Zorica Hadžić za "Glas Srpske": Bilo bi nam mnogo bolje da smo Duška Radovića ozbiljnije čitali

Rekla je ovo za “Glas Srpske” Zorica Hadžić, univerzitetski profesor, objašnjavajući koliko je bilo teško pronaći, objektivan i nepristrasan stav u pogledu izbora materijala prilikom priređivanja monografije “100 godina Duška Radovića”, posebno u svjetlu obilja materijala koje je pokojni Radović ostavio iza sebe. Monografija objavljena povodom 100. rođendana pisca, pored neobjavljenih tekstova, bilježaka i crteža, sadrži i njegovu privatnu i poslovnu prepisku, svjedočenja bliskih prijatelja i saradnika, kao i skeniranu arhivsku i drugu građu. Za izgled monografije velikog formata na preko 500 strana zaduženi su Boris Miljković, Slavimir Stojanović Futro i Dušan Šević.

Hadžićeva, redovni profesor na Odsjeku za književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, naglašava da je cilj ove monografije bio fokusiran na iznošenje priče o velikom Dušku Radovića, kroz manje poznate tekstove i rukopise.

- U knjizi nije doneseno sve što sam tokom rada pronašla, jer to nije ni bio koncept. Pomoću te epistolarne građe, manje poznatih tekstova i rukopisa ispričali smo priču o velikom Dušanu Radoviću. Knjiga je pre svega spomenik nesvakidašnjem i posebnom čoveku. To je knjiga o Radoviću, ali i knjiga Dušana Radovića. Čitaoci će se upoznati sa njegovom neispričanom intimnom i literarnom istorijom - rekla je Hadžićeva.

GLAS: Generalno, koliko je uopšte moguće jedno tako bogatu karijeru i jedan tako bujan život, staviti između dvije korice jedne knjige i šta novo i autentično ovo djelo nudi publici?

HADžIĆ: Najveći deo materijala u knjizi je nov i nepoznat. Tako da bih mogla da kažem da se u njoj nalazi jedan još uvek nepročitan Dušan Radović, sa mnogo svojih lica. Čitaoci će ga upoznati kao sina, brata, muža, oca, prijatelja, radnika u jednoj beogradskoj menzi, saradnika, urednika... Radović je u svojim pismima autentičan i jedinstven. U knjizi se nalazi i mnogo skenirane građe, jer se Radović u pismima i razglednicama koje je slao često igrao, povezujući sliku i tekst. Njegova pisma su ne samo sadržajno, nego i vizuelno bogata i zanimljiva. Ni ovom knjigom nije sve rečeno o Radoviću, ali to i nije bila naša namera. Ali, knjiga će, sigurna sam, otvoriti neke nove teme kada je reč o Radovićevom delu i životu.

GLAS: Imali ste zanimljive pomagače na stvaranju ove knjige od Miloša Radovića do Matije Bećkovića? Kako je tekla sama priprema i nastanak knjige od početne ideje do štampe?

HADžIĆ: Ove lepe knjige ne bi bilo bez pomoći i poverenja Miloša Radovića. Veliki deo materijala koji je u njoj publikovan nalazi se u porodičnom vlasništvu. Sa Milošem Radovićem ostvarila sam vrlo lepu i podsticajnu saradnju. Tako je bilo i sa Matijom Bećkovićem, najboljim prijateljem Duška Radovića. Njegova sećanja otvaraju knjigu. On je i vodič kroz knjigu, njegove misli i komentari povezuju i na neki način objašnjavaju prepiske koje su se u knjizi našle. Matija Bećković mi je uvek velikodušno izlazio u susret. U knjizi se pored njegovih sećanja nalaze i zapisi Miloša Radovića, Olje Bećković i Brane Radovića. Rekla bih da smo svi zajedno, uz mnogo radosti, stvarali knjigu kojom obeležavamo vek od rođenja Duška Radovića.

GLAS: Radović važi za jednog od najčitanijih i najštampanijih autora na srpskom jeziku, ali se njegovim životom i djelom nije bavilo mnogo autora. Da li je u pitanju skrajnost njegovog djela ili splet okolnosti?

HADžIĆ: Ne bih rekla da je Radović potisnut i skrajnut. On je i te­ kako živ pisac. Njegova dela se čitaju, misli često citiraju... Kada je reč o Radovićevom delu namenjenom deci ono ima ozbiljnu i značajnu naučnu recepciju. Objavljena su i dva zbornika posvećena njegovom stvaralaštvu. Međutim, njegovo delo namenjeno odraslima jeste skrajnuto u odnosu na ono što je pisao za decu. Mogu da najavim i veliki skup posvećen Radoviću koji će se održati u Matici srpskoj 9. decembra. Uvek ima povoda da se o Radoviću kaže nešto novo i nešto što još nije rečeno.

GLAS: Velemajstor pisane riječi, medijski stvaralac, vrstan urednik, društveni kritičar, analitičar i neprevaziđeni poznavalac našeg mentaliteta, samo su neke od brojnih titula koje su pratile Radovića. Iz vašeg ugla, ko je bio stvarni čovjek iza svih njih?

HADžIĆ: Za sebe je govorio da je zanatlija koji radi po kućama. Nije pripadao književnim klanovima. Bio je svoj i jedinstven. Netrpeljiv prema lažima i pretvaranjima. Borac protiv dosade. Bio je laf. To bi bila ključna reč za njega. Težio je za apsolutnom dobrotom što se vidi kako iz njegovih pisama tako i iz pisama koja je dobijao.

GLAS: On sam je znao reći za sebe “da je ipak srećan čovek, mada to ne može da dokaže nekim argumentima iz svoga života”?

HADžIĆ: Govorio je da  nije imao mnogo šansi u životu, ali da se nekako snašao. “Nemam nikakvih reklamacija” - to su bile njegove reči.

- Svaka žena ima po jednu, prvu ljubav, za uspomenu i dugo sećanje, za kajanje i uzdisanje, za bolje razumevanje poezije i muzike.

- Vodite računa o svom prezimenu. Ono će živeti duže od vas i odgovarati za sve gluposti i greške.

- Oni koji izdaju i štampaju papirni novac mogli bi sa jedne strane svake novčanice štampati i uputstva za upotrebu. Mnogi građani imaju para, ali ne znaju šta sa njima da rade.

- Juče i prekjuče bili ste na imanju i osećali ste se dobro. Danas se vraćate na ovo naše zajedničko nemanje i ponovo postajete bespomoćni i mrzovoljni. Izgleda da drukčije i ne može. Ono što imamo na jednoj strani, to mora da fali na nekoj drugoj.

- Molimo pametne i poštene da čuvaju zdravlje i ne gube nadu. Za svaki slučaj. Ako nam niko drugi ne pomogne.

- Uvek je bolje TAMO nego OVDE i uvek je lepše ONO nego OVO. Nemamo sreće sa onim što imamo i što jesmo. Našu sreću uživaju drugi a da to možda i ne znaju.

- Čuvajte srce! Srce ne strada ni od rada, ni od zdrave ljudske muke i nevolje, ve­ć od samoljublja i povrijeđene sujete. Za srce nema težeg napora nego kad se mnogo bavimo sobom.

- Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva. Nismo li se malo puta zaklinjali da ćemo biti bolji? I neki stvarno postanu bolji, pa ispadaju naivni. Jer su oni drugi - postali još gori.

- Ko želi da je stalno u pravu, mora često menjati mišljenje.

- Najviše vas mrze oni koji vam najviše duguju.

GLAS: Brojne su tvrdnje, i to ljudi iz njegovog najbližeg okruženja, da je ukidanje emisije “Beograde, dobro jutro”, u velikoj mjeri narušilo njegov unutrašnji mir i zdravlje, te ubrzalo njegov prerani odlazak. Kakva su vaša saznanja o toj epizodi njegove karijere?

HADžIĆ: Emisija “Beograde, dobro jutro” ima svoju “epizodu” u ovoj knjizi. Tokom istraživanja sam nailazila na različite stavove i mišljenja u vezi sa ukidanjem ove emisije. Na primer, čitaoci će u knjizi moći da pročitaju šta mi je o tome rekao Matija Bećković. Uzdržala bih se od iznošenja nekog mog konačnog suda u vezi s tim. O tome da li je ukidanje emisije narušilo njegovo zdravlje ne mogu da sudim. 

GLAS: Jedan od njegovih brojnih talenata, koji je ostao u sjeni aforizama i voditeljskog posla pomenute emisije “Beograde, dobro jutro”, jeste njegov urednički i pedagoški rad, posebno na djelima namijenjenim najmlađim generacijama publike?

HADžIĆ: Radović se neumorno i žestoko borio protiv loših knjiga za decu, loše sastavljenih bukvara. Bio je vrlo kritičan i beskompromisan u tim borbama. Pisao je i o tome kako bi sa decom trebalo raditi, kako za njih pisati... Bio je odličan urednik. Setimo se samo njegovog “Poletarca”! Deca jesu najvažnija publika i trebalo bi voditi računa o tome kakve im se knjige danas plasiraju. Bilo bi bolje da smo malo ozbiljnije čitali Radovića i više razmišljali i usvajali to što je on pisao i govorio.

GLAS: Koliko se Vaše lično mišljenje o Radoviću i njegovom djelu promijenilo prilikom rada na ovoj knjizi?

HADžIĆ: Uvek sa određenom dozom straha i treme pristupam rukopisima pisaca koje volim. Ne znam šta me čeka i da li će ono što pronađem promeniti moje mišljenje o njima. Međutim, ovakav “susret” sa Radovićem učinio je da ga još više poštujem i volim. To sam i napisala u pogovoru knjige. Verujem da će se i čitaoci ove knjige saglasiti sa mnom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.