Vasilis Fuskas: Srpska ima potencijal za velike projekte

Rekao je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" Vasilis Fuskas, profesor međunarodne politike i ekonomije na Univerzitetu u Istočnom Londonu i saradnik u Ministarstvu nauke i tehnologije Republike Srpske, a povodom potpisivanja pristupa BiH projektu "Horizont 2020".

- Cilj projekta je predlaganje kompletne reforme u vezi sa osom državno-ekonomsko-društveno-međunarodnih odnosa, čiji su fokus sve države bivše Jugoslavije osim Slovenije i Hrvatske, sa dodatkom Albanije - pojasnio je Fuskas i dodao da je rok za prijavu 28. maj 2015.

* GLAS: Kako je počela Vaša saradnja kao profesora Univerziteta u Istočnom Londonu sa naučnom zajednicom u Republici Srpskoj?

FUSKAS: Radim na problemima vezanim za Balkan i Bliski istok još od kasnih osamdesetih godina prošlog vijeka. Međunarodno izdanje "Žurnal balkanskih i bliskoistočnih studija" ne bi moglo biti ostvareno bez intelektualne podrške sa ove regije. Time sam razvio jaku kooperaciju sa akterima civilnog društva koji žive na ovim prostorima. Takođe sam razvio veoma posebne forme saradnje preko Univerziteta u Banjaluci na različitim REDETE konferencijama koje se još od 2011. održavaju u Banjaluci pod okriljem Ekonomskog fakulteta. Bio sam počastvovan time što me ministar nauke i tehnologije Republike Srpske pozvao da blisko sarađujem s njim i njegovim iskusnim kadrom.

* GLAS: "Alternative sprečavanja konflikata" naziv je projekta vrijednog 2,5 miliona evra kojim će konzorcijum institucija iz 12 zemalja konkurisati u okviru programa Evropske unije "Horizont 2020". Recite nam nešto više o tom projektu.

FUSKAS: Naslov koji ste naveli je privremen iako se ključni sastojci, struktura i osobine projekta neće mijenjati. Već su jednom konsolidovani oko tema "razvoj", "inovacije" i "upravljanje", koje su ujedno i tri ogromna izazova za zapadni Balkan i projekat ih vidi kako kroz kontekst novog geopolitičkog, geoekonomskog i bezbjednosnog okruženja izviru iz krize evrozone i nedavne krize u Ukrajini i široj zoni Dunava/Crnog mora. Drugim riječima, cilj projekta je predlaganje kompletne reforme u vezi sa osom državno-ekonomsko-društveno-međunarodnih odnosa, čiji su fokus sve države bivše Jugoslavije osim Slovenije i Hrvatske, sa dodatkom Albanije. Sve države i susjedne države imaće koristi od otkrića tokom projekta. To je težak zadatak, ali imamo institucionalni kapacitet i sredstva za uspješno ispunjavanje tog zadatka, i to na profesionalnom nivou.

* GLAS: Koje zemlje, odnosno institucije učestvuju u pisanju projekta i do kada je rok za aplikaciju?

FUSKAS: Naša filozofija je da uključimo što više učesnika/partnera iz regije. Nije dobro da nekolicina zapadnjačkih institucija vodi projekat o Balkanu i govori stanovnicima regije šta da rade da postignu zapadne standarde. To je recept za relativni, ako ne i potpuni neuspjeh. To je već isprobano u prošlosti i rezultiralo neuspjehom, i to ne samo na Balkanu, nego i u drugim dijelovima svijeta, posebno na Bliskom istoku i u centralnoj Aziji. Zato želimo što više regionalnih partnera da bismo mogli naučno i metodološki analizirati prave probleme s kojima su suočene države i društvo zapadnog Balkana. To lokalno znanje će se onda, takoreći, "spojiti" sa evropskim iskustvom koje imaju evropski partneri, bilo ono negativno ili pozitivno, da bi dovelo do optimalnog naučnog rezultata. Bitno nam je još to da razumijemo kako akademici i oni zainteresovani za ovaj projekat sa ove regije gledaju na proces evrointegracije i obrnuto: kako evropski akademici i zakonodavci gledaju na integraciju ove regije u EU. Ne mogu da navedem sve partnere, ali smo veoma srećni što uz sebe imamo neke od najistaknutijih institucija iz regije, a tu se, između ostalih, nalaze univerziteti iz Beograda, Podgorice i Banjaluke, Institut ekonomije iz Zagreba, Riinvest institut sa Kosova i Centar evropske politike iz Makedonije. Nevladine organizacije su takođe naši partneri. Londonski Kraljevski koledž, kao i UEL iz Velike Britanije, Egejski i Panteonski univerzitet iz Grčke, kao i partneri iz Austrije i Italije su među evropskim članovima konzorcijuma.

* GLAS: Kakvu će dobit, osim materijalne, imati istraživači, naučnoistraživačka zajednica i Republika Srpska ako projekat bude prihvaćen?

FUSKAS: Korist je ogromna i svaka je data u kratkim crtama u projektu. Ukratko, rekao bih da se ključna korist nalazi u polju
internacionalizacije, kroz četiri godine duge aktivnosti učesnika projekta, jer će se neke od radionica i radova na terenu održati u Republici Srpskoj. Zbog toga projekat nije samo akademski. To je primijenjeno istraživanje čiji je cilj ostavljanje traga. Ostavljanje traga znači da će naši pronalasci imati empirijsku ulogu u polju tehnološke inovacije, modela političkog i finansijskog upravljanja, regionalne trgovine i kooperacije, i što je još važnije, zaposlenja. Želimo da napravimo vidljivu razliku u životu stanovnika. Nisam srećan kada dođem u Banjaluku i čujem od zaposlenih ljudi da jedan mjesec rade za 620 KM, a drugi za 480 KM, prosto zbog činjenice da neki od proizvoda koje oni prodaju, oni skuplji, nisu prodati. Ovo je čest slučaj u sektoru prodaje. Ova vrsta politike kompanija sama sebe pobija: kako prosječna kupovna moć ljudi može biti povećana ako održavate plate niskima i kada ih proizvoljno snižavate svakog mjeseca u zavisnosti od vaše prodaje? Na kraju nećete moći ništa da prodate zato što niko neće biti sposoban išta da kupi: nepostojanje plata je jednako nepostojanju potrošnje! Želim da dođem u Banjaluku i da nikoga ne zateknem bez posla i da primaju takve srednjovjekovne plate. S druge strane, moramo se suočiti sa problemima profitabilnosti na nivou firmi/preduzeća. Firme imaju svoje razloge za držanje plata tako niskima. Ovaj projekat će pružiti odgovore i na nivou nabavke i na nivou potražnje.

* GLAS: Pošto je budžet "Horizonta 2020" pozamašan, imate li savjet za istraživače iz Republike Srpske na koji način da dobiju što veći dio kolača?

FUSKAS: Kada su pitali Tonija Blera da navede tri prioriteta nadolazeće Laburističke vlade ’90-ih godina, ponovio je tri puta: "Obrazovanje, obrazovanje, obrazovanje". Ja bih ponovio tri puta: "Internacionalizacija, internacionalizacija, internacionalizacija". Vlada Republike Srpske i njeni istraživači, kako u Vladi tako i na univerzitetima, imaju ogroman potencijal koji jedino može biti materijalizovan kroz međunarodnu saradnju i izlaganje (učešće u međunarodnim projektima, razmjena akademskog osoblja, regionalna saradnja i akademska pokretljivost, više učenja na engleskom jeziku, pogotovo na postdiplomskim studijama, itd). Tako će "najveća kriška kolača" doći. Neće pasti s neba kao poklon; morate naporno raditi za to u veoma konkurentnoj međunarodnoj okolini. To je surova realnost.
* GLAS: Koji su, po Vama, najveći problemi zemalja ovog regiona koje su u procesu pristupanja EU i kako će ovaj projekat pomoći u rješavanju tih problema?

FUSKAS: Prvo bih napravio važnu kvalifikaciju prije nego što odgovorim na vaše pitanje. Problemi sa kojima se susreću zemlje regiona nisu jedinstveni samo u ovoj regiji. Francuska, Japan, SAD, Bjelorusija i Gana, nasumično biram zemlje, imaju slične probleme. Čak i u Makedoniji, gdje postoji endemski sukob između slovenskih Makedonaca i etničkih Albanaca, tvrdio bih da nije mnogo gore od konflikta između Baska i
Španaca u Španiji, da ne spominjem Katalonce. Biće pravljen referendum u Škotskoj, jer Škoti žele da imaju svoju nezavisnu državu. Korupcije ima svuda u SAD, u Japanu, u Francuskoj… Problemi sa kojima se Balkanci susreću mogu se naći svuda po Evropi i svijetu. Jedino su stepen tih problema i stepen ekonomskog razvoja drugačiji, stepen koji ima veze sa kvalitetom institucija i kapacitetom pomenutih zemalja, tj. njihova sposobnost da razriješe i upiju konflikt i negativne pojave, kao što je korupcija. S obzirom na njihovu veličinu (etničku i religijsku), konflikti i čudna artikulacija između vlade i društvenih faktora koji su rezultat ovih konflikta, zemlje zapadnog Balkana slabo funkcionišu na poljima ekonomske vrijednosti i moderne infrastrukture, otvaranja novih zaposlenja, tehnoloških inovacija i dobrih (kvalitetnih) institucija. Skoro svi problemi regije potiču od ovih generalnih problema koji, ponavljam, nisu jedinstveni. Gledajte, na primjer, na polju društvene i političke ekonomije, šta se događa u Grčkoj, članici EU još od 1981, da ne govorimo Portugaliji, Irskoj i Španiji, čak i Italiji. Takođe treba naglasiti da neki od problema nisu na Balkanu, već u Evropskoj uniji. Činjenica da EU još nije uspjela da postane federalna država nije krivica Bosne. Ipak, i uprkos svim ovim nedostacima, i u regionu i u EU, ako se zemlje zapadnog Balkana suoče sa ovim izazovima
uspješno i poboljšaju polisu finansiranja projekta, onda bi one imale šansu da funkcionišu mnogo bolje od mnogih zemalja koji su već u EU.

Međunarodna saradnja

* GLAS: Koliko je bitan značaj i mogućnost regionalne kooperacije zemalja u ovom projektu? Šta predlažete u smislu obostrane, tj. saradnje između vlada?

FUSKAS: Od ogromnog je značaja. Snaga dolazi od jedinstva, ne podjele. Sve vlade regije moraju skloniti sa strane svoje nesuglasice i sarađivati na ekonomskom i društvenom razvoju, tehnološkom razvoju i infrastrukturnim projektima, unutrašnjoj i spoljnoj trgovini i, još važnije, razmjenjivati informacije i znanja jedni sa drugima i sa EU o dobrom i kvalitetnom rukovodstvu. Molimo vas, odbacite nacionalizam, jer ne možete ni da zamislite koliko je štetan. Takođe, reforma javne administracije je jako važna: između ostalog, naš projekat se bavi problemom e-vlada i e-participacije. Ovo će riješiti mnoge probleme ne samo između građana i vlada, već i između samih vlada.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.