Beogradski Hipodrom: Stariji i od Vimbldona, decenijama u borbi za opstanak
Iako prave rekonstrukcije odavno nema, na beogradskom Hipodromu se uveliko održavaju trke. Strahovalo se da bi ovaj vrlo atraktivan prostor mogao da padne u ruke kupaca koji ne bi na tom mjestu htijeli ni konje ni trke. Nadležni su više puta demantovali da će Hipodrom promijeniti vlasnika i namjenu, ali još nema sistemskog rješenja. To je najstariji sportski objekat u Beogradu. Osam godina je stariji od Vimbldona, a uz to i jedan od 10 najstarijih aktivnih sportskih objekata na planeti.
Na Hipodromu mogu da se jašu konji ili da se samo gledaju i maze. Može i da se uživa u prostoru, zelenilu, pa čak i da se postigne ili odbrani gol.
Borba za opstanak Hipodroma traje decenijama. Za to vrijeme brisan je iz kalendara trkačkih sezona, potpisivale su se peticije, smjenjivale se informacije o tome da će biti izmješten ili će postati nacionalni konjički centar, imao je direktora sa najkraćim mandatom...
U ovu sezonu ulazi sa već nekoliko održanih trka i revijalnih dana, pronađeni su sponzori, a sve trke direktno će se prenositi.
"Najviše su doprineli konjari i ljudi koji su ljubitelji ovog sporta, koji su na Hipodromu non-stop, koji su i za vreme ratova i bombardovanja izlazili i ta ljubav je ustvari pobedila sve nedaće koje smo imali", navodi Veljko Rosić, direktor JP "Hipodrom Beograd".
"Interesovanje je drastično veće, ali kapaciteti i sistemska rešenja i prepoznavanje od strane grada i države, samim tim i JP 'Hipodrom' kao jedne državne institucije ne mogu da kažem da postoje", dodaje Milan Đorđević, međunarodni sudija i stjuard za dresurno jahanje.
Hipodrom i dalje ima samo četiri zaposlena. Nedostaju sredstva za održavanje, izgradnju novih sadržaja.
"Mi sređujemo staze, ali to nije dovoljno. Staze moraju da se srede iz korena, ono što je vreme uradilo, uništilo je dosta staze, devastirane su na nekoliko mesta, da bi se to sredilo nije dovoljno samo zakrpiti rupe, mora se podići cela staza i uraditi, sad da li će to uraditi grad, država, da li ćemo naći javno partnerstvo, traži se u svakom slučaju način da se Hipodrom vrati na ono što je nekad bio", navodi Rosić.
I taman kad neke stvari krenu nabolje, iskrsnu novi problemi. Kako zadržati džokeje, trenere, jer i oni odlaze u inostrantsvo.
"Ljudi koji žele da žive od konjičkog sporta ili konjičke industrije, da tako globalno nazovem, ne vide sebe u ovome zato što perspektive nema, džokeji nemaju obavezno socijalno osiguranje, nemaju zdravstveno, kad im se desi nešto oni su u problemu velikom, prepušteni su sami sebi ili porodici i jednostavno odliv je evidentan", poručuje Đorđević.
Zvanična evidencija ne postoji, ali prema nekim procjenama, u Srbiji trenutno ima oko 20.000 konja, a cjelokupna konjička industrija ima promet od oko 80 miliona evra godišnje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
