Analitičar Miloš Zdravković o Rusiji, SAD i energetskim ratovima u svijetu: Evropa je osuđena na ruski gas

- Priča o tečnom naftnom gasu kojim bi se Evropa mogla snabdevati jednostavno nema uporište. To što pričaju razne nevladine organizacije i nekakvi analitičari nema veze sa realnošću, a što se, uostalom, može videti i iz poteza Nemačke koja je odlučila da nakon izgradnje gasovoda “Severni tok 1”, zajedno sa Rusijom izgradi i “Severni tok 2” - kaže Zdravković.

U nastavku ovog razgovora Zdravković je pojasnio i kako je zbog gasa i nafte propao Sovjetski Savez, da li bi istu sudbinu mogla doživeti Amerika, koliko su energenti moćno geopolitičko oružje, ali i kako je tekla “demokratizacija” Sirije, te koja su sve potencijalno nova žarišta u svijetu.

GLAS: Utisak je da je Amerika nakon izbora Džoa Bajdena za predsjednika ponovo zaoštrila svoju spoljnu politiku prema Rusiji. Kako će taj novi politički sukob i energetski rat Moskve i Vašingtona izgledati?

ZDRAVKOVIĆ: Spoljna politika Bajdena će pre svega biti usmerena na povratak Amerike na svetsku scenu, jačanje transatlantskih odnosa, ali i žestoku konfrontaciju sa Kinom. Oni će u tu priču pokušati uvući Japan, Australiju, ali i Indiju. Međutim, ono što je bitno naglasiti, jeste povratak SAD u Pariski klimatski sporazum, a što će umnogome uticati na američko liderstvo u proizvodnji energije dobijene iz fosilnih goriva. Podsetio bih da se Sovjetski Savez krajem osamdesetih raspao kada je cena nafte naglo pala na svetskim tržištima. Do toga je došlo nakon dogovora Ronalda Regana i saudijskog kralja, ali i američke revolucije u proizvodnji nafte i gasa iz škriljaca. Tada je nastalo čak 29 kompanija koje su se bavile “frakingom” i otvoreno je oko 16.000 novih bušotina. Dvadesetak godina kasnije novi momenti. Rusija je sa članicama OPEK-a povećala proizvodnju, tako da je američka industrija, a koja u velikoj meri zavisi od “frakinga”, doživela veliki pritisak. Sve ovo navodim jer smatram da će poslednji potezi Bajdena dovesti do drastičnog slabljenja američkog energetskog uticaja na Evropu, pa samim tim i na Balkan, zbog čega će se evropske države morati, htele to ili ne, više osloniti na ruski gas.

GLAS: Da li su potezi Rusije čisto ekonomske prirode ili tu ima i geopolitičkih ciljeva i koji su?

ZDRAVKOVIĆ: Za razliku od nekog ranijeg perioda, Rusi sada na sve gledaju kao na veliki biznis koji u velikoj meri puni njihovu državnu kasu. Inače, tu negativnu priču oko Rusije i nekog njenog navodnog malignog uticaja prvi je plasirao nekadašnji predsednik Rumunije Jonesku, koji je rekao da je “Gasprom” nova ruska crvena armija, te da Moskva preko ove kompanije drži u šaci evropske zemlje. Naravno, kada imate jednu takvu moćnu polugu kakav je “Gasprom” ili “Lukoil”, to može predstavljati moćno geopolitičko oruđe, ali, ponavljam, novac je na prvom mestu.   

GLAS: Zašto se odustalo od gradnje gasovoda “Južni tok”?

ZDRAVKOVIĆ: Projekat nije realizovan jer pojedine zemlje sa severa Evrope nisu videle svoj komercijalni interes. Naravno, taj projekat nije bio ni u interesu SAD, koje su ga na sve načine pokušavale blokirati. Nema tu ljubavi i mržnje. Energija je samo veliki i unosni biznis. Nekadašnji Sovjetski Savez je na sve to posmatrao kroz lupu politike. Zbog toga su i propali. “Nova Rusija” sada na sve to gleda drugačije. Treba napomenuti da Moskva ni u doba hladnoga rata energentima nije ucenjivala druge zemlje. Nikada nisu zavrnuli svoje ventile, jer su znali da to, dugoročno gledajući, nije dobro. Svaka kriza koja se desila u Evropi vezana je za Ukrajinu, zbog čega su Nemci i Rusi napravili gasovode. Bio je planiran i “Južni tok” kapaciteta 63 miliona kubnih metara gasa, ali se odustalo od toga. Poređenja radi, zapadni gasovodi poput onog “Transanadolijskog”, imaju kapacitet od 16 milijardi. Znači četiri puta manje. Još manji je onaj “Transjadranski”, koji je oko 10 miliona. “Južni tok” je propao jer Italija, pre svega, u to vreme nije bila finansijski sposobna da isprati jedan tako veliki projekat. Tada je i Bugarska odustala, a do toga je došlo nakon posete američkog senatora Džoa Mekejna ovoj zemlji. On je tada predsedniku Bugarske Borisu Borisovu poručio da “sloboda ima svoju cenu”.  

GLAS: Kako komentarišete to što su vlasti u FBiH odlučile da se ne priključuju na rusko-turski gasovod, već na “Transjadranski”? Može li se reći da se radi o političkoj, a ne zdravorazumskoj ekonomskoj odluci?

ZDRAVKOVIĆ: “Turski tok” je pre svega namenjen za snabdevanje Turske. Treba napomenuti da su Turci još početkom devedesetih godina napravili gasovod “Plavi tok”. Oni su danas ozbiljno gasno čvorište u svetu. Preko njene teritorije prolazi i gasovod TANAP. S druge strane, odluka vlasti u FBiH je nerazumljiva i potpuno nelogična. Istina, što veća diverzifikacija gasa i pravljenje više izvora snabdevanja je dobra odluka, ali treba znati i da niko sa cenom gasa ne može Rusima parirati. Zbog toga je bošnjačka odluka potpuno ekonomski suluda. Ovo govorim kao inženjer. Svaku svoju reč i rečenicu mogu matematički dokazati.

GLAS: Na kojim prostorima bi se ti interesi velikih sila još mogli poklopiti, koje su to kritične tačke?

ZDRAVKOVIĆ: Mi Evropljani smo pomalo egocentrični. Kao prvo, ne treba zaboraviti da u Aziji živi dve trećine svetske populacije. Rusi su na tim prostorima izgradili neke od najvećih gasovoda, a koji, pre svega, služe za snabdevanje Kine ovim energentom. Kinezi su se obavezali da će godišnje kupovati 38 milijardi kubika ruskog gasa. Kako bi snabdeli to sve zahtevnije i “gladnije” tržište, Rusi su napravili i jedan gigantski gasovod koji sa nalazišta Sahalin isporučuje gas u taj deo sveta. Njegov kapacitet je neverovatnih 36,5 milijardi kubika. Evropa je još uvek najatraktivnije gasno tržište, ali to će se promeniti u nekoj bliskoj budućnosti. Nije normalno da države u Africi koriste svega četiri odsto svetskih energenata, a Evropa čak 30 odsto. Indija i Indokina koriste svega 14 odsto, a ima ih preko dve milijarde. Zbog toga je za Evropljane mnogo pametnije da sada prave dugoročne ugovore sa Rusijom o isporuci gasa, odnosno sa bilo kim ko im može garantovati isporuku ovog važnog energenta.

GLAS: Kako gledate na izjave da su Rusi navodno krivi i za blokadu Sueckog kanala?

ZDRAVKOVIĆ: Pa to je smešno. To nije ništa drugo do maligna propaganda, jer se neko optužuje za nešto bez ikakvih dokaza. Nažalost, tu istu vrstu propagande na ovim našim prostorima sprovode razne nevladine organizacije. Mnogo puta sam morao da reagujem na njihove nesuvisle komentare i analize kako je tečni naftni gas jeftiniji od gasa iz cevovoda. To, naravno, nije tačno, duplo je skuplji. On se prvo vadi iz škriljaca i cevovodima transportuje do luka, gde se iz gasovitog stanja pretvara u tečno. Taj postupak se kasnije opet ponavlja i takav gas se onda putem gasovoda transportuje do krajnjih korisnika. Sve to košta. S druge strane, proizvodnja i transport ruskog ili, recimo, norveškog gasa su mnogo jeftiniji. Često se može čuti kako neko ne želi ruski gas, a ti isti zaboravljaju ili ne znaju da evropska proizvodnja ovog energenata konstantno pada. Proizvodnja u Severnom moru svake godine pada za oko pet milijardi kubika. Groningensko gasno polje u Holandiji, inače najveće evropsko nalazište gasa, nalazi se pred gašenjem. To je planirano za 2030. godinu. Ako znamo sve ovo, onda nije teško zaključiti u kom pravcu treba graditi svoju energetsku stabilnost. Drago mi je što su u Srbiji, ali i Republici Srpskoj to prepoznali.

GLAS: Da li je Sirija možda najbolji primjer kuda jedna globalistička i imperijalistička politika može odvesti neku zemlju?

ZDRAVKOVIĆ: Ne znam da li je najbolji, ali jeste dobar. Sirija je jedna izrazito multinacionalna zemlja, na čijim prostorima je isprepleteno mnogo religija. Većinsko stanovništvo je muslimansko, ali podeljeno. Suniti su u većini, ali šiiti vladaju. Između ove dve skupine vlada nezamisliva mržnja koja je veća i od one između, recimo, radikalnog muslimana i hrišćana. Tu su i Druzi, ali i veliki broj Kurda i hrišćana. Oni su u miru i skladu živeli vekovima. Sve se promenilo kada je vlast u ovoj zemlji proglašena nedemokratskom i diktatorskom. Ono što je posebno interesantno jeste što su iza ove navodne “demokratizacije” Sirije stale zemlje poput Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina. Stale su zemlje u kojima su zabranjene političke partije, u kojima žene ne mogu izaći na ulicu bez pratnji muškarca, gde se kamenuju ljudi i odsecaju glave. Toliko o demokratiji.    

GLAS: Konstantno se govori i o “zelenoj energiji”. Jednom prilikom ste rekli da je ona “zelena koliko i američki dolar”?

ZDRAVKOVIĆ: Shvatajući da snaga Rusije proističe iz njene veličine, potencijala i ekonomije, Amerika i zapadni svet su odlučili da pređu na “nešto drugo”. Kao što su se nekada zemlje zapada, a pre svega one evropske, obogatile na industriji uglja i čelika, oni sada pokušavaju da nametnu “zelenu agendu” i jedan novi koncept. Naravno, treba voditi računa o okolini i životnoj sredini, ali ne na način na koji je to smišljeno u zapadnom delu sveta. Verujem da kod jednog broja ljudi postoji dobra volja i dobra namera, ali poenta ove priče jeste da se nametnu neke nove tehnologije i da se njima zaradi. Na njihovu žalost, ispostavilo se da ih je Kina u tome pretekla, a pogotovo po pitanju solara. Otišli su mnogo dalje nego cela planeta zajedno. I kada je u pitanju nuklearna energija, a koja bi mogla da zameni fosilna goriva, svetski lideri su Rusi i Kinezi.

GLAS: Koja je uloga nekadašnjeg potpredsjednika SAD Ala Gora u ovoj priči?

ZDRAVKOVIĆ: Za mene je on veoma zanimljiva i pozitivna ličnost. Verovatno najprepoznatljivije dobro lice demokrata. Gor je među prvima krenuo da priča o toj zelenoj agendi i klimatskim promenama. Verujem da su njegove namere bile iskrene, ali je, kao što sam već rekao, zapadni svet sve to pokušao da iskoristi da bi nametnuo neke svoje stvari. Sada je u prvi plan stavljena Greta Tunberg, jedna klinka koja priča kako bi Kinezi trebalo da smanje korišćenje štapića za jelo jer uništavaju drveće. Ona čak ne zna da se oni prave od bambusa. Cela poenta ove agende zapada jeste da bogati treba da postanu još bogatiji, a siromašni još siromašniji.

Kosovo

GLAS: Koliko i sama priča o KiM ima veze sa energentima?

ZDRAVKOVIĆ: Pa mislim da nema. Na stranu treba staviti emocije i to što smo duhovno i kulturno vezani za Kosovo. Istina, u toj južnoj srpskoj pokrajini se nalaze velike rezerve lignita i nekih drugih metala, ali ne radi se o količinama koje bi mogle biti toliko interesantne globalistima. Srbiji su one interesantne, ali ne i svetu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.