olakšali situaciju i proces razvoda. Snežana je dala nekoliko savjeta šta to roditelji mogu da urade.

-        Tek kada budete doneli odluku, razgovarajte sa detetom i recite mu da ste odlučili da se razvedete. Nemojte ulaziti u detalje jer detalji mogu biti bolni za dete slušajući detalje vašeg partnerskog odnosa koji se ne tiče njega. Važno je naglasiti da se radi o zajedničkoj odluci i detetu ne govoriti ko je “kriv”. Dete i nakon razvoda treba da ima oba roditelja i da ih tako i doživljava, da su oboje tu i da nije jedno od njih krivo što se “rasturila porodica” ili “što je ostavio drugog roditelja samog”. Situacija u kojoj dete počne da se brine oko odnosa samih roditelja, je veoma štetna za dete. Dete se tu ne pita a ima doživljaj kao da bi moglo nešto da promeni. To je za dete veoma teška i teskobna situacija. Zato izbegavajte da pred detetom optužujete jedno drugo i da govorite da je neko želeo, a neko ne, razvod, već detetu prezentujte da je razvod sporazuman i toga se držite i u buduće.

-        Obavezno detetu naglasite da ono nije krivo za razvod. Roditelji nekada podrazumevaju da dete nije krivo i ni ne pomišljaju da bi dete moglo tako da doživi njihov razvod ali je istina da veliki broj dece sebe krivi za razvod braka. Pomisle da su oni nečim doprineli, da su bili bolji da se roditelji ne bi toliko svađali i slično. Krivica za razvod braka ume da bude veoma dugo prisutna kod dece i da ih prati dugo godina nakon razvoda. Da se to ne bi dogodilo obavezno detetu jasno recite da nije krivo i to ponavljate s vremena na vreme.

-        Često pitajte dete kako se oseća i dopustite mu da priča o tome, da plače, da se ljuti, duri, da nekada ne želi da priča sa vama, da se povuče i ćuti. Razvod je veoma težak period za decu i deca prolaze kroz različite faze dok ne prihvate situaciju i ne prilagode se. Nemojte mu zabranjivati da bude tužno jer razvodom svako dete nešto gubi. Nemojte mu zabranjivati da bude ljuto jer razvod ugrožava njegov život kakav ga poznaje. Nemojte mu zabranjivati da se oseća uplašeno jer ne zna šta ga sve čeka i kako će izgledati život koji sledi. Nemojte mu zabranjivati da bude razočarano jer većina dece odrasta nadajući i očekujući se da će imati srećnu i harmoničnu porodicu a razvodom se ta nada gubi. Budite tu i dopustite detetu da ispolji i kaže kako se oseća jer ako vi možete to da čujete i budete tu, dajete mogućnost detetu za doživljaj sigurnosti i osećaj da nije neshvaćeno i usamljeno. Dajete detetu mogućnost da kroz emocije koje vam ispolji, kaže  vam o čemu sve razmišlja te da vam da šansu da mu pomognete da razume bolje situaciju, da sazna šta će se dešavati sledeće, da mu odgovorite na sve nedoumice i pitanja. To će dete umiriti i olakšati mu situaciju. Iskazivanje emocija i razgovor o tome kako se oseća će umanjiti jačinu neprijatnih emocija a nekad i omogućiti da te emocije prođu.

Kad su mlađa deca u pitanju, koja još uvek ne razumeju svoje emocije, možete naći slikovnice ili knjige o razvodu i kroz druge likove pričati o emocijama i situacijama koje razvod nosi.

-        Pred detetom nemojte govoriti ružno o drugom roditelju. Detetu su potrebna oba roditelja i oba roditelja žive u detetu kroz sve iskustvo, znanje i emocije koje je svaki roditelj preneo i dao detetu. Kada uništavate sliku jednog od roditelja kao da uništavate deo  deteta. To je za dete veoma toksično i bolno. Neki roditelji žele da partneru naštete tako što će pokvariti sliku partnera u očima deteta, ne shvatajući da kroz to veoma štete svom detetu i nanose mu mnogo bola. To direktno negativno utiče na detetovo samopouzdanje i emocionalni razvoj. 

-        Naglasite detetu da ga volite. Da to što više ne želite da živite jedno sa drugim ne utiče na to koliko vi volite dete. Da to što ste odlučili da ne budete više bračni partneri ne utiče na to da ste vi i dalje roditelji i da ćete to uvek njemu biti!

-        Zadržati rutinu detetu i pravila koja su važila dok ste živeli zajedno bi bilo dobro da ostanu na snazi. Rutina i pravila daju deci doživljaj sigurnosti i osećaj da iako se porodica razdvojila da se neke stvari nisu promenile.

Savjeti

Ukoliko prolazite kroz težak razvod i smatrate da vam je potrebna dodatna podrška ili vama ili vašoj djeci, tada možete potražiti pomoć psihoterapeuta.

-        Razgovarajte sa djetetom

-        Naglasite mu da nije krivo za razvod

-        Omogućite mu da ispolji emocije

-        Ne svađajte se pred djetetom i ne govorite ružne stvari o drugom roditelju

-        Naglasite djetetu da ga oboje volite

-        Održite rutinu i pravila

© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana