Osvojila je svijet na vrhovima prstiju - priča o najvećoj ruskoj balerini

GS
Foto: gs

Maja Pliseckaja je ostala je upamćena kao žena inspiracija, koja je svojom životnom snagom, jakim duhom i neospornim talentom prevladavale sve životne nedaće.

U igri je pronalazila sreću i svrhu, posvećivala joj se do srži svog bića i na vrhovima prstiju nadigravala izazove koje joj sudbina donosila na put.

Rođena u Moskvi 25. novembra 1925. godine, a u osamnaestoj godini postala je članica Boljšog teatra, za koji je nastupala do 1990. godine.

Maja Plisecka potiče iz stare ruske baletske porodice jevrejskog porijekla. Njen ujak Asaf Meseret bio je legendarni profesor baleta. Tetka, uz koju je odrasla, Sulamif Meserer, bila je primabalerina Boljšog teatra.

Mladost Maje Pliseckaje obilježile su patnje pod staljinizmom. Otac joj je nestao bez traga 1937. godine, a majka deportovana u Kazahstan. Pedeset godina kasnije otkriveno je da je njen otac ubijen.

U nekadašnjem Sovjetskom Savezu dobila je 1964. godine najviše civilno priznanje – Lenjinovu nagradu. Od 1988. godine bila je umjetnička direktorka Španskog nacionalnog baleta.

Volela je scenu i voljela je život. Kako je i sama jednom izjavila, prekršila je kanone i plivala protiv plime. Bila je neobično slobodoljubiva ne samo u plesu, već i u svojim izjavama. Plisecka je ostala poznata po visokim skokovima, fleksibilnim leđima, dugim rukama, gracioznosti pokreta i harizmi, kojoj su doprinosili upečatljiv izgled i crvena kosa. Njene najčuvenije uloge bile su u baletima Labudovo jezero (1947), Uspavana ljepotica (1961), Karmen, Don Kihot i Ana Karenjina.

 Ulogu Umirućeg labuda igrala više od hiljadu puta.

Nikada nije štedela sebe, pa je tako na probama i predstavama provodila sate. Jednom je izjavila: "Na mom telu ne postoji nijedno živo mesto. Pokrivena sam ožiljcima. Jednom, tokom piruete, moj mali prst je tako jako udario mog partnera da se slomio i obesio." Na pitanje šta je potom uradila, Pliseckaja je odgovorila:"Kako šta? Onda sam zaplesala! Šta drugo?"

Poznato je da je odlazila u zoološki vrt, kako bi posmatrala labudove i tako pronašla inspiraciju za svog "Umirućeg labuda". Izučavala je elastičnost pokreta, oblik i način kretanja, položaj glave prilikom savijanja vrata... Iznenada, jedan crni labud, nekoliko metara udaljen od nje je raširio svoja krila, do pune širine, podigao svoju nogu i stao u klasičan položaj baletske arabeske! Stajao je tako pred Majom neverovatno dugo, dok mu se ona divila. U "Labudovom jezeru" pak Maja je igrala na sceni nevjerovatnih 800 puta.

Balerina je smatrala da je čovjekov karakter njegova sudbina: "Šta osoba zaista želi? Ne znam za druge. Reći ću vam nešto o sebi. Ne želim da budem rob. Ne želim da mi nepoznate ljude odlučuju o sudbinama. Ne želim ogrlicu oko vrata. Ne želim ćeliju, čak ni platinastu".

Poslednji put je nastupila 1996. godine, kada je imala 70 godina, u koreografiji Morisa Bežara "Ave Marija", a preminula je 2. maja 2015. godine.

© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana